Putovanja u srcu

Godinama sam mastala o odlasku na Krf, ali ne u vidu letovanja, vec obilaska...i to, u nekom prijatnom proletnjem periodu...i stalno sam pricala da NIKAKO ne zelim tamo da letujem, jer, iz prica svih bliskih ljudi, a i nekih nepoznatih, zakljucila sam da ta "konfiguracija terena", temperatura mora itd. nije za mene.
Medjutim, ove godine se desilo da prijatelji sa kojima smo bili nekoliko puta na Tasosu ne mogu da se uklope sa nama...i, krenuse da gledaju Krf..onako...jos nisu znali ni kada ce na odmor...znali su samo da nece imati vise od nedelju dana...i, u sali, pomenem kako bi bilo lepo da, posle Tasosa, idemo sa njima...eto, "Krf nismo videli (mada Zoki jeste), bas bi bilo lepo da bar jednom vidim to mesto...Vido..." ...i, krenemo da gledamo smestaje, mesta...ja se tu vec odlucih za Moraitiku, nekako mi delovalo "da lici" na ono sto mi se svidja...ostale opcije, u mojoj glavi, bile su Sidari i Guvija...vec sam pravila velike planove- da cera i snajka idu s nama, seka i sestricina...ali, sve te opcije su otpale...
Bili smo na Tasosu, vratili se, deca dolazila, vreme prolazilo, ali nista se nismo konkretno dogovorili...nekako se potrefilo da je moja seka trebalo pocetkom avgusta da ide u Hrvatsku...da skratim pricu, imala je veliki peh, morala je da se vrati odmah posto je stigla, jer je prijateljica nezgodno pala i slomila stopalo...tuzna ona, tuzna ja...prijatelji videse da od dogovora sa nama nema vajde...i uplatise sebi letovanje u Benitsesu, preko "Filip travela"...bese nesto vise nego jeftino- nedelju dana (tacnije- 6), avionom, transfer, vodic- neki evro vise od 500 evra po osobi...druga polovina avgusta...ja sam se vec davno oprostila od tog putovanja...Zoki je bio zaokupljen poslom, pa je i on ispao iz kombinacije...u trenutku dok sam pricala sa sekom...ona plakala preko telefona, dok mi je pricala sta im se sve desilo, kako se jedva vratise, uz gomilu potrosenog novca...dakle, Zoki dodje iz druge sobe, cuje to i ode...da nas ne prekida...posle nekih 15-20 minuta, vraca se i, dok nas dve jos pricamo, kaze: "Uplatio sam vam Krf, idete sa nasim prijateljima!" Trenutak neverice... ...a onda- odusevljenje!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Imale smo nekih nedelju dana do polaska...krecu "slatke muke"- savladavanje sebe i straha od letenja, sta mozemo da ponesemo, koje dimenzije kofera, koje "tonaze", sta sme u kabinu, sta ne sme... ...ja sam bila spakovana u roku od odmah... ...nakupovala sam prozirne nesesere za pakovanje "svega onog sto ide u rucni prtljag". Nasa Jack nam je resila pitanje "malih kofera"- hvala do neba, draga! ...da ne bismo imale i taj trosak i jurcale okolo u potrazi...bas tih dana stupili su na snagu neki novi propisi...ali, kao i sve kod nas, niko nije znao da mi kaze tacno, precizno...sta i koliko....cak ni osobe koje rade kao avionsko osoblje...ali, gledala sam da maksimalno ispostujem sve...rucna torba-do 4 kg, kofer- do 23 kg i mali kofer- do 8 kg...da ne bi bilo problema, kupila sam, brzometno, malu vagu za merenje prtljaga i ponela je sa sobom... ...kofercici su bili tu "da se rasterete" veliki, i za suvenire koje tamo uzmemo...trazila sam obelezivace za kofere...sve pakovala u vakuum vrece.. ...tako sam, potpuno spremna, docekala i taj dan...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Moj "strah od letenja" vam je poznat...poslednji put, pre Krfa, letela sam 2013. Na cekiranju smo zamolili da nas nekako upakuju zajedno, da sedimo bar blizu jedni drugima..tako smo nas dve bile ispred prijatelja, bracnog para...sreca da nam je sluzbenica predlozila da i male kofere predamo, jer je u avionu bilo bas tesno, a mesta u kasetama za rucni prtljag nije bilo dovoljno... bile su skoro pune, kad smo usli u avion...ja sam se zakucala za sediste i jedva disala od panike...prijateljica je popila neku "bombonicu" i zahrkala odmah...cini mi se da sam u avionu jedino ja bila nespokojna...let je protekao skoro pa idealno...kisa i nevreme, predvidjani za taj dan, zaobidjose nas! Bilo je par "propadanja" i nekoliko naglih okreta pre sletanja...ovo sam jedva prezivela, ali kazu da tako mora, takav je prilaz aerodromu na Krfu...
Vreo dan...istovarise nas na pisti....na suncu smo cekali da udjemo u aerodromsku zgradu, jer je, u isto vreme, bar desetak aviona, sa raznih strana sveta, sletelo...dugacka "zmija" je polako isla do saltera...a onda, u samoj zgradi- haos...2 mesta za podizanje prtljaga, iznad njih table, sa obavestenjem koji letovi gde istovaruju prtljag...milion ljudi, klima slabo radi, deca piste...jedva docekasmo svoje kofere! Na izlazu ka autobuskim peronima cekao nas je predstavnik agencije Borko i uputio gde da idemo dalje...izgubili smo skoro sat vremena, dok su se svi putnici iskobeljali sa prtljagom...napunismo bus i polako krenusmo...racunali smo da smo, plafon, do 16 h na plazi...ali, nista nam nije islo na ruku...udaljenost Benitsesa od Krfa je samo 12 km, a mi smo vise od sat putovali do smestaja...dok smo ostavili putnike iz drugih smestaja...a i iza nas ih je bilo jos...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ovako je to bilo....

