Putovanja u srcu

Verovatno će Serifos u zimu poneti malo bele boje ili u proleće zelene, ali većinu vremena ostrvo će imati sjajnu braon ili boju rđe u skladu sa svojim nadimkom – gvozdeno ostrvo. Nadimak duguje rudarenju gvožđa više vekova sve do 30-tih godina prošlog veka.

U jednoj od verzija grčke mitologije, Kiklopi su navodno boravili na Serifosu - zbog toga se često ostrvo naziva i „ostrvo Kiklopa“. Ova stvorenja, deca Boga Posejdona, čudovišna i ogromna, živela su u jugozapadnom delu ostrva, između Mega Livadi i Koutalas. Prema mitu, tokom svog dugotrajnog i višegodišnjeg putovanja nazad na Itaku, Odisej je pristao i na Serifos. Lutajući kopnom, zajedno sa svojim mornarima, naišao je na najopasnijeg od svih Kiklopa, Polifema, koji ih je sve zatvorio u pećinu i počeo da ubija jednog za drugim. Odisej je uspeo da ubode zapaljeno drveno deblo u Kiklopovo oko. U očajničkom pokušaju da zaustavi bekstvo mornara, sada slepi Polifem je podigao ogroman kamen, koji je bacio prema njihovom brodu. Po legendi taj kamen je zapravo neplodno ostrvo, ostrvce „Garbias“ (ili „Mikronisi“), koji se vidi jugozapadno od Kalo Ampeli, uz ivicu zaliva.

Serifos ima sreću da je još mit vezan za njegovu istoriju. Mit o Perseju počinje od proročišta u Defiju kada se Akrisios radoznao da sazna da li će dobiti muško potomstvo obratio proročici Pithia. Umesto toga, saznaje da će ga ubiti sopstveni unuk, sin koji će Danaja jednog dana imati. On odlučuje da zatvori ćerku, da ne bi zatrudnela. Međutim, Zevs opčinjen njenim šarmom uspeva da joj se približi. Nekoliko meseci kasnije Persej je rođen. U želji da spreči proračanstvo i ne želeći da ih ubije, Akrisios zaključava Danaju i bebu u drveni sanduk (nazvan "larnaka") koji je bacio u Egejsko more, ostavivši ih na milost i nemilost bogova. Mnogo dana kasnije sanduk je iznesen na obalu Serifosa, gde ga je pronašao dobrodušni ribar Diktis, brat vladaoca ostrva Polidektisa. Godine su prolazile i Persej je postao snažan mladić. U međuvremenu se Polidektis zaljubio u Danaju i smatrao je da joj je sin prepreka u njihovoj ljubavi. Tako mu je odredio zadatak za koji je smatrao nemoguće ostvariti: da pronađe i odrubi glavu Meduze, prelepe sirene koju je proklela boginja Atina i preobrazila u čudovište sa zmijama umesto kose i pogleda koji okameni svakog smrtnika koji je pogleda. Priču uglavnom znate. Persej je započeo svoje putovanje uz pomoć boginje Atine, Hermesa i Nimfe, koji su mu darovali par krilatih sandala, oštar mač, sjajni štit, magičnu vreću i šlem Had koji je svakog ko ga je nosio učinio nevidljivim. Pokazali su mu put do “Graias” (stare žene), tri veštice koje su delile jedno oko i koje su znale gde se nalazi Meduza. Kada je stigao do pećine starih veštica, uspeo je ukrade njihovo jedino oko i da izvuče informacije koje su mu bile potrebne. Nevidljiv, prišao je Meduzi i gledajući kroz odraz svog štita da izbegne njen pogled, presekao Meduzi glavu i stavio je u vreću. Mit kaže da je odsecanje glave Meduze stvorilo gigantskog krilatog konja kojeg je Persej ukrotio i uzjahao na povratku kući.
Po povratku na Serifos, ne verujući u Persejevo dostignuće, Polidektis zahtevao da vidi glavu Meduze što je skamenilo kralja i njegove sledbenike kada su je pogledali, dajući ostrvu stenoviti pejzaž.
Kada je Persej legao da se odmori, iscrpljen ovom avanturom, buka koju su žabe sa ostrva napravile ga je toliko iznervirala, da je tražio od Zevsa da im ukrade glas. Ovo je, prema jednoj verziji, razlog zašto je idiom “Serifian frog” ili “žaba iz Serifiosa” postala poslovica kojom se opisuje budalasta osoba koja samo galami a bez ikakvih retoričkih sposobnosti.
Simboli Perseja, Meduze i žaba susreću se u drevnim novčićima iz 6 veka pre nove ere, povezujući Serifosovu mitologiju i istoriju. A simbol žabe pojavljuje se i danas na mnogim suvenirima ili detaljima u kafićima i restoranima.

