Putovanja u srcu

Caricino

Muzej i park Caricino formiran je u istoimenom moskovskom naselju 1984. godine. Imanje na kome se park nalazi nekada je pripadalo carici Irini, sestri cara Borisa Godunova i zvalo se Bogorodskoe (Bogorodicino). Godine 1775. carica Katarina Velika kupuje ovo imanje i od tada se zove Caricino. Sledece godine zapocinje izgradnja nove palate, dok su pojedini delovi zavrseni tek nedavno. U njoj su trenutno smesteni muzej arhitekture i istorijski muzej, kao i umetnicka galerija. Ovaj prelepi muzej i arhitektonsko zdanje pomalo asocira na fascinantne becke dvorce poput Senbruna, svojom velelepnoscu, prostranoscu i zelenilom koje ga okruzuje.
Oko palate se nalazi veliki park sa brojnim paviljonima, ukrasnim mostovima, skulpturama, jezerom, pejzazni park sa susednom sumom, decjim parkom Birijuljovo i kaskadama ribnjaka Caricino, rekreacionim centrom i restoranima. Najveca atrakcija kompleksa je muzicka fontana.
Do kompleksa se moze doci metroom, nalazi se blizu metro stanice Caricino, na adresi Dolskaya 1, 115569 Moskva. Radno vreme je svakog dana od 10-18 h.

A kako je nastala?

Od 1776-1785. godine arhitekta Vasilij Bazhenov je gradio palatu za caricu. Kada je palata bila skoro zavrsena, carica je posetila Caricino, da ga pregleda. Nije joj se dopalo to sto je napravio i naredila je da se palata srusi. Ostaci osnova Bazhenovovog izvornog dvora i dalje su vidljivi u parku. Godine 1786. Matvej Kazakov je predstavio nove arhitektonske planove, koje je odobrila Katarina Velika. Kazakov je nadgledao projekat izgradnje do 1796. godine, kada je izgradnja prekinuta zbog Katarinine smrti. Njen naslednik, ruski imperator Pavle I nije pokazivao interesovanje za palatu, a masivna struktura ostala je nedovrsena i napustena vise od 200 godina. Zavrsena je i obimno preradjena u periodu 2005.-2007. godine.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Novodevicji manastir ili Manastir Bogorodice Smolenske

Jedan je od najpoznatijih manastira u Moskvi i celoj Rusiji. Buduci da je ostao netaknut od vremena postanka, upisan je u UNESCO-v spisak Svetske bastine. Osnovao ga je Vasilije III Ivanovic, veliki knez Moskve, 1524. godine, u cast osvajanja Smolenska. Izgradjen je kao utvrdjenje na reci Moskvi i postao je vazan deo odbrambenih zidina na jugu prestonice. U njemu su zivele mnoge sestre i supruge ruskih vladara, koje su se morale zarediti. Sredinom 17. veka mnoge opatice iz ukrajinskih i beloruskih manastira su tu preseljene. U 18. veku u manastiru je osnovana bolnica za ruske vojnike i oficire i zensko sirotiste. U 19. veku, Devicje polje je pretvoreno u popularno klizaliste, a osnovana je i skola za sirocad i dom za starije nemocne opatice. Godine 1922. boljsevici su zatvorili manastir i pretvorili ga u Muzej za emancipaciju zena, koji je 1926. godine postao Muzej istorije i umetnosti. Vecina prostorija je pretvorena u stanove. Godine 1943. Staljin je podrzao osnivanje Moskovskog teoloskog instituta u Novodevicjem manastiru, a 1945. godine Katedrala Vaznesenja, deo Kompleksa Novodevicjeg manastira, vracena je vernicima. Godine 1994., opatice su se vratile u manastir.
Najstarija gradjevina u Kompleksu je Katedrala Bogorodice Smolenske, izgradjena 1525. godine. To je centralna crkva na 6 stubova sa 5 kupola, a njene freske su jedne od najlepsih u Moskvi.
Ostale gradjevine su izgradjene vecinom posle 1680. godine. Manastir je tada obnovljen pod pokroviteljstvom sestre Petra Velikog, carice Sofije Aleksejevne. Tada su podignute zidine, tornjevi, dve raskosne crkve, refektorijum i stambene prostorije u moskovskom baroknom stilu. Katedrala je tada dobila i pozlacenu krstionicu, ikonostas, a njena 4 stuba je ukrasio Boris Godunov. Peti su oslikali poznati ruski ikonopisci Simeon Usakov i Fjodor Zubov. Izgradjen je i osmougaoni zvonik, na 6 spratova, visok 72 m. Na imanju su obavljane sahrane, a kasnije su poceli da sahranjuju ljude i van zidina manastira. Tu je nastalo Novodevicje groblje, na kome su zavrsili svoj zivotni put mnogi ruski velikani.

