Putovanja u srcu

Prva stvar koju nam je kazao naš lokalni vodič Enco bila je: vidite li ovo kamenje po kome gazimo? Najmlađi od tih kamenova su postavljeni tu pre 23 veka... eto koliko je ovo mesto staro... Stupajte s poštovanjem.

Na slici iz prethodnog posta se vidi Porta del marina, gradska kapija koja je vodila do par stotina metara udaljene luke. Po običajima i potrebama tog vremena, grad su štitile visoke zidine, i bilo je 8 kapija sa kulama.
Pošto je ovo bio trgovački grad, nisu se trudili da ga sakriju, već da bude uočljiv sa pučine. Iz tog razloga, građevine su bile omalterisane i okrečene u belo. Naravno, ovo je imalo ciljani vizuelni efekat, pridošlicama je izgledalo da je taj beli grad sav od mermera, čitaj: veoma bogat, pa su rado dolazili da trguju. Ovaj filmski specijalni efekt ipak nije bio zlonameran, nego malo lukavstvo da se trgovački brodovi privuku i da se što više robe razmeni. Vekovima kasnije, i Venecija će igrati na istu vizuelnu kartu, samo što su oni stvarno i bili toliko bogati koliko je izgledalo, i sav mramor i zlato izloženi na fasadama njenih prefinjenih kitnjastih crkava i palata su bili pravi...

Evo primera takvog lažnjak stuba, gde se vidi njegova struktura od terakote pažljivo osmišljena da spolja oblikom liči na pravi mermerni stub, kao i ostaci maltera kojim je bio obložen. Završni efekat je beli kreč, kojeg, naravno, odavno nema...



Putevi su, po rimljanski, pravljeni u slojevima: pesak, pa šljunak, pa krupni kamen odgore. Pravljeni su da traju. Da ne zaboravim da pomenem, i beton je ovde korišćen kao građevinski materijal, tek je bio počeo da se upotrebljava. Kao što već znate, sa padom Rimskog carstva i ta tehnologija je pala u zaborav, da bi se u novom dobu iznova otkrila...
Ulice su bile ravne, ortogonalno postavljene, opet po rimljanskim pravilima, u skladu sa terenom, sa sve pločnicima i prodavnicama sa strane


Na ovoj slici se lepo vidi da su imali trotoare i pešačke prelaze (to im je ovo ogomno pljosnato kamenje poređano preko ulice. Razmak između tog kamenja je u rimskoj državi bio standardizovan tako da mogu da prođu točkovi teretnih kola, čiji je razmak takođe standardizovan. Ta mera je uzeta i kao razmak šina na početku razvoja želenice.

Za mene je iznenađujuće bilo koliko su se trudili da im pešački deo ulica i trgova bude ravan i prijatan za hodanje. Al' to je i logično, jer su išli bosi ili u lakim sandalama i naravno da su sebi ugađali i činili život lakšim.
A i nisu hteli da prljaju noge time što bi ugazili u hm, otpad? koji je ostavljala stoka po putu. Naravno, imali su gradsku službu za čišćenje 'čvrstog' otpada, ali i tekući deo je takođe valjalo izbegavati.

Ovo je bio napredan, moderan grad.
Imao je termalna kupatila pre Rima. Baziliku na Forumu, izgrađenu pre Rimske. Zgradu stalnog pozorišta takođe stariju od onog u Rimu...
Imao je amfiteatar, vežbalište, pozorište, mnogo hramova različitim božanstvima, hotel, kafane, pekare, kupatila... Veliki grad.

_________________
Mislim PLAVO

Forum

Izlazimo na glavni trg, neočekivano prostran.


Mogu se videti preostale kamene ploče kojima je bio pokriven radi ugodnijeg hodanja, kao i otvori za odvod kišnice sa trga









Jedan deo je natkriven i služi za čuvanje i prikaz dela pronađenih artefakata. Objekat je policama izdeljen u više prostorija koje su ograđene i pod ključem.