Od maja do oktobra severni vetrovi Egejskog mora su prilično dominantni – tzv. meltemi čija se snaga i trajanje povećavaju krajem jula i u avgustu. Kikladski meltemi održava klimu hladnom tokom letnjih meseci, nudeći uz sunce i prijatne vremenske uslove za turiste. Ovog septembra je prešao u zavodljivi povetarac i mislim da sam ove godine imao najlepše vreme.



Možda i prema mapi plaža deluje najlogičnije smestiti se u luci Livadi. A i iskustvo sa drugih ostrva u kojima je luka neposredno ispod Hore je pokazalo da je to najbolje rešenje i logistički za dolazak / odlazak i za kretanje po ostrvu, za snabdevanje, izbor smeštaja a i cene su tu najpovoljnije. Ja letovanje vezujem za obilazak plaža pa ću opis ostrva početi prikazom plaža.

Livadakia je na pešačkoj udaljenosti od sela Livadi, a od parkinga je potrebno se spustiti stepenicama ~ 3 min. U centralnom delu plaže se nalaze ležaljke, ali je najveći deo plaže za sopstveni mobilijar. Duž cele plaže se nalazi drveće tamarisa koje daje prirodan hlad. U pozadini plaže se nalazi nekoliko barova i restorana i kamp Coralli sa prodavnicom. Plaža je uglavnom peskovita, a ponegde je sitan šljunak i na plaži i prilikom ulaza u vodu. Što se ide dalje od luke plaža je peščanija. Prednost ove plaže je što je dobro zaštićena od vetra. Mana je što na morskom dnu postoje „ostrva trave“ pa voda nema tu lepu tirkiznu boju.

Ako bi se produžilo stazom koja ide iznad plaže na ~5 min nalazi se plaža Karavi na kojoj borave i nudisti. Ja je nisam posetio jer je na internetu pisalo da je na ulazu kamena ploča, a ja to ne volim. Iako je ovo plaža u mestu veoma je prijatna i tiha i meni je prijala iako to nije tip meni omiljenih plaža. Na njoj sam se kupao samo prvog i poslednjeg dana i dana kada je polazak turističkog autobusa bio kasno za moja shvatanja odmora.











Avlomonas ili Livadi je prava plaža u mestu, dosta dugačka, peščana i na plaži i prilikom ulaska u more i sa dosta dugim plićakom. Povremeno se nailazi na ležaljke okolnih taverni i barova, mogu se iznajmiti pedaline ili se baviti sportovima na vodi. Uz plažu postoji drvored ali ne može se koristiti hlad tokom celog dana. U blizini plaže ima svega: taverni, prodavnica, barova, svlačionica, rampi za ulazak u vodu invalida. Naravno da je na ovoj plaži najveća gužva, bilo je i dosta lokalaca, porodica sa malom decom. Može vam se desiti da vam mačka zauzme peškir dok ste u vodi. Plažu sam zapravo posećivao poslepodne kada je povratak busa sa plaže bio ranije.







Agios Sostis je najbliža plaža do koje vozi turistički bus. Broj polazaka i vreme se menja tokom sezone pa ga neću navoditi, a cena karte u jednom smeru je 2e. Plaža je udaljena ~3 km od luke i potrebno je ~ 40 min da se do plaže dođe pešaka i to istim putem kojim idu i automobili. Od bus stajališta (asfalta) potrebno je ~15 min pešačenja makadamskim širokim putem do plaže, a lokalci su do same plaže dolazili kolima. Plaža je nazvana po crkvi koja se nalazi na jednom njenom kraju. Plaža zapravo ima „dve“ plaže pri čemu je jedna (manja) nemirna sa talasima, a druga ima mirnu vodu kao u bazenu. Prirodni hlad postoji samo u jednom delu plaže. Na plaži nema nikakvog sadržaja pa se mora poneti sve što vam treba za boravak na plaži. Plaža je popularna među lokalcima pa sam zatekao i društvo, možda 15ak njih, koji su doneli piće, grickalice i slatkiše i družili se na plaži. Veoma simpatično.









Između bus stajališta i plaže postoji takođe široki makadamski put koji vodi do plaže Lia. Plaža takođe nema nikakvog sadržaja niti prirodnog hlada i posećuju je nudisti. Na slikama koje sam gledao pre puta izgledala je lepo, ali nije bilo dovoljno dana da se i ona poseti. Zapravo je to jedna od mana septembra ili možda broja turista, kada je vreme boravka na plaži između prvog i poslednjeg bus polaska dugo znao sam da posetim dve ne mnogo udaljene plaže. Ali kako je sada to bilo od 11 do 17 nisam želeo da gubim vreme od kupanja pa sam bio stacionarniji.