Maketa manastira, sa neta



A ovde se nalazi na mapi grada...





Na slici, sa desne strane, vidi se osmougaoni zvonik (toranj)



Katedrala Bogorodice Smolenske

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Paviljoni VDNH

Izlozba dostignuca narodne privrede (Выставка достижений народного хозяйства) (VDNH) – izlozbeni prostor u Ostankinskom delu Severoistocnog moskovskog okruga je drugi po velicini izlozbeni prostor u gradu. Spada u red od 50 najvecih izlozbenih centara u svetu.
Ukupna povrsina VDNH prema poslednjem popisu iz 2014.godine, zajedno sa Botanickom bastom i parkom "Ostankino" cini 317 ha, a povrsina samog paviljona je 134000 m/2.
Da bi se videlo ono najvaznije potrebno je oko 1-1,5 sat. VDNH je svojevrsni hram ljudskog rada kome se divio celi Sovjetski Savez. Otvorena je 1939. godine. Sastoji se od 250 izlozbenih paviljona posvecenih odredjenim republikama ili odredjenim podrucjima privrede, nauke i tehnike, od kojih je gotovo svaki remek-delo arhitekture. Posle perioda propadanja, koje je zapocelo 1990-ih, odluceno je da se ovom pejzazno-arhitektonskom cudu vrati staro ime, sjaj i namena.
Cine ga i fontane, skulpture, 136 ha parkova. VDNH se sada nalazi gotovo u samom sredistu Moskve, jer se grad u medjuvremenu znacajno prosirio. Krajem 1930-ih bila je to periferija i na toj ledini zivela je romska cerga. Teren je pet godina pripreman za izgradnju. Graditelji su metar po metar potiskivali romsko stanovnistvo izvan granica tog podrucja- sumu su sekli, a gole povrsine zalivali betonom. Postojala je legenda prema kojoj je prema buducem izlozbenom kompleksu prokopana posebna grana moskovskog metroa radi dopremanja eksponata.
Samo za prva 2 meseca rada VDNH je posetilo 3 miliona ljudi. Narednih godina su takodje bile milionske posete. Tu su se menjale ljudske sudbine: neko bi dosao kao sitan poljoprivrednik ili radnik, a izasao bi odatle sa ordenjem i nagradama i zivot bi mu krenuo sasvim drugim tokom.
Kada je poceo Drugi svetski rat, VDNH je zatvoren i mnogi eksponati evakuisani su iz grada. Zanimljivo je da za vreme bombardovanja nijedna bomba nije pala na podrucje izlozbenog kompleksa i nijedna gradjevina nije srusena.
Drzava nije zalila sredstva kad se radilo o VDNH, za troskove izgradnje, puta, smestaja i hrane za delegacije iz cele ogromne zemlje, za medalje i diplome. Vlada nije stedela na nagradama - dodeljivalo se na hiljade diploma i nagrada. Ovo je savrseno funkcionisalo kao motivacija za trud i rad. Cela zemlja je ucestvovala u takmicenju i postavljanju rekorda iz oblasti industrije i poljoprivrede.

Postoje legende o VDNH...neke su se pokazale i istinitim.

Kruzile su glasine da se u kompleksu nalazi bunker sa zalihama u slucaju rata, u kojima bi oko 300 ljudi prezivelo 2 dana. Pokazalo se da to nije bila samo prica- do bunkera vodi tajni prolaz, koji se nalazi ispod Lenjinovog spomenika.

50-ih godina proslog veka, kod paviljona "Kosmos", stajao je veliki spomenik Staljinu, visok 25 m. Retko ko je znao da je u velikom spomeniku bio smesten mali. (fazon kao kod "babuski"). Mali spomenik je bio napravljen kao maketa...kada je odobren "projekat", mali spomenik je stajao na odredjenom mestu...napravili su veliki spomenik, ali niko se nije usudio da unisti prvobitno napravljen. Tako je reseno da se mali spomenik stavi unutar velikog.