U njima se nalazi izloženo i nekoliko figura stanovnika ovog grada. Jedan muškarac, jedna žena, jedno dete i pas. Da, kad su pravili odlivke, nisu mogli znati ko je žrtva, pa ima i odlivaka životinja...
Muškarac leži na boku, kao da spava. Žena čuči i rukama je pokrila lice.
Snimila sam tri, dete nisam mogla ni da pogledam, a kamoli da fotografišem... Evo tih slika








Potreslo me je ovo, baš. Ne sama činjenica da to nisu puke neke izmišljene gipsane figure nego pravi ljudi koji su ovuda šetali, smejali se i svađali... Već više to što su izloženi tako tu, među prašnjavim glinenim posudama i nameštajem... Kao da nisu dovoljno ljudi da bi bili poštovani. Ne znam... Ni pas onaj nije zaslužio takav tretman...
A tek dete... Bože Gospode...
Kazala mi jedna saputnica: ma nisu oni tu, šta se primaš, izvađene su im kosti, ovo je odlivak odlivka... Pa dobro, neka kosti i nisu, ni duša neka nije. Ali duh bre jeste tu. Suština onog što su bili.
Stvarno ne znam kako to mogu tek tako... A opet, ko sam ja da sudim...
Ne mogu dalje o tome. Ne znam prave reči.

_________________
Mislim PLAVO

Nazad na lakše teme.

Voda
Površine ulica bile su blago lučne, da bi se voda skupljala uz ivičnjake, na kojima su bili probijeni otvori i voda je oticala u kanalizaciju. Nisu je filtrirali kroz pesak, koristili su jegulje u kanalizacionom sistemu kao filter, jer su se one hranile tim otpadom.

Vodovod je bio organizovan na vrlo praktičan način. Iz glavnog bazena u koji se prikuplajala voda iz reka, napravili su tri kraka akvadukta do grada, kako bi upravljali količinom utrošene vode u slučaju suše. Ako je trebalo redukovati snabdevanje, prvo su ukidali protok ka javnim kupatilima (najmanje značajan), zatim cevovod ka domaćinstvima i radnjama, a tek ako sve presuši, bez vode su ostajale javne gradske česme tj. fontane, kojih je bilo oko 40.


Nepotreban, a možda interesantan podatak: rimske terme su kupatila gde je dolazila topla voda iz termalnih izvora (banje), a SPA (akronim od Sanum Per Aqua) je obično kupatilo, gde se voda za kupanje grejala u kazanima, i vodena para dodatno koristila za saunu.

Evo kako je izgledalo unutrašnje dvorište jednog od kupatila


Sauna gde su sedeli


Deo sačuvanih ornamenata


Naravno, kupatila su imala odvojene delove prostora za žene i muškarce, iz razloga što, kako to Enco reče: poznato je da dame ne mogu da odole iskušenju...

_________________
Mislim PLAVO

Vila Fauna
Kuće na nalazištu nisu nazivane po imenima vlasnika, jer se njihova imena i ne znaju. Nazivane su po nečemu što je bilo karakteristično za tu kuću. Evo tog Fauna:


Tipična gradska kuća ima sa ulice ulaz sa hodničićem, gde su u nišama postavljeni ukrasi koji pokazuju društveni status. Ulaz se širio u prostrani atrijum, sa stubovima i kvadratnom bašticom ili bazenčetom (ukrasnim, ne za plivanje!). Okolo su bili ulazi u prostorije.


Ovo je kuća veoma bogatog vlasnika, to se vidi i po finoći izrade pločica koje su korišćene za dekoraciju. Takođe, vlasnik je bio obrazovan (ili bar želeo da ostavi takav utisak), tu je i mozaik koji predstavlja bitku kod Isa između Aleksandra Makedonskog i persijskog cara Darija.

Prilično je oštećen, a ja baš nisam lepo slikala, ali na licima im je predstavljena emocija koju je umetnik želeo da dočara. Aleksandar (sa leve strane) je odlučan, a Darije (desno, u centru) je preplašen, i njegova vojska u rasulu beži pred Aleksandrom.



