E, 'ajmo najzad i u tu Arenu...
Najpre malo suvih Google fakata, kroz detalje uvodnog (crtanog) filma:
Razlika između rimskog teatra i amfiteatra je, osim oblika, i njihova namena. Teatar je služio za drame i muziku, pa je morao biti savršeno akustičan, i u tome su Rimljani nasledili majstorstvo Grka, uz minimalne arhitektonske razlike. A amfiteatar je sasvim rimski izum, i služio je za 'igre' kakve svet ranije nije poznavao. Pošto za ovu vrstu zabave akustika nije potrebna, prostor je elipsa, kako bi imao dve žiže, odnosno, dva mesta gde se moglo fokusirati dešavanje. Ovo su bili grandiozni objekti, gde je dolazilo više desetina hiljada gledalaca.
Da napomenem, naziv 'Koloseum' je rezervisan isključivo za amfiteatar u Rimu. Svi ostali su amfiteatri/arene. Sam naziv 'arena' je u stvari označavao onaj pesak na tlu borilišta, ali se kao termin za ove građevine održao sve do danas.
Pulska Arena je četvrta po veličini rimska arena, i mogla je da primi 26.000 gledalaca! U to doba, u gradu je bilo oko 20k stanovnika, ostalo su bili gosti koji su dolazili da gledaju Igre. Takoreći, turisti
Mesta u Areni su bila numerisana, u sedišta su bili uklesani brojevi (uvek se setim epizode Asteriks i Obeliks u Rimu
), a za VIP njuške su bile izgrađene i VIP lože, u kojima su umesto brojeva bila uklesana imena porodice kojoj loža pripada...
Kao i danas, što bliže borilištu želiš da sediš, skuplje plaćaš ulaznicu...
Arene su bile prilično luksuzni objekti, pa je tu bilo i raznoraznih prodavnica i slično, a, kako bi obezbedili gledaocima ugodan boravak na tribinama tokom predstave, arene su imale i krovnu konstrukciju koja je pružala zaštitu i od sunca i od kiše. E, sad, ta konstrukcija je bila od masivnih drvenih greda i voskom impregniranog platna za jedra. Težila je tričavih 40 tona. A operacija 'postavi krov' ili 'spusti krov' nije trajala više od 20 minuta. Toliko su bili jaki inženjeri...
Dodatni 'luksuz', mada prilično neophodan, je bio i sistem za raspršivanje vode zamirisane lavandom. Kao u modernim baštama kafića, ovo je služilo za osveženje publike vrelim danima, ali je bilo i neophodno kao dezodorans i kao repelent za nepoželjne insekte.
Ma ne, nije 'masa na jeftinim sedištima bila smrdljiva', oni su imali prosto kult kupanja i čistoće, svi ti insekti i neprijatni mirisi su dolazili sa borilišta, od onolike prosute krvi i leševa, što životinjskih, što ljudskih... Podloga borilišta i jeste bio pesak baš zato da bi mogle što lakše da se 'zatrpaju' i time neutrališu lokve krvi.
Podzemni hodnici i prostorije služili su za smeštaj delova scenografije, životinja koje će se tog dana pojaviti na programu i leševa gubitnika, koji će se tek tokom noći odneti, a gladijatori su boravili u obližnjoj zgradi van same Arene (u kojoj je danas muzej maslinovog ulja), koja je bila podzemnim hodnikom spojena direktno do mesta drvenih platformi-liftova koji su podizali borce pravo u arenu. Podzemnim, ne zato da ovi ne bi nekud bežali, nego da se sačuva element iznenađenja za publiku.
Danas je u tom podzemnom delu takođe muzej, ali, avaj, nema veze sa gladijatorima kao takvim, nego su i tu prese za masline, amfore i sl. Kako razočaravajuće za krvožedne tinejdžere
Spoljni zid Pulske Arene je uglavnom očuvan, i to je prilična retkost u svetu.
Naravno, unutar ovih lučnih prozora (svih!) nalazili su se kipovi rimskih božanstava, a možda i nekih zaslužnih građana. Nijedan ne ostade, svi su nestali u reci vremena, isto kao i kipovi i ukrasi sa rimskih hramova, kapija i zidina... Isto kao i unutrašnji zidovi i tribine arene, sa kojih je kamen bez pardona odnošen za izgradnju drugih objekata, jednom kad su Rimljani postali istorija...
(Dodaću ovde i napomenu da je uz 'Malo rimsko kazalište', postojalo i Veliko, za oko 15.000 gledalaca. Da, moglo je da primi ceo grad. I da, pošto je bilo bliže nego Arena, prvo je uziman kamen odatle, dokle god ga je bilo, tako da do danas preostade samo njegovo ime...)
Gornji red četvrtastih prozora je služio za osvetljenje, jer bi inače bilo prilično mračno kad se krov podigne...
Sve u svemu, prilično tužno, mučno i surovo, i jedino što bi se moglo reći je: takva su to bila vremena.
Ali ta estetika...
Jednu od kapija su oprali, pa se vidi originalna belina kamena, u odnosu na vremenom potamneli ostatak. Šteta što nije bilo još para, da se sve opere...
Ova građevina nije na UNESCO listi spomenika, iz razloga što su tribine restaurirane u periodu italijanske vladavine između dva svetska rata, pa struktura nije 'originalna u celosti'. Puližanima to ne smeta nimalo, jer su tako slobodni (kao i arene u Veroni i Arlu), da tu i danas održavaju koncerte, predstave i raznorazne sportske i druge hepeninge većih razmera... I hiljade ljudi i dalje tu dolaze tražeći zabavu.
I još jedna noćna, unutrašnja
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
lepo što si nam predstavila ovaj divan grad. 
i 