Staljin je bio Gruzijac i jednom prilikom je dosao u posetu, da vidi kako napreduje izgradnja paviljona "Gruzija". Za to vreme je pusio lulu. Cuvar mu je prisao i rekao da je tu zabranjeno pusenje..i, naravno, cekao "kaznu"... ...posle par dana stigla mu je novcana nagrada i diploma za odgovornost koju je pokazao.

Kada se SSSR raspao, ovi paviljoni su pali u zaborav i godinama niko o njima nije brinuo. Parkovi su jos i sredjivani, ali same zgrade paviljona nisu bile u nadleznosti grada. "Spomenik radu" vise nije bio potreban. Promenio je i ime u Sveruski izlozbeni centar. Prodavalo se tu sve i svasta, nicale su male radnjice i pijace. Objekti su postali neupotrebljivi.

Poslednjih godina, ovaj kompleks je predat u ruke gradu, pa je moskovski gradonacelnik resio da se izvrsi rekonstrukcija parkova, a kompleksu da se vrati stari sjaj.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ulica Stari Arbat

Jedna od najpoznatijih ulica u centru...pesacka zona...pored lepih zdanja, ovde mozete videti razne prodavce krzna, "babuski" i ostalih "dzidza bidza"...mozete da se slikate sa gmizavcima......malo sam gnjavila ceru...proucavajuci kartu centra Moskve, pokusavala sam da dokucim razdaljine, vreme potrebno da stignete od jedne do druge tacke...od Crvenog trga do Starog Arbata se stize za 20-ak minuta hoda...kaze cera- "Ako znas put i kuda da ides!" Nekako sam se nadala da ce mi kupiti neku subaricu, kad je vec tamo...i da je dzaba, kako cusmo...pogresno! Kaze da nista nije bilo ispod 30 €, ni vestacko!

Arbat je istorijski i upravni okrug Moskve. Nalazi se u centralnom upravnom okrugu zapadno od Kremlja. Glavni putevi u okrugu su Arbat ulica, Novi Arbat, Vozdvizhenka. Za vreme pozara 1736. godine Arbat je u velikoj meri unisten, ali je i relativno brzo obnovljen. Od tada je postao jedan od najvaznijih plemickih okruga Moskve. Tu su zivele najpoznatije ruske plemicke porodice Thick, Rostopchina, Gagarin, Dolgoruky, Kropotkin, Sheremetevs, Golitsyn, Trubetskois.
Male vile su gradjene u stilu imperije kao i drvene kuce okruzene bastama. Tokom rekonstrukcije, posle pozara 1812. godine, stekao je poseban karakter: male jednospratne i dvospratne palate sa potkrovljima, ulice oivicene crvenim linijama i bastama. Do kraja veka, kao i svuda u gradu, pojavljuju se uredjene stambene zgrade. Arbat je i danas jedan od najinteresantnijih delova grada, koje cuva nasledje proslosti. Ulica Arbat je pesacka zona duga 1,25 km.
Jedna je od najpoznatijih moskovskih ulica prepuna trgovaca suvenira i turista. Cenkanje je preporucljivo. Na sredini ulice je spomenik Puskinu i njegovoj zeni. Nesto dalje je Moskovski Hard Rock Cafe. Deo ulice je oblozen plocicama, na kojima su pozdravi i izjave ljubavi, ali i ploce sa imenima poznatih.















U to vreme, glumci iz ove ruske serije su bili veoma popularni...serija se davala i kod nas..gledala ja!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Puskinova kuca

Nalazi se u ulici Arbat 53. O Puskinu smo ucili u skoli, verujem da su svi makar culi za njegova dela "Evgenije Onjegin", "Bajka o Caru Saltanu i "Bajka o ribaru i ribici"...bilo nam je "pod obavezno" da procitamo...ali o njegovoj muzi i voljenoj zeni Nataliji Nikolajevnoj Goncarovoj, bar ja, do sada, nisam znala nista. Pa, evo, u nekoliko recenica da upoznamo i nju.