Psili Ammos je sledeća plaža u nizu i po mnogima je najlepša plaža na ostrvu. Udaljena je od luke ~3,5 km i potrebno ~ 45 min da se plaže dođe pešaka. Od bus stajališta (asfalta) potrebno je spustiti se stepenicama i za ~5 min ste na plaži. Prirodni hlad postoji na više mesta na plaži, najbolji je na udaljenijoj strani od bus stajališta ali tu se smesti i najviše turista. Ležaljki nema. Na sredini plaže postoji taverna sa osnovnom ponudom. Na plaži i na morskom dnu je najfiniji pesak, a i plićak je dug nekoliko metara.





Agios Ioannis je praktično sledeći zaliv u odnosu na prethodnu plažu. Udaljena je od luke ~4 km. Od bus stajališta (asfalta) potrebno je spustiti se stepenicama i za ~5 min ste na plaži. Prirodni hlad postoji duž cele plaže, tamarisi na par metara razdaljine i sada u septembru je bilo dovoljno da se svi smestimo. Na plaži nema nikakvog sadržaja. Kao što se na nekim slikama vidi u pozadini plaža već počinju brda, golet sa nekim žbunovima, i na skoro svim plažama se zidaju kuće / apartmani sa stazama koje se spuštaju do plaže. Mora da imaju sjajan pogled.







Krenuću sa opisom plaža na drugu stranu na mapi do plaža do kojih vozi turistički bus.

Vagia je udaljena od luke ~8 km i cena karte u jednom smeru je 3,2e. Od bus stajališta (asfalta) potrebno je spustiti se betonskim i makadamskim putem i za ~15 min ste na plaži. Kolima su dolazili do same plaže mada je taj prvi (betonski) deo baš pod velikim nagibom. U jednom uglu plaže se nalazi hotel koji ima svoje ležaljke. U pozadini plaže, možda 100ak metara, se nalazi kantina, a meni je bilo simpatično što na plaži postoji broj telefona koji pozovete da vam piće iz kantine donesu do plaže. Plaža je kombinacija krupnog peska (onog što se ne lepi na noge) i šljunka. Tako je i morsko dno, naizmenično pesak i šljunak pa ako nemate patike za vodu onda malo šetnje levo, desno do najlakšeg mesta za ulazak. Zaliv u kome je plaža je toliko dubok i zatvoren da nema uticaja vetra i kupanje je kao u bazenu.





Ganema je sledeća uvala i bilo je turista koji su prelazili sa jedne na drugu plažu. Od bus stajališta (asfalta) potrebno je spustiti se kratkim stepenicama do plaže. U odnosu na prethodnu plažu razlika je što nema nikakvog sadržaja, ali ima hlada. Bliže bus stajalištu je pesak, a na daljem kraju plaže je šljunak. Nažalost kada sam posetio plažu bilo je talasa. Zapravo kako je vreme ove godine bilo savršeno i bez vetra nije mi smetao taj jedan da se izigram na talasima. Kada sam sledećeg dana prolazio pored delovala je savršeno mirno.







Koutalas se zapravo sa prethodne dve plaže nalazi u istom zalivu. Od luke je udaljena ~11,5 km i cena karte u jednom smeru je 4e. Od bus stajališta (asfalta) potrebno je spustiti se putem i za ~5 min ste na plaži, a kolima se može prići do same plaže. Koutalas je zapravo ribarsko selo i ima nekog osnovnog sadržaja u vidu taverne ili prodavnice. Duže cele plaže ima prirodnog hlada, a ležaljki nema. Plaža je uglavnom peščana, samo je u daljem delu plaže šljunak na ulazu u vodu. Stena koja se vidi na slici vam ne smeta jer je duboko u tom delu. Plaža je zaštićena od vetra.

Za nekog više avanturistički raspoloženog posetilaca neka ostane u zapis iz beleški pre puta da se sa plaže Koutalas može posetiti i Kastro tis Grias, u oblasti sela. Dvorac se nalazi na brdu sa pogledom na zaliv. Takođe u selu se nalaze i neke stare naseljene kuće, ostaci starog fortifikacionog zida i ranohrišćanske bazilike, u blizini današnje kapele Agia Irini. Selo Koutalas je u antičko doba bilo veoma značajno u ekonomskom smislu jer je računalo na velike količine gvožđa koje je brodovima dopremano na različite destinacije. Pored toga, pećine koje se nalaze u selu takođe privlače mnoge posetioce koji žele da vide stalaktite i stalagmite sa njihovim retkim oblicima.







