Putovanja u srcu

Jedino lepo sto sam dozivela- kada sam dosla prekjuce u bolnicu, ponovo, da donesem tatine lekove (jer oni , u bolnici, nemaju!), naletela sam na Ljubivoja Rsumovica!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Veco, ledeno je. Kafa mi je skuvana, a meni se ne izlazi napolje da pijem, al' ću ipak morati. Kakva je kafa bez cigarete.
Odoh, kuckamo se kasnije.

Brrrrr! I ja pijem kafu...pa posle, "klizanje na ledu"- do prodavnica....pa onda u KCS...da zavrsimo "administraciju"....pa u posetu kod tate....a pre toga da mu napravim gibanicu i bundevaru...ako po ovoj zimi nadjem materijal....

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Pef, ne mogu da verujem da je na prilazu prijavnici u bolnici led! Zar ni to nisu mogli da očiste? Ko vele, ako su pacijenti već bolesni, ne mari malo i da se skrše... STRAŠNO.

E Draga moja mama je vec trecu nedelju u bolnici. Uslovi su odlicni, u Gradskoj bolnici na odeljenju gde ona lezi, ali doktori nista nece da razgovaraju sa nama, jurim ih po liftu da dobijem neku informaciju! Trebalo je danas da je puste kuci, ali opet neki rezultati nisu u redu pa nisu. Ja sam u karantinu, cele nedelje sa tatom koji je vrlo bolestan, ne proslavih ni praznike, porodica nije mogla da dodje kod mene jer imaju virus. Da nije ovog interneta i vas vetovatno bih poludela!

_________________
Imamo naš forum!

Budi hrabra Tedi! Nadam se da će mama da ti brzo bude bolje.

Hvala Milenice

_________________
Imamo naš forum!

Tedi i Pefkari, želim vam da se vaši što pre oporave i zdravi dodju kući.

Pefkari, hvala što si u svoj tvojoj muci našla vremena da postaviš one fotografije! Moram ti priznati da se i po slikama vidi da imaš probleme.

Inače, u bolnicama je katastrofalno! Nikad nije bilo tako! Mi to znamo iz prve ruke, jer je moj tata bio lekar, a i oba brata su mi lekari, jedan je hirurg, a drugi onkolog. Najbolja prijateljica (sa kojom, i njenim mužem, idemo stalno na letovanja) je medicinska sestra. Šta tek oni pričaju! Da vam se kosa diže na glavi! Uglavnom su bespomoćni i znajući to brzo im "pukne film". Njih dvojica su dosta dobri ( kažu drugi ) ali kad pričaju kakvih sve ima...Sad svi, uglavnom, jure "tezge".
Smešno je kad ja dobijem kijavicu, a njih dvojica uveče dodju da me pregledaju! Valda gledaju šta bi mogli da mi operišu!? A prava istina je da znaju da kod nas uvek ima kolača!

_________________

Pozdrav sa Novosadskog stranda....zagrejavanje pred more 150

_________________
http://youtube.com/@Bokins
https://sites.google.com/site/bokinss/bokins

Milenice, veruj! Znas me, pa proceni da li govorim istinu!

Dujo, kako se vidi po slikama?

Osecam se ojadjeno! Visim na telefonu, pokusavam da nadjem nekoga ko moze makar neku informaciju da pruzi, ucini da tati zamene kateter, upise crvenim slovima na sta je alergican, a u ovom slucaju su penicilin i jod u pitanju- znaci, vrlo bitne stvari!

Danas mi je zao sto nisam napravila snimke bolnice! Kako? Slucajno sam "izvrsila vizitu"! Naime, na odeljenju na kome tata sada lezi ima puno pacijenata sa kojima smo "delili cekalacku sudbinu" na Badnji dan...sa dna hodnika vidim neko mase...pomislim da neko zove sestru, kad malo bolje pogledam- zena koja je cekala sa nama pre neki dan....udjem u sobu, pozdravimo se, kad zena poce da prica: iz Bora je, ostavila troje dece, samohrana majka, treba da je operisu, a onog dana nije (kao ni mi!) celog dana nista pojela ni popila...zato sto u blizini nije bilo prodavnice, a stalno smo nesto cekali i isli "sa prijavnice u sobu 1, pa kod anesteziologa, pa sobu 1, pa sobu 8, pa ...u vrazju mater!"...izvinite sto mi je reakcija ovakva! Ali, ne mogu da se suzdrzim!

Onaj ko je imao "pratnju" i iz Beograda je "jos Boze pomozi"! A sirotani koji su zorom hvatali autobuse iz svojih mesta, gladni i zedni cekali red do kasnih popodnevnih sati, sami, uplaseni, sa gomilom stvari na rukama- da ne pricam!

I tako kako sam isla hodnikom, nailazim na ljude od pre neki dan...prepoznaju me, pa im prosto drago sto vide nekog poznatog...razmenismo po koju, ja ih tesim, a njima muka njihova prisela na grbacu...plakala bih, al' to nece nikome pomoci! Svi pred Bogom isti, sa istom mukom...juce sam im odnela palacinke, danas gibanicu...kaze jedan od njih: "Pa, niste vi duzni svaki dan da nam nesto donosite"! Kazem ja: "Ovo su dani praznicni, nije red da mi tatu gostimo, a vi da gledate!" Kada se tako nesto dozivljava, prosto pozelis da uradis nesto za sve njih!