Rodjena je u uglednoj i obrazovanoj porodici. Odrastala uz deku, koji joj je pruzio najbolje obrazovanje i puno ljubavi. Sa 16 godina, na balu, upoznaje poznatog pesnika. Iako je, do tada, bio poznat kao zenskaros, Puskin pada na njene cari i do smrti ostaje zaljubljen i zadivljen ovom zenom. Ubrzo posto su se upoznali su se i vencali. Tada je Puskin iznajmio ovu kucu. U braku su dobili cetvoro dece. Natalija je volela Puskina, ali nije marila za njegov rad. Nije citala njegova dela. Kako je bila naocita, volela zabave i luksuz, cesto je bila na meti udvaranja mnogih muskaraca. Ismevan od strane tih njenih nepristojnih udvaraca, koji su se neprimereno ponasali i u njegovom prisustvu, jednom prilikom je, jednog od njih, izazvao na dvoboj. Od posledica ranjavanja umro je par dana kasnije. Natalija se kasnije preudala, rodila jos dece, ali, kazu, do kraja zivota je zalila za Puskinom.

Posle ove price, nekako "prirodno", nametnula mi se jedna pesma, koju sam volela u mladosti...pominje se "Natali" i "kafe Puskin", Crveni trg....a i razumem reci...









Spomenik Puskinu i Nataliji, preko puta kuce u kojoj su ziveli



Stan u kome su ziveli nalazi se na spratu i pretvoren je u muzej. Otvoren je od srede do nedelje, cena karte je od 50-180 rubalja, u zavisnosti od uzrasta posetilaca, a moze se obici i besplatno, ako dodjete u obilazak 3. nedelje u mesecu. I danas odaje utisak da su tu ziveli ljudi puni ljubavi, mozete osetiti duh tog vremena...videcete originalni sto za kojim je Puskin stvarao...mozete procitati Puskinova ljubavna pisma voljenoj Natasi...na zidovima se nalaze portreti Puskina i Natalije Goncarove...nemam vise cerinih slika, ali sam na netu nasla kako izgleda unutrasnjost muzeja...pa, da podelim sa vama!

Slike sa neta

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Park Gorki

Jedan od glavnih parkova Moskve, park kulture i odmora. Oaza zelenila u gradu, utociste je od vrucina ali i zanimljiva atrakcija za turiste. Dobio je naziv po ruskom piscu Maksimu Gorkom. Nastao je davne 1928. godine, i bio prototip za mnoge parkove tadasnjeg Sovjetskog Saveza. Proteze se duz reke Moskve i deli se na dva dela: jedan za decu, sa puno sprava nalik onim u luna parkovima (ukljucujuci panoramski tocak, jezerce sa camcima i vodenim biciklima), plesove, i drugi sa teniskim terenima i drugim sportskim sadrzajima, sa mnogo pesackih staza i zelenila. Granici se sa parkom Neskucni, najstarijim parkom u Moskvi i bivsom carskom rezidencijom, nastalim spajanjem tri imanja u 18. veku.
Ono sto je primetno u samom parku, ali i u celoj Moskvi, su oznake vezane za period komunizma (petokrake, srp i cekic....), koje i dalje postoje na svakom koraku i deo su istorije koju su Moskovljani sacuvali.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Puskinov muzej lepih umetnosti

To je najveci muzej evropske umetnosti u Moskvi i nalazi se preko puta Hrama Hrista Spasitelja. Zgrada je oker boje i zbog svoje velelepnosti podseca na dvorac. Otvoren je 1912. godine i po bogatstvu postavki je odmah iza "Ermitaza" (Sankt Peterburg), a izmedju ostalih osnovao ga je i otac Marine Cvetajeve. Svojim konceptom, Puskinov muzej slican je British Museumu u Londonu- zbirke su presek svetske civilizacije, s mnogim odlivcima antickih skulptura. U svojoj kolekciji ima i brojne slike umetnika impresionizma i post-impresionizma, kao sto su Van Gog, Pikaso, Matis, Mane, Sagal, Gogen, Klod Mone....arheolosku kolekciju, kao i jednu od najlepsih numizmatickih kolekcija sa prostora Azije. Izlozena dela su rasporedjena u dva nivoa: na prvom se nalaze anticka dela i egipatske gipsane figure, a na drugom slike, grafike, skulpture iz srednjeg veka i dela kasnije zapadnjacke umetnosti. Propagira povezanost naroda i vremena. Za vreme bombardovanja u Drugom svetskom ratu doziveo je i ostecenja. Godine 1985., muzej je prosiren na jos jednu zgradu, koja sadrzi i brojne privatne zbirke eksponata. Ima ih preko 7000. Nadopunjuje se i stalno siri. U muzeju se odrzavaju koncerti i izlozbe, a postoji i deo koji je namenjen deci.