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Iako je, dakle, put do naseg smestaja kratak, trajao je kao "nikad stici"...klima u busu je slabo radila...sedista bas tesna...krajolik usput me se nije bas nesto dojmio, jedino sam se radovala moruuuuu...jer ja more obozavam! ...istovarise nas u Benitsesu na bus stanici, ispred "Masutisa"...vodic nas je odveo do objekta, vile "Galini studios", smesten na nekih 50 m "iza coska" od marketa, gde nas je preuzeo "lokalac", Stavros Nepricljivi...tako sam ga krstila, kasnije cete saznati i zasto sam ga tako prozvala...ovde sam upotrebila kulturan naziv... ...u nastavku cu ga, mozda, prekrstiti u Spirosa, sto je najcesce ime muske dece na Krfu (Sveti Spiridon je zastitnik ostrva)... ...tamo sam ga redovno zvala Spiros...

U 3 recenice se predstavio, tutnuo nam neke papire u ruke...



....i krenuo da proziva i deli kljuceve...toliko sam vec bila umorna, znojava, u strahu da ne zagubim nesto od stvari, da se ne ukocim u ledjima...da, kada me je prozvao "u ime nase sobe" i rekao da krenem za njim, da mi pokaze sobu...nisam obratila paznju na to da idemo lavirintom stepenica, okolo-naokolo, negde na sprat...sve vreme nosim deo stvari...njemu ne pada na pamet da ponudi pomoc... ...kaze: "Ovo je vasa soba."...otvara vrata, nekako jedva (brava je bila neispravna)...zapahnjuje me miris memle, samo sto ne povratih! Otvara zaluzine terase, kaze mi da procitam "onaj papir", da ce sledeceg dana da naplati boravisnu taksu...i brzinski izlazi...ok...nije mi pravo, ali sta cu tog trenutka...dok je useljavao komsiluk od preko puta, ostavljam brdo stvari iz ruku, pokusavam da zakljucam vrata odspolja- ne ide...udjem u sobu- iznutra zakljucava...izadjem opet- nece...tako 4-5 puta (uporna sam ja kao magarac!)...i- tu mi pukne film! Stavros/Spriros je vec smugnuo negde dole...trcim za njim...i onda pocinjem "Molim Vas, ja imam problem s ledjima, ne mogu da se pentram..vrata ne mogu da se zatvore...moj muz je trazio da budemo u prizemlju i soba pored sobe..!!!"...penila sam, a on, hladan kao spricer- "Sad cemo da vidimo..."...i odvede me u prizemlje, ispod prethodne sobe, u sobu do prijatelja...pita on:"Da li ovo moze?" Naravno da moze, kad nemam bolji izbor! Isto- memla...ali, ok...bar nece biti silnog pentranja...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Useljavamo se sa svim bagazom...rashladjujemo...pijemo brzinsku kafu sa prijateljima, tu, na terasi...i dogovaramo da odmah odemo na plazu, jer "ode dan"! Cim smo usle, dok sam bacala brzinske poglede na smestaj, spazim na vratima cedulju na kojoj je pisalo "Zoran"!!??? Znaci, on je imao instrukcije, vec je iz agencije bila izvrsena raspodela soba, kada je Zoki rezervisao aranzman, ali je pokusao da mi uvali tu sobu na spratu! (APP, ako prodje- prodje!)



