Putovanja u srcu

После првих пар постова на овој теми, сада је већ право уживање читати и гледати све ове слике.
У Чикагу имам много пријатеља, али и поред силних позива, још увек нисам имао прилику да ''полетим'' ка њима и видим све ово уживо. Ваљда ћу једном и то да доживим.

И једно питањце, на овој слици из кафане, се поред српске заставе виде и неке црвено-беле пруге, па ме занима јел је то део америчке или можда неке Звездине заставе, пошто знам да у Чикагу има много Звездаша

Slušajući sestrine priče s posla, droga se najviše prodaje po autoputevima, tačno se zna gde. Dosta se ubijaju u okviru porodice...

Strpi se još malo i saznaćeš šta sam ja uspela da vidim, čujem i upoznam za samo tri dana boravka u Merilendu.

Lunatic, moram te razočarati, na slici se vidi deo američke zastave. Svaka nacija može da istakne svoju zastavu, ali pored nje mora biti i američka - takva su pravila.
Potvrđujem da ima mnogo Zvezdaša u Čikagu! Zetu redovno nosimo neki zvezdaški suvenir.

_________________

Ja sam davno bila vise puta u Chicagu u hotelu, sama u sobi. Umirala sam od straha jer su na terasi bile one stepenice stomprolaze preko cele zgrade, oka nisam sklapala od straha da neko ne dodje kroz tu terasu.

_________________
Imamo naš forum!

Zmaki, nastavak? Nemoj da se opuštaš.

Uh...
Ja sam uvek osećala nelagodu kada oko ponoći izađem da popušim cigaretu, a nigde nikog... sve mislim, sa' će iza ćoška neko da iskoči...

_________________

Dan nezavisnosti - 4th of July

U SAD-u Dan nezavisnosti je državni praznik kojim se slavi donošenje Američke deklaracije o nezavisnosti, 4. jula 1776. godine, kojom je proglašena nezavisnost od Velike Britanije. Praznik se uobičajeno slavi vatrometom, karnevalom, vašarima, piknicima, političkim govorima, koncertima i sl.

Toga dana baš sve je u bojama američke zastave. Kada smo krenuli na vašar, svi smo se obukli u tri boje - crveno, plavo i belo. Svi, osim mog ''srpskog'' zeta. On bi pre umro nego stavio obeležje Amerike na sebe, iako je tamo rođen. Mislim da je jedini imao zeleno na sebi.
U kući smo imali zastavicu Amerike i zastavicu Srbije (koju je baka donela unuci odmah po rođenju ). Sestrić, dete iz srpsko-američkog braka, odabrao je američku, a sestričina, dete iz srpsko-srpskog braka - srpsku! Logično!
Žao mi je što ne mogu ovde da vam postavim sliku naša dva švrćana - ona bela, on crn, sa tim zastavama u rukama.

Proslava je običan vašar na ogromnom prostoru, sa koncertima različite vrste muzike, lutrijama, luna parkom, hranom, pićem... Redovi na tezgama (posebno za hranu) su duuugački, ali svi strpljivo čekaju i po sat vremena.
Cene su mnogo više nego inače, kao na svakom vašaru.
Najveći događaj je posmatranje vatrometa, koji je stvarno veličanstven.

_________________

Lutkice male! Malo belče i malo crnče.

Ovaj praznik slave kao i mi 1. maj, u prirodi i sa klopom.

Da ne gledam sada u kartu, molim te Zmaki podseti me koja je ovo voda što se vidi na slikama?

Miki, to je jezero Mičigen.

Povrsina jezera Michigan je 57 750 km2 . Otkrio ga je Zan Nikole 1634. ili 1638. g.
Jedno od 5 Velikih jezera - Gornje, Iri, Ontario, Hjuron i Michigen i jedino koje je celom povrsinom u SAD, a ne i u Kanadi.

_________________

Jedno pitanje...
Kako tamo prepoznas dzibera na ovakvim manifestacijama? Kod nas su ovakve prilike mamac da takvi malo protalasaju i lako su uocljivi, a zivo me zanima kako tamo izgledaju i da li ih moguce provaliti

Ako pitanje ruzi putopis, molim prebacit ga u kafic

_________________
https://www.youtube.com/watch?v=jct2YlbaXBg&feature=youtu.be

Nosi bezvezni kačket, bledi jeans i kariranu košulju.

_________________

Hvala Zmaki! Pa da, ko nije cuo za jezero Micigen, ali ga sada prvi put vidim na tvojoj slici! Veliko ko more! Da li tamo ima nekih plaza na tom jezeru? Da li je hladno?

Mislio sam da ne pišem komentare do kraja putopisa, ali ne izdržah.
Meni je fenomenalno što ovo nije običan turistički putopis, već prikaz života, navika, običaja i Amerikanaca i naših iseljenika. Mislim da može da pomogne da se razbiju neke predrasude o Americi zasnovane na njihovoj spoljnoj politici.
Ja nisam pratio forum u vreme tvog putovanja tako da mi je početak putopisa bio baš napet, svaka čast šta si sve izdražala.
Sviđa mi se i stil kojim pišeš, sa puno ličnih stavova, utisaka i dozom primerenog humora.
Poseban utisak mi je koliko ti voliš svoj posao i koliko primećuješ edukativni karakter i sadržaje namenjene deci u svakom obilasku. To je toliko retko danas, da od mene imaš duboki naklon
Jedva čekam nastavak.

Miki,
''Moooreee!'', uzviknula sam kada sam prvi put bila na jezeru.
Ima plaža sa raznim sadržajima, kupaju se ljudi, ali nije baš mnogo topla voda.

VlaMar, ne znam šta bih rekla posle ovakve analize koju pročitah... pocrvenela sam ...

_________________

Zmajo,

šta da napišem a da ne ponovim utiske drugara koji su već pohvalile tvoje pisanije.... Uživala sam čitajući (iako sam se na početku malo uplašila , prosto nevorovatno - sve što je moglo da krene kako ne treba - krenulo je, ali najbitnije je da je na kraju sve ispalo dobro)...
E sad, kad si videla ovoliko pozitivnih komentara, udri dalje - nemoj da staješ, sa nestrpljenjem očekujemo još, još, još

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

Hvala, Jelena!

Ozbiljno sam shvatila ove molbe, tako da ...


Otprilike je to sve što sam uspela da vidim prilikom prve posete Americi (i Down Town, ali ću objediniti priču iz obe posete), tako da ću početi da opisujem doživljaje leta 2014...

_________________