Kao sto rekoh sjajna pitanja od naseg clana
VlaMara pa za njim i sjajan slagvort, za moje pisanje koje sledi,od nase
Pef koja je deo ove price osetila na "svojoj kozi"
Pa da ne dangubimo podjimo redom :
Kamperi su se vratili sa ovogodišnjeg letovanja i priznajem da su mi svojom pričom i slikama zagolicali maštu da ponovo probam takav vid letovanja. Kad kažem ponovo imam samo lepe uspomene na par letovanja, ali su to bili tinejdžerski dani i prva letovanja bez roditelja pa imam dozu opreza u sopstvenim uspomenama.
1. Najpre da razbijemo predrasude o godinama koje nas limitiraju za kampovanje. Ogranicenje ove vrste jednostavno ne postoji.
To sto si nekada probao u tinejdzerskim danima ces
bez ikakvih problema moci da ponovis i sada sa svojom porodicom ili u drustvu prijatelja i sl. Kampovanje je kao ljubav, jednostavno nikad nije kasno da se ponovo uziva u njemu, ovo je prica za sve zivotne dobi.
Ove moje reci bih ti mogao potkrepiti sa mnostvom primera iz kampa i to ljudi stranaca (Nemci,Holandjani) koji su u poznoj zivotnoj dobi ali se ne odricu satora i vedrog neba.Posebno je zanimljiv lik Holandjanin,ne znam mu ime,sa cijim sinom se mi druzimo u Pefkariju koji vec 32 godine zaredom dolazi u ovaj kamp. On ima preko 70 godina i nista ne menja u svojoj filozofiji letovanja.
Naucio je svog sina a ovaj opet svoju decu i svi uredno dolaze u nas kamp. Sjajna slika jedne kulturne i fine porodice koja dosta toga govori a u prilog mom stavu da godine nisu prepreka. Samo prazne predrasude mogu biti prepreka ali smo zato tu da ih razbijamo i sirimo ovu pricu kao i nas kamperski pokret.
Ovo za predrasude naravno ne vazi za tebe
VlaMar to se podrazumeva vec mislim na opste i vecinsko misljenje u nas.
- osnovno pitanje je da li ste prelaskom na kampovanje promenili svoj stil letovanja, da li ste stacionarniji, da li kamp znači i da ste smešteni na plaži, ceo dan u druženju, nema presije peglanja, šminkanja, spremanja za odlazak na večeru ili u grad2. Ovo pitanje je najbolje
VlaMar te njegov odgovor sadrzi maltene kompletnu poentu ovog nacina letovanja ili zivota svejedno.
Upravo ta promena je ono sto se nama najvise svidja i zbog cega smo i pobegli od tvrde gradnje. Ono cega sam se najvise gnusao dok smo bili po raznim apartmanima je upravo ta "vecernja toaleta" koja je bila obavezni deo svakog letovanja.
Mene je to ubijalo u pojam i do koske nerviralo.
Nosimo gomilu bespotrebne odece koju koristimo da uvece prospartamo korzoom od dve ulicice i zajapureni se vratimo u vrelinu sobe svoje. Jos tada sam samog sebe zalio zbog toga ali sam tek nakon uspesnog nagovora svoje gospodje da promenimo kurs, doziveo pravu katarzu i konacno se vratio sebi. Pa 340 dana u godini smo u zidovima sa sminkama i opeglanim masnama oko vrata zar i ovo resto zivota tokom godine provoditi u takvom ambijentu ??
Zar pored postojanja kampova tako nesto raditi samom sebi za mene je to cist greh,pomalo i mazohizam i zato sam presrecan sto je i porodica prihvatila kampovanje kao logican i sasvim normalan tok dogadjaja u nasem zivotu.
Po automatizmu se menja stil letovanja jer vise nemamo ta opterecenja, nicim nametnuta, sada smo svi "goli" i jednako obuceni te to vise nikoga i ne zanima. Dok smo tu gde jesmo, razmisljanja su nam slicna i kao takva grupa se vezujemo jedni za druge.
Provodimo vreme mahom zajedno u druzenju sa maksimalno naglasenim pozitivnim vibracijama. To je najveci plus kampovanja.
Uglavnom se kamperski stil sastoji u provodjenju vremena u okviru kampa. Tu se obeduje spava, kupa i redji su primeri da ce se neko upustati van granica ovog raja ukoliko ne mora.Svi su kamperi uglavnom "gadljivi" na odlazak u okolna naseljena mesta osim u slucajevima nabavke ili neke druge potrebe. Spori ritam kampa je nesto sto meni pasuje "kao budali samar".
Postoji i druga vrsta kampera koja svoju energiju i temperament ne mogu da zadrze u okviru rezervata i oni sa biciklama ili pesaka odlaze u jos 'vecu" prirodu u potrazi za nekim svojim mirom ili potrebama za zdravim navikama. Znaci ne postoji pravilo sve zavisi od svakog ponaosob kako ce provoditi vreme na kampovanju ali jednako za sve vazi da ce najmanje vremena provesti u mestascima iz kojih su pobegli upravo u kamp.
nastavice se . . .
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Dobar komsiluk pola posla unapred zavrsava. 
...nadam se da mi niko nece zameriti! 
Dok smo bili apartmanisti, normalno je bilo da nakon vecernjeg tusiranja, zelis sto pre da izadjes iz sobe i ides u setnju. Meni je sedenje/rostiljanje/kartanje sa kamperskom ekipom svakako lepse i prijatnije od setnje pored suvenirnica i kafica.