Iako je rekao da ce nam pomoci sa koferima, prstom nije mrdnuo, samo se negde izgubio...Spiros Neuhvatljivi!!!! Dakle, izletesmo na plazu, koja se nalazi nekih 70-100 m od mora, ali preko magistrale...prodje se kroz jednu gvozdenu kapiju, sidje stepenicama i izadje na plazu. Problem je sto je ta plaza uz magistralu, a magistrala prometna kao istanbulski autoput! Bez sale, nas cetvoro odraslih smo imali ozbiljnih poteskoca da predjemo ulicu, da bismo izasli na plazu i vratili se sa nje u sobu!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Tog trenutka je proslo 18 h...plaza je u potpunom mraku (hladu, dobro hajde!), , ali smo umorni i zeljni da se opustimo na lezaljkama, "uz zvuk talascica i miris soli"... ...dobro je da smo popili kafu u smestaju, jer na nasoj plazi nema nicega...samo lezaljke, kilavi suncobrani i tus "kao kod bake na selu"... Tog trenutka osecaj je lep, kao iz onog vica "Sar-ma, sar-ma" (prvi dan)...mislim, "jutro ce promijeniti sve"...kad se odmorim, naspavam, naviknem na smestaj i sve sto nas snaslo...koja naivka!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Vec posle nekih sat vremena, shvatamo da smo gladni, jer odjutros nista nismo jeli...pogledamo oko sebe i sa leve strane od nase plaze, vidimo tavernu...kako nam je svima prvi put da smo ovde, krenemo ka njoj...ispostavice se da je ta taverna najsvetlija tacka naseg letovanja na Krfu, ako izuzmemo izlet do Krfa i Vida...u Benitsesu- svakako!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

"Avra on the beach" i simpaticni Tomas (neobicno ime za Grka, a i izgled, jer je ovaj visok i krupan!) su nas odusevili, na prvi pogled...simpatican, duhovit, "njihov, a nas", odlicna klopa...brza usluga...pogled na more...a u pozadini, sve vreme, fenomenalne obrade evergrin muzike! Zao mi je sto mu nisam trazila da mi prebaci na neki usb! Od 6 dana tri predvecerja smo proveli kod njega u taverni, uzivajuci u hrani, muzici i gostoprimstvu! Ono sto je bilo divno je pozicija taverne, krov od trske, visoko postavljen, tako da je stalno strujao vazduh, kao prirodni ventilator...









Kolac, koji smo dobijali gratis, svaki put posle obilne i ukusne hrane













...i nesto za nasu Milenicu...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Na nase veliko iznenadjenje, toliko nam je prijao taj prostor, da smo ostali u taverni skoro do 22 h...onda smo se setili da treba "da idemo kuci"...da se raspakujemo, spremimo za sutrasnje izletanje na plazu...
Kada smo se razmestili, lezale smo, sestra i ja, na bracnom velikom krevetu i razgledale smestaj... plafone, zidove...svako malo sam otkrivala "nova cuda arhitekture i elektricarskog umeca"...toliko smo se smejale svemu tome, da nismo zaspale do pola 3...