Nalazi se na adresi Volkhonka ul. 12, 119019 Moskva. Ova nova zgrada, koliko procitah, je na broju 10.
Radno vreme je svakim danom, osim ponedeljka, od 11–20 h, a cetvrtkom od 11–21 h. Gledajte da karte nabavite na vreme, ume da bude velika guzva.

Evo gde se nalazi, radi lakseg snalazenja...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Tretjakovskaja galerija

Drzavna galerija Tretjakov je muzej koji zasluzuje da se nadje na listi mesta koje obavezno treba posetiti kada se nadjete u Moskvi. Koliko je samim Rusima vazna, govori i to da je zovu Ruski nacionalni muzej umetnosti.

Sagradio ju je ruski trgovac i veliki ljubitelj slikarstva Pavel Mihailovic Tretjakov, polovinom 19. veka, tacnije 1856. godine. Jos 1892. godine, kolekcija ove galerije brojala je 1360 slika, vise od 500 crteza i desetine skulptura. Od Galerije do Ruskog nacionalnog muzeja umetnosti presla je dug put. Danas je to kompleks u kome je izlozeno vise od 130000 umetnickih dela.

Najbogatija je zbirka slika iz druge polovine 19. veka, kojoj nema ravne. Muzej je cuven po slikama Perova, Levitana, Gea, Vrubelja, Savrasova, Kuindzija, Serova, Vasnjecova, Surikova i Rjepina, koje je sakupio osnivac Tretjakovske galerije. Ovde su sabrana vrhunska ostvarenja zlatnog doba ruskog slikarstva.

Posle Oktobarske revolucije muzejska kolekcija je dopunjavana nacionalizovanim zbirkama i delima savremenih slikara. Tretjakovska galerija i dalje popunjava svoj fond. Pocetkom 21. veka otvoreno je odeljenje savremene umetnosti u koje pristizu dela modernih slikara. Pored slika, galerija poseduje dragoceni arhiv rukopisa i veliku zbirku ruske grafike i skulpture. Bogata kolekcija staroruske umetnosti i ikona jedna je od najboljih na svetu. U njoj se moze videti mnogo toga – od jedinstvenih ruskih ikona do ostvarenja savremenih slikara i vajara. Muzej se posebno ponosi umetnickim delima koja ulaze u zlatni fond ruskog i svetskog slikarstva. Dela Rjepina, Serova, Vrubelja, Kramskog, Siskina, Levitana i mnogih drugih slikara, koja su nam poznata zahvaljujuci njihovim mnogobrojnim reprodukcijama, ovde mozemo videti u originalu.

Nalazi se u ulici Lavrushinsky Ln 10, 119017 Moskva.
Otvorena je svakog dana, osim ponedeljkom. Radno vreme je utorkom, sredom i nedeljom od 10-18 h, a cetvrtkom, petkom i subotom od 10-21 h. Cena karte je 250-500 rubalja, u zavisnosti od kategorije posetilaca, a ako zelite da obidjete i zgradu na adresi Moscow, 10, Krymsky Val ul. , gde se nalaze dela 20. i 21. veka, cena ulaznice je 700 rubalja (za obe zgrade). Ako zelite da vidite samo dela 20. i 21. veka, ulaznica je 500 rubalja, radno vreme isto kao i u prvoj zgradi. Preporucljivo je uzeti audio-vodica.



Cera nam je, jednom prilikom, donela reprodukciju slike "Bogorodica" ("Sveta Majka"), cuvenog Nikolaja Reriha, cije slike su, takodje, izlozene u Tretjakovskoj galeriji...kupila ju je bas u Muzeju Nikolaja Reriha...uramljena stoji i gleda nas svakodnevno sa zida...



