Putovanja u srcu

Јутро је освануло сунчано. Пробудисмо се уз прелепи поглед.





Пожурили смо на доручак како бисмо искористили ово мало Сунца. За доручак, поред стандардних мазалица и зезалица, служе и домаћу питу из овог краја. Убисмо све Швеђане на столу и спремни смо за покрет.

Иначе, гости овог краја, колико смо могли да приметимо, су углавном Немци и Скандинавци који су дошли ту да хајкују.

Циљ данашњег дана је да освојимо Белое, други видиковац са кога се пружа поглед на Викос кањон. Успут ћемо погледати и прошетати свим каменим мостовима на које наиђемо...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Први од њих је Кокори мост. Удобно се сместио на реци Воидоматис. Имали смо срећу да наиђемо баш кад је обасјан сунцем.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Настављамо ка селу Врадето, где ћемо оставити ауто и наставити пешака до видиковца. Пролазимо бројне серпентине и стижемо до 1400 метара надморске висине. Одатле нас чека око 2 километра пешачења до видиковца. Време се мења брзо на планини. Не застајкујемо пуно већ форсирамо брег.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

После пола сата пешачења нас чека награда у виду прелепог погледа на кањон. Понављам цитат из Душка Дугоушка: “Диван поглед на кањон одавде!“

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Невољно, крећемо назад. Срећемо пар ентузијаста попут нас који иду ка видиковцу.
Идемо ка селу Кипи. Успут нам је пажњу привукао мост испред села.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Шетамо кроз Кипи...За разлику од Монодендрија, који је више туристички настројен, Кипи је село у коме се види да људи живе.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Враћамо се у „наше“ село. Монодендри...











Киша убрзо прекида ову шетњу. Враћамо се у хотел и вече проводимо уз Поароа на грчком.
За ова два дана успели смо да видимо све оно најважније у области Загори. План није испуњен само у делу да нисмо отпешачили до Оксија видиковца стазом која иде литицом кањона.
Кажем себи: „θα γυρισουμε...“ (Вратићемо се...)

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Lepo Na pocetku ste prolazili kroz sela koja su sazdana od kamenih kuca, Deluju mi pusta, ima li ljudi koji tu stalno zive ili...?

Како које село... Негде се стварно види да људи живе, а негде доминирају хотели и викендице. Ово хотели треба схватити условно. То нису уствари хотели већ старе куће преуређене у смештајне капацитете, али у стилу старијих времена. Грци их зову arhontikо Енглези га преводе са mansion, a нама је било лепо, како год се звало .

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Први мај. Данас је дан за море. Имамо резервисан смештај у Парги, тачније на Лихнос плажи. Надамо се Сунцу...

Киша. Но, ни киша нас неће омести да прошетамо Јањином. Јањина, највећи је град Епира и лежи на обалама језера Памвотида. Има добро очувану византијску тврђаву, као и старо градско језгро.

Брзо смо пронашли паркинг на обали језера и кренули у шетњу, прво обалом језера, а потом и центром...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

У близини Јањине је и пећина Перама, али овом приликом нисмо имали времена да је посетимо.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Излазимо на Егнатиа одос, аутопут који у овом делу пресеца Пиндске планине и спаја Игуменицу са турском границом. Време се брзо мења, час је сунчано, па нас већ иза следећег тунела опере киша. До мора има неких осамдесетак километара и врло брзо стижемо до Игуменице.





Свраћамо у Игуменицу на гирос с ногу и окрећемо ка југу. Пратићемо обалу све до Парге.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Сивота је следеће месташце где застадосмо и погледасмо. Како је био празник, било је доста људи.









Задржасмо се кратко и настависмо пут Парге, успут застајкујући по видиковцима.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Može li koja reč više o Sivoti i Pargi, lični utisci, a u svrhu eventualne letnje destinacije?

Jako lepi predeli i neobični utisci iz tog doba godine! Mora da ste se nadisali onog čistog morskog vazduha i napunili "baterije"!? Baš me interesuje šta je dalje bilo!

_________________