Onda me zena iz Bora provede da vidim kupatilo i wc za bolesnike! Kuku i lele! 21. vek!? Ako uspem da uslikam kad ne bude nikoga u blizini- okacicu da vidite!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

I, gledam tako i mislim..."ovom nasem"- caj vruc, jabuka- hladna (nasecena, kao malom detetu)...pa ga mazemo, mazimo, salimo se sa njim, a njima niko ni da dodje... ...sramota me sto on ima toliku brigu i paznju, a oni nista...

Bubarus sestri pretrcao preko ruke , kad je otvorila fioku na natkasni...jorganski carsav "se drzi na okupu" samo sa gornje strane....sa leve i desne skroz pocepan, cebe ispada...na podu koji (tako kazu cimeri iz sobe) se redovno cisti i brise, kapice od spriceva, zatvaraci od kateterskih kesa, neka plastika od kesica...fioka ne moze da se zatvori....cesma "zabacuje" vodu, da se sav okupas kada peres ruke...

A sad "poslastica"- kupatilo! U cosku- stojeca kada, sva olupana i sumnjive cistoce...visoka....starci ne znam kako tu ulaze! U prostoriji- ledeno, jer su poluispravni prozorcici , na visini od vise od 3 m- otvoreni!??? Na -5,6*???!!! Do kade- krevet prekriven cebetom....kazu pacijenti- to je "pusionica", pa da imaju gde da sednu!!!??? Izvinite, i ja sam pusac, ali ovo ne mogu da razumem! Pored vrata stoje 2-3 ovece cigle...one sluze da "pridrze" vrata kad ste unutra, jer nema kljuca da se zakljucate....odeljenje je "mesovito"...ima cak soba u kojima su muski i zenski pacijenti zajedno....

Da zakljucimo: 21. vek, a mi zivimo u Srbiji!!!???? TUGAAA!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Da zavrsim ovu pricu...na odlasku, po ko zna koji put, pokusavam da izmolim sestre da tati zamene kateter, da ne dobije infekciju pred operaciju! Ulazim u sestrinsku sobu... preko naocara, onako spustenih "na pola nosa", gleda me "spodoba"- nit' muskog nit' zenskog pola...gleda me izrazom" do zivota mi nije, ne pitaj me nista"....vec mi se smucilo, ali moram da zavrsim posao! Objasnim joj o cemu se radi, kazem da sam donela i kateter, i kesu, i gel "za podmazivanje", i fizioloski rastvor-SVE, samo da neko odvoji 2-3 minuta, da mu to promeni! "Bezizrazajni lik" mi "hladnim kao spricer" glasom kaze: "Napisacu napomenu da mu sutra to urade, kad dodje lekar."..."dizem ruke" i odlazim....neka mu je Bog "na pomoci"....ja, ocito, nisam!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

A sad ono lepo!

Boki, hvala za slike "ledenog NS"!

Nisam se zahvalila Urb za divne slike sa Tare, moje omiljene planine!

A, kao "slag na torti", da izdvojim Dujino pisanje o krstarenju Nilom! Necu da pisem tamo dok ne zavrsis, ali, odusevljena sam kako si to opisala....

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Pefkari, stvarno je da ne poveruješ! U većini bolnica je tako. Verovatno sestre i lekari očekuju "bakšiš" da bi mrdnuli prstom! Ovi moji uglavnom nisu takvi, to sudim prema životu kakav vode.
Pre dve godine sam ležala 10 dana na Bežaniskoj kosi radi ispitivanja alergije na lekove. Koji god lek da popijem ospem se ili nadujem! Grozno! E, sad. Ta bolnica važi za bolju. Kupatilo i wc su bili baš kako si opisala, sobu su brisali prljavom krpom i vodom, utikači su svi ispali iz zida, posteljina grozna i nema je dovoljno... Pošto je moja komšinica i prijateljica tamo neki šef, ja sam joj ispričala sve to, svaki dan po nešto. Majstori su krenuli da dolaze i sredjuju kvake, vodokotliće, bušone, čistačica je dobila deterdžent... Jedino mi je S doneo komplet posteljinu od kuće. Taman kad sam izlazila oni su završili popravke!? Pitala sam prijateljicu, zar to oni sami ne mogu da se sete da urade, ona kaže da ima toga mnogo pa ne stižu? Da li ne stižu ili su neodgovorni?
To je jedna strana "medalje". Druga, mnogo važnija su doktori i sestre.

U vezi slika što si postavila, zaključila sam da nisi baš raspoložena. Nekako nisu u tvom stilu! Brige te pritisle!

Hvala na komentaru za putopis o Nilu. Materijal je toliko obiman da imam utisak da samo nabrajam, videli smo ovo, videli smo ono...nekako mi se čini prazno.

_________________

Ja znaci mogu onda samo da pevam zajedno sa mojom mamom zbog do rih uslova na hirurgiji Gradske bolnice. Ona je u poluintenzivnoj nezi, cisto je, med. Sestre vide pacijente kroz stakleni zid, uglavnom izlaze u susret potrebama onihnpacijenata koji ne preteruju sa zahtevima. Soba ima svoje kupatilo, pristojno, klonja ima veliki prozor koji gleda na sumu (onu gde smo rostiljali)' a kako su samo mama i jos jedna zena pokretne to kupatilo je cisto. Posteljina i jastuci su jadni. Hrana koju donose ocajna, sto mislim mama mora da jede vrlo dijetalno zbog prirode bolesti, ali uvek je hladna, nikad ni mlaka. Sve u svemu to su onda dobri uslovi

_________________
Imamo naš forum!