Do ostalih plaža potrebno je da imate auto. Zadovoljan sam što se turističkim busom po relativno povoljnim cenama može obići 6-7 plaža uz 2-3 u samom mestu.

Ambeli plaža je po navodima na internetu i forumima, ali i po rečima domaćina jedna od lepših plaža na ostrvu. Lepotu joj daje i teža pristupačnost jer će hrabriji sići kolima do crkve Agios Sotiris i odatle se spustiti stazom ~20 min do plaže, a većina će parkirati na asfaltu i dodati ~20 min pešačenja. Peščano dno i stene sa strane bi trebalo da su idealne za ronjenje, a kada se pliva levo u odnosu na more trebalo bi da postoji više malih zaliva / uvala na kojima možete biti sami. Pišem „trebalo bi“ jer je ova plaža bila najveće razočarenje letovanja jer sam je zatekao prljavu, punu morske trave na ulazu u vodu, potpuno neprivlačnu. Na plaži sam se zadržao samo dok sam se oporavio od pešačenja i prešao na drugu plažu. Zgodna je za kombinovanje sa posetom svetioniku o kome ću pisati u sledećim postovima.



Megalo Livadi plaža se nalazi u istoimenom selu koje ima važnu ulogu u istoriji ostrva jer su se tu nalazili utovarni dokovi rudnika. Plaža je jako uska i nije klasična plaža jer zapravo nema peska za ležanje već se peškir može postaviti na betonski dok ili se sedi ispod tamarisa koji su duž cele plaže. Verovatno većina sedi u hladovini taverne koju je i domaćin preporučio. Plaža je u dubokom zalivu i dobro je zaštićena od vetra. Nisam se nešto dugo zadržao na plaži, mnogo mi je zanimljivija bila okolina.







Platis Gialos ima dve male peščane uvale ispod sela Kentarchos, na severnoj obali Serifosa. Na većoj plaži nema sadržaja ali zato ima prirodnog hlada, a iznad male plaže se nalazi poznata taverna sa veoma pristupačnim cenama. Još jedna dobra stvar oko ove plaže je njena lokacija, jer činjenica da se mora dosta putovati da biste došli do nje znači da neće biti mnogo turista. Na samoj plaži i morskom dnu je kombinacija peska i šljunka. Poslednjih par km do plaže nije baš sjajan put i popriličan je nagib pa da oko plaže nema drugih zanimljivih stvari možda je ne bih ni posećivao.







Osim plaža koje sam posetio i sa kojih imam slika da vam pokažem postoji još nekoliko plaža koje sam upisao pre puta za potencijalnu posetu. Najlakše je doći do plaže Sikamia na severu ostrva i nju sam imao u planu zajedno sa Platis Gialosom ali sam dosta vremena potrošio u manastiru, a i još jedno lomatanje lošim putem mi se nije svidelo. Ove dve plaže okrenute ka severu su i najrizičnije za posetu kada duva jak vetar.

U blizini svetionika se nalazi plaža Alverakia i verovatno je bila bolji izbor od Ambeli. U blizini rudnika se nalazi plaža Malaidiko. Za obe plaže važi da nemaju nikakvog sadržaja, da se do njih dolazi pešačenjem ~ 30 min od mesta gde se može ostaviti auto. Alverakia je sceničnija jer se delom pliva kroz uzan kanal koji formiraju stene, a Malaidiko ima malog prirodnog hlada i nju posećuju nudisti.

Osim plaža na ostrvu se može obići još nekoliko zanimljivih lokacija i većinu zapisanih u beleške pre puta sam uspeo da vidim.

Aspros Pirgos (što znači Bela kula) nalazi se na putu od Hore do sela Megalo Livadi i Koutalasa. Izgrađena je u 4. veku pne i sastoji se od velikih belih mermernih gromada, koje su se ciklično uzdizali do oko 12 metara visine i formirale prizemlje i dva sprata iznad. Danas je sačuvan samo mali deo kule, sa maksimalnom visinom od 5 metara. Njegove karakteristike i panoramski pogled na mesto gde se nalazi Aspros Pirgos, govore da je korišćena kao opservatorija – verovatno za zaštitu drevnih rudnika ovog područja. Njen jedini ulaz bio je u prizemlju, a uske spiralne stepenice su vodile na više spratove, sa unutrašnje strane kule, gde je samo nekoliko otvora služilo kao prozori i ograde. Zgrada je uništena nekoliko vekova kasnije, pod nepoznatim okolnostima. Veliki deo se srušio prema unutra, zapečativši ga. Krajem 19. veka u blizini je stvoreno malo groblje, kao i mala crkva posvećena Svetom Haralamposu i zgrada koja služi kao ostava.
Proces procene i restauracije Aspros Pirgosa (2010-2014) otkrio je da su delovi njegovih ruševina korišćeni u izgradnji kasnijih zgrada a bili su skriveni iza omalterisanih kamenih zidova. Ako pažljivo posmatrate malu crkvu, videćete mermerno kamenje integrisano u zgradu, koje nije uklonjeno jer čini strukturni deo zgrade. Iskreno meni deluje kao da su originalno mermerno kamenje poređali na livadi i obeležili, a restauraciju započeli modernim betonskim blokovima.







