Putovanja u srcu

Iako se Folegandros nalazi na ruti trajekta koji iz Atine povezuje mnogo poznatija ostrva Milos i Santorini uspeo je da sačuva mističnost malog i još uvek turistima neiskvarenog ostrva. Oni romantičniji kazaće da je Folegandros dobio ime po jednom od sinova Minosa, koji je predvodio Minojce kada su proterani sa Krita i da se njegovo nasleđe vidi u lavirintu ulica. Etimološki možda ime potiče i od feničanske reči koja slobodno prevedeno znači veliki kamen. A Folegandros zapravo i jeste jedan veliki kamen koji viri iz mora. Na ostrvu postoje samo 3 naselja, luka Karavostasi, glavno mesto Hora na oko 3km iznad luke i Ano Meria u kojem živi većina lokalnog stanovništva. Razlog je što je Ano Meria relativno novo selo, planski napravljeno uz put i što su tamo nekretnine neuporedivo jeftinije nego u Hori. Kada smo već kod puteva na ostrvu postoji samo jedan put koji povezuje ova 3 mesta, možda još neko skretanje ka plažama, a ukupna dužina puteva je 15km. Naravno to znači da na ostrvu možete boraviti i bez auta, a lokalni prevoz je dosta dobro organizovan i može se stići do većine mesta od značaja turisti. Na ostrvu živi oko 600 stanovnika leti, a zimi ih ostaje oko 300, turista bude i 10 puta više. Oko 15og oktobra se završava sezona i nakon toga skoro da ništa ne radi osim marketa i tradicionalnih kafenia ili ti grčkih kafana. Osim turizmom bave se naravno i ribarenjem i nešto malo stočarstvom.

Za turistu koji dolazi na letnji odmor mislim da nema dileme da je najbolje smetistiti se u Hori ili eventualno u luci ako volite da kupanje bude prva stvar koju ujutru uradite. Postoji i više fensi hotela na samoj litici sa bazenima "bez ivice" i prelepim pogledom na zalazak sunca, ali to je već neka druga kategorija. Hora na Folegandrosu je u nekim turističkim časopisima proglašavana za najlepše turističko selo Evrope i zaista odiše kosmopolitskom opuštenom atmosferom. Za razliku od drugih malih ostrva koja sam video ovde je Hora veoma živa sa nerealno velikim brojem restorana i kafića prema broju stanovnika. Ono što me je oduševljavalo i na drugim ostrvima su kafići sa nekoliko stolova na ulici, u nekom ćošku, sa dobrom muzikom gde su gosti mladi po duhu a lične karte bi rekle da razlika u godinama može da bude i preko 50 godina. Ima nekoliko marketa solidno snabdevenih onim osnovnim potrebama (npr želeo sam da vlasnici apartmana kupim bombonjeru ili neku kvalitetniju čokoladu ali nisam našao neko fensi pakovanje), svežim voćem i povrćem, ali meso je vakumirano ili zaleđeno. Pekara je jedna od boljih, a jedan od specijaliteta liči na komplet lepinju i pravi se od lokalnog mekog sira samo još nisu čuli za pretop. Zanimljivo da krofni nema već da su u pekari slatkiši uglavnom pite od jabuke, bundeve, pomorandže. U sladoledu sam uživao u dve poslastičarnice. Cene na ostrvu su malo više, u odnosu na Ios su oko 30-40% skuplje. Ima dosta ručno rađenih predmeta, suvenira, odeće ali su cene baš dosta visoke za naš džep.

U ovom terminu početka i sredine septembra turisti su Italijani, Francuzi i Grci i oni čine po mojoj proceni 80% gostiju. Bilo je dosta mladih parova, 20-30 godina, koji su po pravilu boravili na nekom poznatijem ostrvu i onda na par dana došli na reset.





Hora je sagrađena na litici, 200m iznad mora. Prvobitno naselje se nalazilo u okviru venecijanske tvrđave, Kastra, izgrađene u 13om veku. Kuće, od kojih su neke stare i preko 800 godina, dobro su obnovljene i do danas je Kastro čak ostao stalno naseljen. Možda se ne čini kao da su obnovljene ali veoma su strogi uslovi šta sme da se radi na fasadi. Iako male, kuće su veoma skupe. Vremenom se naravno grad širio van zidina i sada je dosta razvučen i čak se proširio i na susedno brdo. Slično iskustvima sa drugih ostrva Hora se sastoji od malih belih kuća sa stolarijom svih nijansi plave boje, povezanih mrežom uskih ulica, malih dvorišta, sa puno šarenog cveća, jasmina, bugenvilija i saksija s bosiljkom.