Nas smestaj je bio pristojne velicine, ali tako nakazno sprovedenih elektricnih kablova, kupatilskih elemenata!!?? Najlepsa je bila terasa, velika koliko i ceo zatvoren prostor...doduse bez suncobrana koji pravi lep hlad (bio je jedan koji nismo ni otvorile, sinteticki, mali) i zastite od sunca i toplote preko dana...sunce bi udarilo u nju vec oko 9.30., a zalazilo je tek posle 16 h...sa vrata se ulazilo u cajnu kuhinju, desno je bilo kupatilo (podignuto jedan stepenik, pa smo nocu ostavljale upaljeno svetlo, da se ne spotaknemo ako se bunovne uputimo ka njemu)...iz kuhinje se ulazilo u sobu...veliki bracni krevet..udoban...jedan stocic u uglu sa ogedalom... namestaj starinskog tipa...kao u Dalmaciji 70-ih...ugradjen orman (bilo je dovoljno mesta cak i za nas dve, megalomanke kad je pakovanje u pitanju)...u njemu je bio sef....bolje da nije! Dve natkasne, klima, televizor, klupa za kofer...velika balkonska vrata sa zaluzinama, ali bez mrezica protiv insekata...osecalo se jako na memlu...posle su mi ljudi rekli da je tako na celom ostrvu, zbog ogromne vlage...i zaista, ono sto bi preko noci ostalo da se susi napolju, ostajalo bi mokro, sve dok ne grane sunce.
U kuhinji smo imale osnovno...2 plotne, aspirator koji nije radio, ogromnu kantu za smece...neki plakar, koji nismo provalile za sta je, pa smo ga koristile za stvari za plazu...a hranu smo drzale u elementu iznad sudopere...imale smo i peskire....promenjeni jedanput za 6 dana...zasto bas ovako detaljno opisujem? Zato sto ljudi treba da znaju sta ih ceka kad tamo stignu...i da, za te pare, ne ocekuju nista specijalno...ako ne mogu da naviknu na taj miris...na kupatilo, tesno, sa losim odlivom vode (morale smo da se tusiramo pod odredjenim uglom, da voda ne bi izasla u kuhinju, niz onaj stepenik)...zastitna zavesa se otkacila kad je sestra prvi put usla...i nismo umele da je vratimo..a cistacica je samo skinula i stavila u jedan cosak kupatila...ne znam gde ga i nadje, kolisni je prostor...uticnica za fen je bila smestena 5 cm iznad nivoa lavaboa...tako da, "ne, hvala", nismo ga ni koristile...bitno da je lavabo bio u obliku skoljke. , a solja "da mozes glavu da naslonis o lavabo"...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Iz slika mozete da vidite da je prilicno vrljavo i traljavo napravljeno...elektricar neki kao i ja sto sam! ...nista nisam slagala...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Lepo se naspavasmo, bas! Posle domace domacinske kafe i dorucka (ponela ja kafu, grcku ne volim- prekisela mi je), sa radoscu se spremasmo za plazu! Prethodno vece smo se snabdele u "Masutisu" hranom za doruckove i vecere, racunale smo da cemo rucavati kod Tomasa...ili kuvati same...da cemo uvece izlaziti da prosetamo, sesti negde na pice... Nista nije bilo tako...

Let"s go to the beach!

Kroz nase dvoriste...







...razdrndanim putem do magistrale...pa stajasmo neko vreme, ne bi li nas neko pustio da predjemo...naivni li smo!!! Zakoracim ja, pa kud puklo! Valjda nece u mene! "Pilici" potrcase za mnom!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

"Jedan od mnogih sa gitarom..."...tog, kao i svih narednih dana, avioni su sletali i poletali svakih par minuta...pitala sam se gde staju svi ti ljudi...odgovor sam dobila nekoliko dana kasnije...



Plaza je mala, uredjena, u smislu da ima lezaljke i suncobrane, rasporedjene u 2 reda...lezaljke su iskljucivo za goste iz njihovog smestaja (zato mi nije jasno kako se desavalo da nema mesta!)...prvi red je udaljen od obale, jer je to mesto gde mogu ljudi da stave svoje peskire...na ulazu u vodu je krupno kamenje ili tamna trava...fuuuj...samo je jedan uzak "putic" skroz desno, gde je sljunak u vodi...ja sam jedino tim putem ulazila u more...skroz levo je tus, koji je tako lose zakacen, da se okrece...pa, ako ste zauzeli ta mesta (a tu je "najbolji hlad", uz palmu...jer su suncobrani samo oni "sto izgledaju"), velika je sansa da budete isprskani dok se ljudi tusiraju...napolju je krupan sljunak...meni neprijatan da idem bosa...i ne samo meni...mnogi su kupovali patike za vodu...ja moje ponela... ...ali, gazde opominju turiste, svaki cas, da ne smeju da pomere lezaljke u pravcu sunca...ili da se sakriju od vreline...bukvalno su dosadni! Njihov posao je "nula"! Samo da organizuju da se nista ne dira!
Voda je bila kristalno cista, odlicne temperature, jako slana...slanja nego Egejsko, a cini mi se i Jadransko more....dvaput se pojavila pena...nakratko...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

U neko doba nam se pripila kafa...gde cemo- kod Tomasa!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!