Kuća ima još jedno otvoreno dvorište sa lepom baštom

_________________
Mislim PLAVO

Zgrada pijace, sa oslikanim zidovima


Mlinovi i spremišta za žito


Krušna peć – ovde je bila pekara ili kafana


Jedan od brojnih hramova


Putokaz do stočne pijace

_________________
Mislim PLAVO

A ona ozloglašena erotska umetnost? 'Ajde da elaboriram...
Zapravo nije bila ništa posebno čudno u svoje vreme, svi su rimski gradovi bili slični. Takva dela (freske, mozaici i skulpture) bila su rasprostranjena po celom gradu. Da, eksplicitne scene jesu prikazivane, nije to bilo ništa tako sablažnjivo...
U svoje vreme. Ali u vreme njihovog iskopavanja... !
I naglašavam: !!!
Evropa (ne samo katolička) s polovine 18. veka imala je društvene stavove umnogome diktirane crkvenim merilima. Tako skaredni prikazi! Sigurno ih je sam Bog zgromio zbog njihove grešnosti...
Koliko iskreno, a koliko licemerno je ovo zgražavanje bilo – to ostaje između njih i njihovog Boga. Kružile su i storije o tim nepristojnim delima, i kako su ih arheolozi sakrili od očiju javnosti umesto da ih unište... Naravno da jesu, imali su dovoljno soli u glavi da znaju da ih ne treba uništavati, pa su ih sklonili, najpre u Univerzitet, a onda u muzej, u zatvorenu zbirku, u svrhu, svakako, zaštite bezazlene javnosti od njihovog poročnog uticaja , usput su tako obezbedili i zaštitu samih ovih dela od raspomamljenih pravednika...
A možda samo nisu želeli da njihove žene steknu neki pogrešan utisak (ili nedajbože očekivanja) u vezi izvesnih dimenzija... je l' te ... jer su, kao što svi znamo, umetnici skloni preuveličavanju...

Uglavnom, ta zbirka je i dalje u Arheološkom muzeju, samo što od 2000. godine naovamo više nije zatvorena za javnost.

U gradu je postojala i bar jedna javna kuća, a možda i ceo kvart, ipak je ovo luka... A da se stranci ne bi mučili da pronađu put do njih, jer nije red baš nekome kucati na vrata sa pitanjem: Veniam in me, ubi est si quis abutatur? (Izvin'te, a gde je kupleraj? Slikovit taj latinski...), stavili ljudi putokaze na drum:



koje nam je Enco pročitao ovako: dis direkšn for erekšn.


Na samom nalazištu, naravno, možete posetiti i zgradu bordela, gde se mogu videti (doduše, oštećene) slike iznad pojedinih soba...


... koje pokazuju koja (isto latinska) varijanta se mogla dobiti na tom mestu






Ova zgrada se naziva Lupanare, jer su se radnice glasale kao vučice kako bi privukle zainetresovanu klijentelu (Lupus, takoreći, in fabula, tj. u ženskom rodu Lupa...)

Ovim se zatvara sekcija za gledaoce starije od 16 godina.

_________________
Mislim PLAVO

Još malo prizora uobičajenih za arheološka nalazišta, i nekih sa skulpturama, za koje je Mitoraj (osim što ih je genijalno napravio) zaista izuzetno osmislio gde da budu postavljene

_________________
Mislim PLAVO

Da je bilo pustog vremena...
Može se uzeti audio-guide. Jedan košta 8, a za više od jednog cena je 6,5€ po komadu.

_________________
Mislim PLAVO

Dva i po sata na ovom neverovatnom mestu nam je svakako bilo malo... Mislim da ni trećinu prostora nismo ljudski obišli. Neko će reći: šta tu ima toliko da se gleda, sve su srušene kuće iste. Kazaću samo: ovde dolazi onaj ko želi. Da vidi. Da sazna. Da zapamti. Da poštuje. Da ožali. Da se zamisli. U suprotnom, stvarno nema svrhe dolaziti. Sve su srušene kuće iste...

Ja sam želela da dođem. Ali teško, teško mi je bilo.
Na samom izlazu, skroz pomešanih emocija, fotografisala sam jedan prizor koji možda donekle može da ilustruje taj utisak usamljenosti i tuge, i osećaj da je čovek tako dragocen i tako jak a tako sitan u celoj ogromnoj sili Prirode:

Čovek, sam, na vetru koji huji kroz napola srušene stubove kraj njega... Oborene glave, ali uspravan pred sudbinom... koja je jednom došla od ove moćne planine prekoputa...