Ujutru je Hora skoro pusta jer se turisti raspoređuju na 10ak plaža do kojih voze manji ili veći autobusi, a iz luke kreću u ture brodićima. Uveče jednostavno mesto oživi i nosi jednu lepu pozitivnu energiju.





















Kažu da kada ste na Folegandrosu morate probati matsatu, tradicionalnu pastu ručno pravljenu koja se ne suši već odmah kuva a preliv stavlja po želji. Ja sam se oduševio i lokalnim pivom Katsika. Domaćini rekoše da se pravi po recepturi iz 12og veka starih manastira u Francuskoj. Sazrevanjem u hrastovim buradima stvaraju se prijatni začinski ukusi. Preporuka vlasnice apartmana je bio restoran To guopi i lokalna zečetina i jaretina i zaista je bila ukusna hrana.





Jedne večeri sam imao i prijatno iznenađenje da je na glavnom trgu bilo svadbeno veselje.





Crkva posvećena uspenju presvete Bogorodice, na najvišem brdu iznad Hore, najvažniji je verski objekat na ostrvu. Prema legendi 1. maja 1790. god 18 brodova alžirskih gusara napalo je Folegandros. Stanovnici su se molili Bogorodici, a potom je dunuo jak vetar koji je potopio sve brodove bez preživelih pirata. Od tada se 1. maj slavi kao dan crkve.
Arheolozi tvrde da je crkva sagrađena na temeljima antičkog zamka što se na nekim mestima može i uočiti. U njoj se nalazi ikona za koju se priča da je činila razna čuda. Ona se tokom Uskrsa unosi u svaki brod i kuću na ostrvu tokom trodnevne ceremonije kako bi pružila blagoslov.
Iz Hore je potrebno 10ak minuta šetnje da se stigne do crkve koja je otvorena samo u poslepodnevnim časovima.

Folegandros ima solidno lepe plaže, ali iskreno nisu to neke vrhunske plaže. Zajedničko za sve njih je da su ležaljke zabranjene i ne postoje. Možete imati tavernu ili kafić na plaži, ali na plažu ne smete ništa postaviti. Neke nisu lako dustupne i do njih morate pešice ili čamcem. Postoje samo dve plaže do kojih vodi asfaltiran put, a to su plaža kod luke Karavostasi i Agali. Većina plaža je kamenita ili kombinacija krupnog peska, krupnog šljunka i kamena i time moja razmažena stopala nisu bila oduševljena. Voda je bila toplija nego na Iosu. Osim na ove dve navedene plaže na svim drugim je nudizam prisutan i ta opuštenost, lakoća uživanja pa ako hoćete i lepota poroka je nešto što mene uvek oduševi. Uopšte su sva ostrva "prijateljska" prema svim grupama sa samo jednim pravilom, uživaj i pusti druge da uživaju.

U samoj luci je plaža Chochlidia, a na moje veliko iznaneđenje voda je i ovde kristalno čista iako uplovljavaju trajekti i veliki broj čamaca. Na plaži ima nešto drveća za prirodni hlad. Obzirom da je u luci na ovoj plaži je najlakše boraviti jer su vam u blizini i prodavnica i tavernice.





Na par minuta hoda od luke u prvoj uvali je plaža Vardia. Možda je i lošija od plaže u luci ali ja volim plaže na kojima se ne čuju i ne vide automobili ili prolaznici, a do ove plaže se spuštate sa litice stepenicama. Na jednom delu plaže ima kamenja prilikom ulaza u vodu. Nema hladovine, niti drugih sadržaja.



Meni najlepša plaža na ostrvu je Agali koja je udaljena oko 5km od Hore. Iako nominalno ne volim plaže na kojima je ovako gužva i možete da čujete šta pričaju komšije sa susednog peškira kupanje na ovoj plaži je bilo pravo uživanje. Jedna od plaža gde je pesak i na plaži i prilikom ulaska u vodu. Na slikama se čini da u vodi ima kamenja, odnosno ima ga, ali dubina za plivanje počinje brzo pa je više slika kompliment za čistoću vodu. Iza plaže se nalazi nekoliko taverni i kafića. Do plaže se iz Hore može doći autobusom po ceni 3e u jednom smeru.



Pešačkom stazom, liticom iznad mora, može se doći i do plaže Galifos. Plaža je mala, kamenita i uglavnom je zauzmu nudisti. Nalazi se na nekih 5 minuta od Agali.



