Nakon polasatnog budjenja dece, nesto ranije nego uobicajeno, dorucka, pakovanja plaznog mobilijara krenusmo put Sivote. Do sada nisam, a sad bih mogla da vam navedem sta tu spada – lopta na naduvavanje, lopta za odbojku, mala loptica za dobacivanje u vodi, lopatice i grabuljice komada 5, drveni reketi, frizbi kom.2 (za vodu i plazu), misici (za svaki slucaj), maska kom.2, kutijice za kamencice, skoljkice i ostalo – kom.2, dusek, podpeskiraci kom.2 ( naziv je smislio mladji sinak), suncobrana - kom.2, jedna tasna sa peskirima i kupacim kostimima, jedna sa zanimacijama za u hladu (karte, stripovi i sl., kreme, fotoaparati i….svega tu jos ima) i naravno rucni frizider. Jer…sve moze da zatreba! Nesto ostane u gepeku ali vecina ide sa nama na plazu. Jer… sve moze da zatreba!
Sivota, mesto 30-tak km udaljeno od Parge. Put ide gore-dole, levo-desno. I moj zeludac… Nismo prosli ni 5km, koci…. Meni je sad muka. “Da se vratimo?”, rece mm. “Ne dolazi u obzir! Ja vozim.” Za divno cudo, to prolazi. Kad vozim valjda sam usresredjena na to i nije mi muka.
Stigosmo u Sivotu ali kuda sada. Nemamo kartu i ne znamo kako su plaze rasporedjene a znamo da ih ima dosta.
Dodjosmo do centra i kod kruznog toka ima znak – Bela Vraka. To nam treba
Krenusmo uzbrdo, pratimo putokaz i stigosmo do kraja puta. Na sred asfalta razvucen kanap, dalje nema
Narednih par metara, put je raskopan, vidimo da ima dosta da se ide nizbrdo. Nema nikoga da pitamo. Nema gde auto da parkiramo. Okolo su sve velelepni privatni posedi sa privatnim parkinzima. Sta sad?!
Vracaj se nazad. Da ne bi lutali po vrucini, setim se da odem u neku turisticku agenciju i uzmem kartu. Nas covek, ljubazan, sve mi lepo objasni.
Put za Belu Vraku je taj gde smo mi bili. Samo, auto se mora parkirati negde u blizini, gde nadjes zgodno mesto, i onda pesaka do same plaze. S obzirom da je sunce vec upeklo, resimo da prvo odemo do plaze Dei. Negde na netu sam procitala da je tamo lepo. I nije da nije. Ali ne toliko da bi se dugo na njoj zadrzali. Sljunkovita plaza. Voda jeste cista ali ima neku zelenkastu boju zbog kamenja koje se nalazi u vodi a oblozeno je travama. Prednost ove plaze je sto se u pozadini nalazi veliki maslinjak. Tu se moze parkirati auto u hladovini. Ima i neki kafic. Lezaljke su i na plazi ali i u hladovini, ispod maslina.
Ova crna mrlja sto vidite na slicicama je dokaz da ne ide bas sve po planu
Vece pre odlaska u Sivotu, aparat nam je ispao na beton. Ja sam mislila da se optika zeznula i da nece moci to da se popravi. Citav dan u Sivoti sam slikala sa tim aparatom. Medjutim, primetim da kad se zumira, mrlja bude izrazenija. Resim da nesto uradim jer je to aparat koji ja najcesce koristim. Vrti, okreci, ukljuci/iskljuci. Pade mi na pamet da je mozda neka truncica
I za divno cudo bila sam u pravu. Par puta sam ga energicno protresla, lupila 2-3 puta
trunka je ispala, mrlja nestala…
Po povratku sa Dei plaze svratili smo na plazu Zeri. Ima parking za automobile. Ima lep kafic na plazi. Ali nije nam se nesto posebno dopala pa smo samo fotografisali i nastavili dalje. Videli smo da tu ima nekih tobogana mada cini mi se da nije radilo. Ili samo nije bilo zainteresovanih, ne znam.
Ovo je jedna od privatnih plazica koja nam je izdaleka delovala bas fino
Sledece stajanje je plaza Karvouno. Nalazi se na putu za Belu Vraku. Povise skretanja za Karvouno smo na putu parkirali auto, mada smo se mogli spustiti i do same plaze nizbrdo, jer kad smo sisli videli smo da ima veliki parking. E sad, mozda se on placa
Ogradjen je. Inace na plazi Karvouno je kompleks privatnih vila ali ulaz je dozvoljen i za posetioce. Postoji kapija koja se po potrebi moze zatvoriti.
Ovo je mala, slatka, ususkana plazica. Ima lezaljki i suncobrana za 5e, a ima mesta gde mozete staviti i svoje suncobrane. Ova plaza je nasuta sitnim peskom koji, rekla bih, nije morski. Postoji i bar, toalet u sklopu kafica ali i tus na plazi. Plicak je malo duzi pa se klincima ali i nama ovde dopalo
A evo kakvih jos kucica ima ovde u blizini
I za kraj, otisli smo na Belu Vraku. Plaza koja je neobicna po tome sto na njoj postoji pescani sprud koji more deli na dva dela. Malo peska, malo sitnog sljunka, voda cista, topla. Da, dobro ste procitali topla
Ovde su izgleda povoljni vetrovi pa postoji jedrilicarski klub.
A izgleda da je i parking povoljan
Nije tesko spustiti se strmom ulicom i stepenicama do nje, ali pri povratku nije bas lako
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Jos i radovi na putu, obilaznica oko Vranja… smorili smo se... Dogovor je bio, da se sa vlasnikom stana u kome smo trebali da nocimo, nadjemo u 11h u Solunu. Stigli smo sat vremena kasnije. A onda smo njega cekali jos 45min. da se iscupa iz gradske guzve i dodje da nam preda kljuceve. Svi smoreni. Sem mene. Sunce konacno ogrejalo, mi u Solunu. Necu da vise da se nerviram, resila sam! 
Jedan prst, drugi prst… vracaj se nazad. Mama mora da da primer deci. Ulazim lagano, pravim se da mi nije nista a osecaj kao da si u zamrzivacu. Prvih 2 min. Posle je sve lako 
Ne samo sto ne mozemo da sedimo na terasi vec moramo i vrata da zatvorimo jer sve prska unutra 
Kad jedan od njih hitno mora u wc, I to na “duze”. Gde bas sad?! Trkom niz strme i klizave stepenice do kafica koji se, srecom, nalazi na tvrdjavi. Steta je izbegnuta, ovaj put. Taman kad su se vratili i kada smo konacno mogli da napravimo porodicnu fotografiju na vrhu, drugi je izjavio “ Mene boli stomak… jako…”. Gladan sam. Znala sam. Nudila sam im da pojedu sendvic pre polaska. Ali ne. Nisu oni gladni 
Vecerace u gradu. Nista od slikanja 
Brzim koracima spustanje ka jednom od restorana. Tu tek nastaje haos... No, zar mislite da sve moze da ide po planu?!
Raj za oci, dusu i telo 