Na maloj udaljenosti od Bele kule počinje prilično prohodan put koji vodi do „Prestola Kiklopa“. Ipak treba parkirati ispred manastira Evangelistria Akroteriani i odatle nastaviti pešice ~ 10 min. „Presto“, koji se takođe pominje kao „Psaropirgos“ (/psa’ropirgos/), kula „Psaros“ ili „Kanapes“ (tj. kauč), je velika konstrukcija koja se sastoji od duguljastih kamena od škriljaca, dugačkih skoro 8,4 metra i širokih 4,2 metra. U blizini se nalaze manje antičke građevine, kao i ulaz u pećinu. Ovo bi trebalo da bude pećina Kiklopa Polifema, koja je urušena i više nije dostupna. Prema nekim zapisima, najveći deo je bio ukrašen stalaktitima i stalagmitima i pronađen je kuhinjski pribor, glinena grnčarija i fosili. Sa ovog mesta se pruža prelep pogled na Egejsko more i prema selu Mega Livadi.







Na kraju plaže Megalo Livadi postoje ostaci upravne zgrada rudnika, neoklasična zgrada koja je izgrađena 1890. godine, u arhitektonskom stilu Ernsta Zillera. Izgrađena je kada je stigao Emil Groman i kada je rudarska kompanija „Serifos – Spilialeza” preneta iz Koutalasa u ovaj zaliv. U njoj su se nalazile kancelarije, skladišta i laboratorije kompanije do sredine 20. veka, kada je prestala sa radom. Uprkos činjenici da se – uz Gradsku kuću u Ano Hori – smatra spomenikom savremene kulture, potrebna joj je hitna rekonstrukcija i sistematsko održavanje, jer je u prilično lošem stanju. Nekoliko metara dalje nalazi se jednostavan mermerni spomenik, posvećen četvorici rudara koji su izgubili živote u krvavom štrajku 21. avgusta 1916. Branili su svoja prava na bolje i bezbednije uslove rada.





Do kraja 19. veka, Serifos je prednjačio u rudarskoj „groznici“, pri čemu su prvo Koutalas a Mega Livadi kasnije bili najveći centri. Ruševine prodavnica, rezidencija i infrastrukturnih zgrada, ruševine prošlog vremena, stoje uz stare mašine i objekte na padinama ostrva, narušavajući jednoličnost pejzaža nijansama u bojama rđe i drveta. Leva strana zaliva se može opisati kao muzej rudarstva na otvorenom. Podzemne galerije, gvozdena šina, polusrušeni mostovi, vagoni i utovarni most čine jedinstveni pejzaž.







U blizini rta Spati, na južnoj ivici ostrva, nalazi se Svetionik Serifos. To je posebno lepa konstrukcija od kamena, izgrađena 1900. godine, sa malim dvorištem – balkonom nad Egejskim morem. Svetionik ima nekoliko unutrašnjih prostora (kuhinja, spavaće sobe i toalet) i u potpunosti je opremljen sa nameštajem i kućnim aparatima.
Pripada grčkoj mornarici, koja brine o održavanju zgrade, kao i o mehanizmu koji se nalazi na krovu. Potpuno je automatizovan, kao većina svetionika, ali obično 2 nedelje svakog meseca u njemu se nalazi mornarički oficir, koji služi kao čuvar svetionika. U letnjem periodu posluje kao odmaralište za pomorske oficire, koji ovde dolaze sa svojim porodicama i ostaju deset dana – u tom periodu služe kao svetioničari. Najbolje je parkirati na kraju asfaltnog puta i pešaka doći do svetionika za šta treba ~ 20 min.