Buduci da je bila klinka kada je prvi put posetila Moskvu, cera nije bas znala na sta sve "treba da obrati paznju", ...za Tretjakovsku galeriju kaze da su bili prilicno umorni od prethodne neprospavane noci...i da, tamo gde je bilo zabranjeno slikanje, nije slikala...

Zato, evo par eksponata, sa neta...

Ivan Siskin,"Jutro u borovoj sumi"



Vrubel,"Demon"



Rjepin,"Portret Pavela Tretjakova"



Ove slike Isaka Levitana bih volela da vidim uzivo...jako...

"Suncan dan"



"Brezov sumarak"



"Jesenji dan u Sokolniku"

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Pozorista

Boljsoj teatar

Zgrada Drzavnog akademskog velikog teatra Rusije nalazi se na Teatarskom trgu. Karte se kupuju 3 meseca unapred, a njihova cena "na crno" krece se od 200-1000 €. Pozoriste je podignuto 1776. godine po nalogu carice Katarine Velike. Zgrada je najbolji primer bogate ruske arhitekture sredine 19. veka. Procelje krasi bronzana figura Apolona u kocijama. Ova gradjevina zadivljuje i svojom spoljasnoscu i unutrasnjom dekoracijom. Glavna dvorana ima sjajnu akustiku, kapacitet od 2500 sedista, carsku lozu u crvenom plisu, sa pozlacenom ornamentikom, sirokim balkonima na 6 nivoa, a celu salu osvetljava kristalni luster, poklon Francuza. Za ovo pozoriste vazi i specijalan "nepisan" kod oblacenja- tamna odela i dugacke haljine. Na slikama odmah ispod je Boljsoj teatar spolja...



...a ispod su slike, napravljene unutra, prilikom jedne od poseta pozoristu, kasnijih godina cerinog boravka. Ne mogu da prenesem dozivljaj, koji je ona meni opisivala, kada je prvi put bila u njemu! Odusevljenje je najblazi izraz. Pri tome, gledala je balet jednog od dva najbolja ruska baleta (i onaj u Petrogradu treba doziveti!).













Neibezno mi se namecu stihovi...

"Ispred teatra Baljsoj
ja sam te cekao satima
tvoj beli hrt berzoj
je lajao pred vratima

Na minus dvadeset i sest
Moskva je tonula u san
ja sam se topio k'o sneg
kada ga stavis na dlan

Ref.
Tamara, cekanje me strasno zamara
bele noci vetar samara
a tebe nema

Tamara, nikad nije bilo tuznije
da smo samo malo juznije
negde dole juzno

A ja sam bio strasno cool
i nisam padao na fore
da li je tako bilo hladno
i mornarima sa Aurore

Mada si bila lepsa od Neve
i raskosnija od Jermitaza
ne bi te cek'o ni Zilber Beko
to bi za njega bila blamaza

Ref. 2x"

Pozoriste u kome su deca bila 2005. i gledala predstavu nalazi se pored "Boljsoj teatra" iliti "Velikog pozorista". Sluzi za izvodjenje dramskih komada. Kako su nekada balet i opera bili vise cenjeni, davali su se u "Velikom pozoristu", a u ovom manjem izvodjen je dramski program. Deca su, sa profesorkom, jedno vece provela na predstavi. Gledali su "Labudovo jezero" i bili su odusevljeni...ostalo mi je nejasno u kom pozoristu tacno su oni bili...vidim na slici da pise "Letnji festival baleta"....moguce da su se baletske predstave igrale i u "Malom pozoristu"...kasnijih godina cera je bila, vise puta, u "Velikom pozoristu", gledala balete i opere...od Crvenog trga do Boljsoj teatra ima 6-7 minuta hoda.







Maja Pliseckaja, primabalerina Boljsoj teatra..."Umiruci labud"...savrseno...bez teksta...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Blagovestanska saborna crkva

Jedna od najstarijih ruskih crkava, gradjena je u 15. veku za vreme vladavine Ivana III, na mestu starije crkve. U njoj su se vencavali i krstili clanovi vladarske porodice. Svake godine na Blagovesti ruski patrijarh sluzi liturgiju u njoj. Sadrzi kolekciju izvanrednih ikona na ikonostasu, medju kojima su i dela Andreja Rubljova, Teofana Grka i Prohora iz Gorodeca. Blagovestanska saborna crkva iz 1489. godine imala je izvorno tri pozlacene kupole kojima je dodato jos 6 u 16. veku.