Sticajem okolnosti (ne ponovile se, dabogda) imam i ja, kao i svi mi, neka sećanja na ruševine... Sećanja koja bih najradije precrtala, kad bi se moglo... Možda me je zato tako duboko dirnulo ovo mesto. I taj usamljeni kolos, zagledan u vreme koje više ne postoji... koje će uvek postojati...

Ali ne, nije on ponizan pred Bogom. Glava mu jeste oborena, ali stav nije.
Ovako ga ja čujem: Šta god rešiš da mi uradiš, ja sam rešen da podnesem, a ti, Silni, probaj da me slomiš.
Evo me. Udri.



Toliko. Bogu Vulkanu su stali na crtu. To je bila Pompeja.

To je Napulj.


Kraj

_________________
Mislim PLAVO

Eto. Bolje ne umem.
Slušam vas.

_________________
Mislim PLAVO

_________________
Kad popijem koju u kafani
ondak pričam ono što mislim trezan.

Jack ovo je vrh,nema dalje !!!

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

Одличан стил за једно техничко лице .

Једва чекам да опет негде отпутујеш .

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

drugari!
(Petronije, i ja jedva čekam! )

Od cele lirike, zaboravih na servisno - transportne informacije:

Između Napulja i Sorenta saobraća voz koji se zove Ćirkumvezuvijana (Circumvesuviana). Na tom putu staje i u Herkulanumu (Ercolano Scavi) i u Pompeji (Pompei Scavi)
Link za vozni red:
http://www.sorrentoinsider.com/en/naples-to-sorrento-train-schedule

Na istoj web strani ispod tabele voznog reda su i ostale informacije (trajanje puta za brze i manje brze varijante, cena, polazni peron i sl.)

Cena ulaznice za Pompeju je 13, a za Herkulanum je 11€

Nije komplikovano organizovati se sam za ove izlete koje agencije inače nude po svojim simpatičnim cenama (na primer: izlet od 2,5h u Pompeji, uz pratnju vodiča od 1,5h košta 30€)... Audio guide je takođe moguće uzeti, nije vam neophodna usluga 'lokalnog vodiča' i možete svoje vreme organizovati onako kako vama odgovara. U Pompeji se jedan plaća 8€, a ako ih uzimate više, onda im je pojedinačna cena 6,5€. Obratiti pažnju: uz svaki set iznajmljenih audio-vodiča dobija se samo 1 mapa (valjda da bi sprečili ljude da se udružuju u grupice ako se ne poznaju, kao da nije moguće fotografisati mapu). Moguće je skinuti vodič i sa neta.

Istim tim vozom možete do Sorenta na izlet, ili preko Sorenta na Amalfi obalu...

Jedino je (a kao i svugde, pa za nijansu pažljivije) neophodno obratiti pažnju na vozni red za povratak i ne računati baš na poslednji dostupan prevoz, jer se dešavaju razni poremećaji u saobraćaju. Ova napomena naročito važi za buseve koji voze Amalfi obalom, i za poslednji trajekt nazad sa Kaprija, na kome bude gužvaaaa, ali najbitnije je da stignete da se ukrcate (valjda samo Englezi kulturno čekaju red u nekoj ogradici, ostali putnici nonšalantno ulaze džumle, da bi zauzeli mesta za sedenje ).

Cena brzog trajekta Napulj - Kapri u jednom smeru je 20-22€, zavisi od prevoznika i vremena polaska. Cena Sorento - Kapri je jedva nešto manja, oko 18€, ali je vreme vožnje brodom upola kraće. (Agencijski izlet je nuđen za 70€, slatka keš parica...)

U celom Napuljskom putovanju, nekako mi je najbitnije bilo gde se nalazi hotel. Sve je lakše dostupno kad je smeštaj u gradu, mada i do predgrađa lepo funkcionišu metro i gradski busevi – jedino što se izgubi nešto vremena u tom prevozu.
Obratite pažnju i da agencija nekad najavi smeštaj u centru, pa se posle ispostavi da je sitnim slovima pisalo da mogu da vas izmeste na obronke Vezuva...

_________________
Mislim PLAVO