Manastir Agios Takiarches se nalazi na severnoj strani ostrva, u blizini sela Galani. To je muški manastir podignut 1572. godine. Ovaj manastir je posvećen svecima zaštitnicima Serifosa, Arhangelima Mihailu i Gavrilu. Manastir je služio kao verski, obrazovni i privredni centar Serifosa do kasnog 19. veka. Imao je puno zemlje u svom posedu i bio je dosta bogat. Zbog toga je manastir bio žrtva mnogih gusarskih napada. Zanimljiva je arhitektura manastira. Ima izgled tvrđave sa visokim jakim zidom koji je okolo podignut da bi ga zaštitio od pljačke i gusara. Unutar se nalazi lepa crkva. Ima mermerni i drveni rezbareni paravan sa pozlaćenim prestolom. Prelepi murali koje je naslikao Emanuel Skordilis predstavljaju borbu Arhanđela protiv Zmaja Otkrovenja. Na ulazu u manstir vas dočeka monah i manastir se obilazi samo uz njegovu pratnju. Kada je saznao da smo iz Srbije i da smo pravoslavci bio je raspoloženiji za priču.

Kao i na svim ostalim Kikladskim ostrvima najzanimljivije naselje je Hora – administrativno središte ostrva. Po pravilu podignuto na vrhu brda, na nepristupačnoj litici, sa uskim i krivudavim kamenom poplačanim ulicama. Naravno sve u svrhu lakše odbrane od gusara. U samoj Hori postoji nekoliko značajnih ili zanimljivih tačaka. Meni je nešto nedostajalo, odnosno u ponudi su samo restorani i pabovi. U onima u kojima sam pio piće je sve bilo ok, dobra je ponuda, cene mi se istina čine malo jačim nego prethodnih godina, veoma su zanimljivo dekorisani, konobari su ljubazni. Možda je struktura gostiju takva da vole da sede u pabovima, ali to nije moj stil i ne mogu finansijski tako da provodim svako veče. Veoma malo radnjica ima sa umetničkim predmetima, suvenirima, nema galerije, crkve su uglavnom zaključane. Zapravo je šetnja uveče bila jako kratka i češće sam uveče ostajao u Livadiju (luci).







Pano Piatsa je centralni trg u Ano Chora (gornja Hora). Na živopisnom, popločanom trgu, najistaknutije građevine su neoklasične zgrade Gradska kuća iz 1908. godine i grandiozna crkva Svetog Atanasija, , koja deli mnoge zajedničke arhitektonske karakteristike sa manastirom Taksiarhija i podignuta je 1820. godine upravo na ostacima druge, manje crkve. Pjaca je lepa u svako doba dana: u izlasku sunca kada je prazno i tiho, danju kada se meštani i posetioci zaustavljaju na kafu i slatkiše, a takođe i noću, kada je puna života, zabave i muzike.











Na najvišem vrhu Hore nalazi se zamak, utvrđeno selo koje su stvorili Mlečani 1430-ih da bi kontrolisali i obezbedili izvesnu sigurnost stanovnicima, koji su živeli unutar njegovih zidina. Do vrha i do kapele Svetog Konstantina, moraćete da se popnete uz desetine stepenica – ali pogled nadoknađuje taj trud.







Vetrenjače su bile i ostale reprezentativni element Kikladskih ostrva. Ove kamene cilindrične građevine našle su svoje idealne uslove za rad na vetrovitim ostrvima. Obično su građene okrenute ka severu i visokim vrhovima, gde je vetar slobodno prolazio, dok je njihova izgradnja zahtevala trud, vreme i veliki trošak. Prve vetrenjače u Grčkoj pojavile su se negde između 12. i 13. veka, a veruje se da je njihov broj na Kikladima bio veći od 600.
Karakteristika Hore su tri savršeno održavane vetrenjače. Tu su i ruševine ostalih vetrenjača, pošto ih je pre nekoliko godina bilo 8 i skoro 20 ukupno na celom ostrvu. Postojeće su preuređene u luksuzne smeštaje.
Malo podataka sa interneta, nikada zapravo nisam razmišljao koliko ima parametara koje treba uzeti u obzir prilikom izgradnje vetrenjače. Oblik postojećih vetrnjača pripada tipu „aksetroharisu“, odnosno vetrenjača sa vertikalnim jedrima i horizontalnom osovinom, koja je ugrađena u zid zgrade, a ne u mobilni konusni krov. Ovaj tip se takođe naziva „monokeros“ (tj. „jedno vreme“) pošto idealno funkcioniše pod jednim smerom vetra. U Serifosu je nekada bilo više tipova vetranjača: „ksetroharis“ (vetrenjača sa rotirajućim krovom, u skladu sa vetrom), stariji i ređi „taralis” (sa horizontalnim lopaticama na krovu), „tavlomilos“ (sa drvenim daskama umesto platnenih jedara, kao i vodenice koja je radila na potocima tekuće vode.
Vetar je pokretao sistem jedara vetrenjače, koji se sastojao od trouglastih tkanina vezanih na dugim kracima i pričvršćenih za jedan kraj glavne osovine. Na drugom kraju sistem točkova prenosio je kretanje na drugu osovinu, što je dovelo do ogromnog, okruglog mlinskog kamena („panaria“). Ovaj mlinski kamen rotirao je po drugom kamenu („katarija“), između kojih se nalazilo žito. Mlinar je dobijao procenat od samlevenog žita.