Na 10 minuta od Agali je plaža Ag. Nikolaos, naravno nazvana po crkvici koja se iznad plaže nalazi. Plaža je super jer ima pristojnu hladovinu. Do plaže se može i brodićem sa plaže Agali (mislim da idu na svakih sat vremena i da karta košta 3e). Postoje i dve taverne, a ako želite da dođete tu i na večeru imate besplatan prevoz čamcem.



Još jedna lepa plaža je i najudaljenija na jugozapadnoj strani ostrva. Za hiking postoje tri staze koje polaze iz sela Ano Meria i potrebno je 45 – 60 minuta da se do plaže dođe. Pristup plaži je moguć i brodom iz Agalija sa nekoliko polazaka u toku dana (cena povratne karte je 14e). Na plaži takođe postoji prirodan hlad, a kako nije baš lako doći do nje nema ni gužve. U blizini ove plaže nalazi se i svetionik Aspropounta, jedan od najvećih na Egejskom moru, vidljiv sa daljine od 17 milja. Sagrađen 1919. godine, sa radom je počeo 1921. god a od 1986.god radi na solarnu energiju.







Najpoznatija plaža na ostrvu je Katergo, više mistična jer se do nje može samo čamcem. Plaža je potpuno divlja i bez imalo senke. Da li je tog dana duvao vetar ili su struje uvek takve nije baš bilo lako plivati.



Ima još plaža na Folegandrosu. Plaže okrenute ka severu su podložne vetru koji je ove godine duvao možda i više od očekivanja pa nisam imao želju da ih posetim. Na do 10ak minuta pešaka od luke ima još nekoliko uvala, nekako je po slikama plaža Livadi delovala najinteresantnije.

Da li bih ponovo birao Folegandros? Sigurno.
Ostrvo mi je ostavilo veoma drugačiji utisak od drugih malih ostrva na kojima sam bio. Dok je na drugim ostrvima nakon odlaska poslednjeg trajekta ličilo kao da ste kod rođaka u selu, ovde tek uveče ostrvo oživi i "nabije" neku lepu pozitivnu atmosferu. Za moj ukus 5 dana je bilo dovoljno, nije da sam sve video ali bilo mi je dovoljno, ipak ja volim plažu.

Da u ocenjivanju iskoristim post od prošle godine i rangiranje ostrva.

0. Kofunisija - mikro ostrvo i kategorija za sebe zbog veličine, najlepša za kupanje, najopuštenija atmosfera, ali veoma pasivan odmor
1. Paros i Antiparos - deluje mi da odnos plaža i njihove dostupnosti, šarma Hora na oba ostrva, kulture i istorije, gostoprimstva im daju malu prednost
2. i 3. Milos i Naksos - ne mogu da se odlučim, Milos ima lepše i dostupnije plaže, a Naksos lepše večernje šetnje i prva mi je kikladska ljubav i nije zanemarljivo što je primetno jeftiniji smeštaj
4. Andros - ovo ostrvo mi je najteže da rangiram, najpozitivnije iznenađenje, plaže kakve volim ali je prevoz loš i imao sam nesreću da duva vetar tokom boravka, možda prvo ostrvo kojem ću se vratiti
5. Folegandros - dopalo mi se više od drugih malih ostrva, ima i bolje plaže i bolje organizovan prevoz, Hora je preslatka, veći je izbor restorana i kafića, a hrana je bila preukusna. Možda nema takav reset mod jer ipak ima turista, a cene je ipak nezahvalno komentarisati jer je svuda nešto poskupelo
6. Kimolos - uvek bi mu se vratio ali samo na par dana i zato je niže u rangiranju
7. Siros - kao da ne pripada Kikladima, najpozitivnija atmosfera i najlepši grad ali je na dnu rangiranja samo zbog plaža koje nisu u mom stilu, veoma rado bih tamo boravio van sezone
-. Santorini - neću da ga svrstam na listu jer sam suviše kratko boravio na njemu, mnogo pozitivnije utiske imam nego što sam očekivao, jedna plaža koju sam video je sasvim ok, gradovi su bombonice, ali sreću kvari gužva i cena smeštaja
-. Mikonos - drago mi je da sam boravio makar jedan dan, meni se izuzetno dopao grad i kosmopolitska atmosfera, finansije su jedini razlog zašto nikada nisam razmišljao o dužem boravku

Hvala Vlado što svoje utiske i iskustva deliš sa nama. Zadovoljstvo je čitati

Hora je zaista preslatka a na plažama mi fali malo zelenila...

_________________
Ako zelis da budes neko zaista poseban budi ono sto jesi...

Uvek uzivam u citanju tvojih opisa i, naravno, divnim slikama! Iako sam mnoge videla i pre pisanija, sada su mi upotpunjene.
Hvala za trud!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!