Uspenski sabor

Uspenska saborna crkva nalazi se u okviru moskovskog Kremlja, a nekada je bila mesto krunisanja ruskih careva. Radjena je po nacrtima bolonjskog arhitekte Aristotela Fiorovantija u vreme Ivana III, od 1475. do 1479. godine, na temeljima starije gradjevine. Freske su radjene u periodu izgradnje, ali su preslikane tokom obnove 1642.-1643. godine. Danasnji ikonostas je iz 1652. godine. Crkva je grobno mesto mnogih crkvenih prvojerarha, a u njoj su krunisani svi ruski carevi. Danas je muzej sa velikom galerijom ikona i samo povremeno se sluzi u njoj.



Zvonik Ivana Velikog

Zvonik Ivana Velikog iz 1600. godine nalazi se u severoistocnom uglu katedralnog trga, ima oblik svece i oznacava srediste Moskve. Visok je 81 m i do Oktobarske revolucije bio je najvisa gradjevina u gradu, jer je bila zabranjena gradnja vece. Zvonik ima 21 zvono, a Carsko zvono ili Car-zvono (Царь-колокол), koje je najvece na svetu, danas stoji na pijedestalu ispred tornja.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Oruzana palata

Oruzarnica Moskve se nalazi u Moskovskom kremlju kao zaseban odeljak i muzej i najbolji je izbor za obilazak muzeja. Spada u najstarije muzeje u Moskvi, jer je osnovana pre vise od 200 godina. Oruzana palata osnovana je u postojecem zdanju 1808. godine, ali sama oruzarnica nastala je 1508. godine.
U njoj se odvijala proizvodnja, kupovina i skladistenje svih vrsta oruzja, nakita i razlicitih licnih predmeta koje su posedovali ruski carevi. Moglo bi se reci da je jos tada bila prava riznica skupocenih stvari.

Oruzana palata predstavlja jednu od najbogatijih riznica ruske imperije i prestonice. U njoj se mogu videti najreprezentativniji predmeti careva, carica, dvorske svite kao i insignije patrijarha i visokog prvosvestenstva, ceremonijalno oruzje, ceremonijalne kocije, kao i zimske sanke ruskih princeza. Ako budete u prilici, pogledajte Dijamantski fond, u koji se ulazi pod posebnim uslovima. Nije potrebna ranija najava, ali u trezoru moze da bude najvise osmoro posetilaca u jednom trenutku, a duplo je vise obezbedjenja koje motri nad celokupnim ruskim nasledjem. Tu cete videti krunidbene insignije Katarine Velike, krune, skiptre, sfere, kao i smaragdni komplet koji je nosila prilikom krunisanja. Tu se nalazi i maceta Petra Velikog sa drskom ukrasenom dijamantima, najvise carsko ordenje i kruna sa krznom.
Danas, pored primeraka oruzja i nakita, mogu se videti i brojna slikarska umetnicka dela.
Zanimljiva je za one koji se bave primenjenom umetnoscu. Ovde se mogu videti sve vrste casa- sa zlatom, rezbarenim monogramima, kraljevska odeca, predmeti razni od srebra i zlata, 10 Faberzeovih jaja, zlatne kocije, krune...U 9 soba ima vise od 4000 izlozenih eksponata.

Nalazi se na adresi Dvortsovaya 1R, 103073 Moskva, a radno vreme je svakog dana, osim cetvrtka, od 10–18 h.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Zasto devojke uvek privlace carske kocije? Valjda sve negde, duboko u dusi, cekamo nekog svog princa...mnogo nam pricaju bajke, kad smo male!

U ovoj kolekciji se nalazi 17 kocija, medju kojima ima i zimskih i letnjih, ruskih i stranih, i decjih. Ova kolekcija je jedna od najvecih na svetu. Najstarije kocije su napravljene u Engleskoj u 16. veku. Oblozene su crvenom tkaninom, a dobio ih je na poklon 1603. godine car Ivan Godunov, od kralja Dzejmsa Prvog, ubrzo posto je stupio na presto.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Svidja mi se ovo zezlo (skiptar)...licno ne znam sta bih sa njim radila...ali lepo izgleda! Pored ostalog, u muzeju je izlozena i "oprema za konje"...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!