Glavna karakteristika Kato Hore (donje Hore) je grandiozna crkva Evangelistrije, posvećena Blagovestima Bogorodice. Nalazi se na centralnom trgu, zvanom Kato Piatsa, a podignuta je 1907. godine na istom mestu gde je nekada bila starija, manja crkva. Žive boje je izdvajaju, ne samo od belih kuća koje je okružuju već i od ostalih kikladskih crkava.
U blizini crkve se nalazi i spomenik poginulim borcima i amfiteatar na otvorenom na kome se održavaju priredbe. Mana septembra je što mrak pada ranije i dok se vratim sa plaže, sredim za šetnju, busom dođem iz luke do Hore često nije bilo vremena da se neka lokacija vidi po dnevnom svetlu, a stepenice i nisu baš najbolje osvetljene. Ponekada sam možda bio i gladan pa je trebalo naći dobar restoran pre nego neku zanimljivost.





Spuštajući se sa trga vetrenjača ka luci nailazi se na kratku, popločanu stazu koja vodi do Plistario (/plista’rjo/, što znači pranje). To je okrečena zgrada sa lukovima u celini – tri ispred i dva sa strane, i naslonjena je leđima na planinu Petrias da bi iskoristila bujicu koja teče niz padinu zimi. Pod svojim talasastim krovom se nalaze četiri korita, gde su žene iz okoline prale odeću svoje porodice. Zgrada je jedini preostali deo akvadukta kojom se voda iz reke dopremala do kuća. Iskreno ne mogu da zamislim da je ovde nekada proticala tako bujna reka jer je sve u okolini grš i golet. Možda bi eto bilo zanimljivo posetiti ova ostrva i početkom proleća.



Još malo slika same Hore i tih uskih "ulica".











Luka Livadi mi se činilo kao življe mesto. U principu je selo koje se nalazi uz more i centralna ulica prati more. Na početku je luka, na koju se nastavlja marina u kojoj je bilo poprilčno jahti i jedrilica, pa centralno restorani, supermarketi, pekare, mesare, agencije za kupovinu karata za trajekt i oblizak susednih ostrva i rent-a-kar agencije i zatim plaža u čijoj pozadini su hoteli i restorani. U tom centralnom delu takođe postoje smeštaji u vidu apartmana. Paralelno sa tom ulicom 50ak metara od obale je još jedna ulica kojom idu automobili i koja povezuje selo sa Horom i ostatkom ostrva. U uskim uličicama između te dve se nalaze prodavnice, poslastičarnice, kafići.

















Jedna od ovogodišnjih atrakcija su mi bili i mali električni automobili koji se masovno voze po ostrvu, izgledaju kao igračke kojima sam se igrao kao mali. U auto se ulazi tako što prednji deo podignete u vis. Smart koji se viđa kod nas deluje kao limuzina u odnosu na ovaj Microlino.

Serifos mi se baš dopao, poseduje autentičnost koja se polako gubi na posećenijim ostrvima i ima plaže koje su baš po mom ukusu. Deluje mi da će više prijatiti turistima koji vole boravak na plaži, ali onoj prirodnoj bez mnogo ulepšavanja. Ja volim plaže koje su van mesta i iznad kojih ne prolaze automobili, na kojima nema ležaljki i mnogo sadržaja, a ne morate da se polomite da stignete do njih ili u blizini postoji taverna. Dosta plaža je imalo prirodni hlad što znači čak i u septembru jer ostajem na plaži preko celog dana. Turistički autobus im je dobro organizovan i tačan i može se njime doći do više plaža. Istina ja bih voleo da ima više polazaka ili da je raniji polazak ka plažama i kasniji povratak ali je očigledno to tako samo u julu i avgustu. Redovnom linijom se ide do Hore na svakih sat vremena i takođe po ceni od 2e u jednom smeru.
Osim plaža ostrvo nudi i više dobro obeleženih hiking staza, nekoliko zanimljivih arheoloških ili verskih lokacija. Osim ovih koje sam ja izabrao ima još zanimljivih manastira, vinarija, planinskih sela. Mislim da odavno nisam rentirao auto po nižoj ceni (30e po danu), a rastojanja su mala pa se ne potroši mnogo ni na gorivo. Na ulazima u sela postoje veliki besplatni parkinzi.
Snabdevenost je odlična, u Livadiju postoji nekoliko supermarketa, pekara, mesara, dva fast food-a i mnoštvo restorana. Na sreću nije mi trebao ali postoji i lekar i pedijatar u Livadiju, a bolnica se nalazi na putu ka Hori. Nema puno organizovanih izleta po kopnu, primetio sam da je mnogo više ponuda za iznajmljivanje čamaca ili čamca sa kapetanom koji pravi plan obilaska u zavisnosti od vetra. Organizuju se i dnevne ili poludnevne ture sa kupanjem na susednim ostrvima Milos, Kimolos i Sifnos.
Dolazak na Serifos nije naporan, od Atine se sporim trajektima putuje 4 sata, a sa susednih ostrva naravno kraće i svakog dana ima više polazaka.
Cene mi se čine na nivou ostatka Grčke koliko sam pratio vaše izveštaje i pisanje po fb grupama.
Jedino mi je smetala monotonost uveče, osim kada izađete na večeru u restoran nema puno sadržaja, nema šetališta sa klupama, zanimljivih prodavnica ili muzeja i crkve. U uskim ulicama Hore nema malih kafića sa nekoliko stolova i prijatnom muzikom niti ima grčkih kafenia sa tradicionalnom muzikom. Da postoji i ta komponenta Serifos bi mi bio jedno od omiljenih ostrva.

Da ubacim i Serifos u ranije napravljenu rang listu kikladskih ostrva, postaje sve teže biti objektivan. Ostrva imaju dosta sličnosti, ali se razvijaju na drugačiji način. Neka su namenjena više za provod, stalne žurke na plaži i u gradu, druga za pasivni odmor i autentičan boravak na plaži koje nisu modifikovane ljudskim radom, treća na ponudu sadržaja van plaža. A ja volim malo od svega toga.

0. Kofunisija - mikro ostrvo i kategorija za sebe zbog veličine, najlepša za kupanje, najopuštenija atmosfera, ali veoma pasivan odmor
1. Paros i Antiparos - deluje mi da odnos plaža i njihove dostupnosti, šarma Hora na oba ostrva, kulture i istorije, gostoprimstva im daju malu prednost
2. i 3. Milos i Naksos - ne mogu da se odlučim, Milos ima lepše i dostupnije plaže, a Naksos lepše večernje šetnje i prva mi je kikladska ljubav i nije zanemarljivo što je primetno jeftiniji smeštaj
4. - 6. Andros - ovo ostrvo mi je najteže da rangiram, najpozitivnije iznenađenje, plaže kakve volim ali je prevoz loš i imao sam nesreću da duva vetar tokom boravka, možda prvo ostrvo kojem ću se vratiti
4. - 6. Ios - iz ugla nekog ko ima više od 30 godina Ios se nalazi na ovoj poziciji jedino što nema dodatnih sadržaja osim plaža iako sam uživao u boravku. I sa ovim iskustvom bih ponovo isto izabrao, više volim nove destinacije nego neku da ponavljam
4. - 6. Serifos veliki plus je što deo plaža ima prirodni hlad i što se lakše stiže do njih i ostrvo je jednostavno predviđeno za odmor
7. Folegandros - dopalo mi se više od drugih malih ostrva, ima i bolje plaže i bolje organizovan prevoz, Hora je preslatka, veći je izbor restorana i kafića, a hrana je bila preukusna. Možda nema takav reset mod jer ipak ima turista, a cene je ipak nezahvalno komentarisati jer je svuda nešto poskupelo
8. Kimolos - uvek bi mu se vratio ali samo na par dana i zato je niže u rangiranju
9. Siros - kao da ne pripada Kikladima, najpozitivnija atmosfera i najlepši grad ali je na dnu rangiranja samo zbog plaža koje nisu u mom stilu, veoma rado bih tamo boravio van sezone
-. Santorini - neću da ga svrstam na listu jer sam suviše kratko boravio na njemu, mnogo pozitivnije utiske imam nego što sam očekivao, jedna plaža koju sam video je sasvim ok, gradovi su bombonice, ali sreću kvari gužva i cena smeštaja
-. Mikonos - drago mi je da sam boravio makar jedan dan, meni se izuzetno dopao grad i kosmopolitska atmosfera, finansije su jedini razlog zašto nikada nisam razmišljao o dužem bora

E ove plaže već "zovu" da se Ali Hora je onako.... Znači i tu 2-3 dana

Ali kad pomislim 4h na trajektu...

_________________
Ako zelis da budes neko zaista poseban budi ono sto jesi...