|
Večeras ću da vam ispričam priču pod naslovom "Kako osedeti u Italiji za 24 sata"(nije rimejk "Terminala" sa Henksom, ali bi bio dobar scenario za film)
Podnaslov bi mogao da bude citat moje saputnice: Da mi je neko pričao da mu se ovo desilo, rekla bih mu da je nesposoban!
Elem, posle predivnih 7 dana u još predivnijem Rimu, dođe vreme da se ide domu svome.
Rimski aerodrom "Fiumichino", 19 i 30, čeka se check-in za ukrcavanje na let za Beograd.
Niste znali da vam je za povratak u vlastitu zemlju potreban green pass, ili pcr ili brzi antigenski test?
(koje nam na ulasku u Italiju, faktički, nisu ni pogledali i čijoj pasoškoj kontroli je bilo bitno samo imaš li povratnu kartu).
Nismo ni mi!
Ali smo saznali, na teži način!
Kaže italijansko aerodromsko osoblje - to traži vaša vlada. Možete da uradite rapid test u prizemlju Terminala 3 (gde zatvaraju vrata pred nosom u 3 minuta do 20 sati).
- Kraj radnog vremena!
- Ali imamo let za sat vremena!!!
- Arividerći....
Na večernji let definitivno nema ukrcavanja! Idemo nazad. Povratna karta - propala i definitvno!
Sledeći - ujutru u 9.25.
Ovaj put znamo šta nam sve treba, dolazimo nešto između 6 i pola 7, odmah na šalter Alitalia da uzmemo karte za let Air Serbia.
Ljubazna Italijanka kaže - dve karte za Beograd u jednom smeru - 550 e.
Nema se izbora.
Dajte!
Odatle - trk na testiranje koje, da oprostite na izrazu, ima više zajeba!
1. Gomila ljudi popunjava gomilu formulara, ali u hrpi papira na italijanskom treba naći one na engleskom
2. Molimo izvesne sredovečne državljanke
Rumunije da nam pozajme olovku za popunjavanje, dobijamo jedno dobrosusedsko NE!
Olovku na kraju daje sama sestra iz Ukrajine (hvala, hvala, hvala)
3. Sledi predavanje formulara, ali na njihovom unošenju radi svega 3 ili 4 devojke na ceo "Fiumichino". I to traje. I traje. Cena testa - 20e. Keš ne može. Al ne može ni kartica Sber banke, iako je od 1.marta AIK. Problem!
Rešava ga jedna srpska ex političarka koja bez ikakvog pitanja sa naše strane, samoinicijativno vadi svoju karticu i daje nam je, sve sa PINom da je provučemo! I za onu Ukrajinku koja nam je dala olovku, takođe!(Hvala do neba Jeleni Trivan)
4. Golgota se nastavlja - sa odštampanim formularima i dokazom o uplati - ide se u sledeći deo sale. Ali prvo - opet birokratija. Predajte broj iz automata i papire izvesnom čiki, sačekajte sa on pogleda pa da vas pošalje kod jedne od 3 medicinske sestre preko puta na uzimanje uzorka.
Nakon toga, čekanje opet kod njega - da te prozove i da ti preda test!
Gotovo sve u 8.45.
Trčanje na gornji nivo na check-in! Na kome nema nikoga!
Ljubazne Italijanke kažu - zatvoren gejt.
- Ali ima još 45 min do poletanja aviona!!!
- Sorry...
Arividerći, još jednom!
Osećaj totalne bespomoćnosti!
Drugi put za manje od 12h!
Ne znam da li bih seo u neki ugao i plakao, nešto ili nekoga polomio, ili, možda, čak i samog sebe...
Idemo nazad do poslovnice Alitalia.
Objašnjavamo situaciju, pitamo za sledeći let...
- Tek za tri dana! U četvrtak!
- Ništa pre?
- Može, do Tirane, pa ujutru za Beograd!
- Nešto drugo?
- Lufthanza - Minhen, pa opet ujutru Beograd. Hoćete da vam vratim novac za karte?
- Može?
- Naravno da može!
Dobismo novac natrag!
A da li neki autobus vozi iz Rima za Beograd?
Pa Wizzair ima poslovnicu ovde...
- Dobar dan. Neki let za Beograd?
- U 15.50 ali sa aerodroma Chiampino.
- Može!
Dve karte duplo jeftinije od onih plaćenih jutros.
Prebacujemo se nekako do drugog aerodroma, nekoliko sati čekanja, ali nebitno... Približava se povratak kući... Čekiranje prolazi krajnje i neverovatno dobro.
- Nadam se da ništa više ne može da nas zadesi danas...
- Nemoj da kažeš dva puta.
Zadesilo, ipak!
Bejah im sumnjiv, pa me odvojiše i testiraše na drogu! Čist!
I glupo pitanje
- Koliko novca nosite?
- Zašto je to bitno? Vraćam se u svoju zemlju! Imamo toliko.
- Gracije, arividerći.
Mislite da je kraj?
NIJE!
Avion u startu kasni pola sata. Znači, umesto 15.50, novo vreme je 16.20.
Stiže ipak. Autobus nas vodi na pistu, izlazimo ka stepeništu, ali...
- Žao nam je, imamo tehnički problem. Moraćete da sačekate.
Čekanje se odužilo na dobrih pola sata.
Napokon dobijamo znak da može da se uđe. Završavaju se sve procedure, Wizzair-ov Erbas A320 rula pistom! Hvala Bogu, krenuli smo...
Odjednom...
Osećamo kako motori smanjuju snagu, kako letelica usporava i polako se, pre nego što je uzletela, vraća ponovo nazad!
Tehnički problemi!
Pojedince već počinje da hvata panika. Oni bi da izađu sa leta. Kapetan nam objašnjava da se radi o banalnoj stvari, ali da ipak ne sme da poleti zbog procedura dok se to ne reši.
Rešeno! Polećemo, na kraju, u 19h sa 3 sata i 10 minuta zakašnjenja!
Na Surčinu smo u 20.10!
Home sweet home!
I kako reče moja saputnica - Da mi je neko pričao da mu e ovako nešto desilo, rekla bih mu da je nesposoban.
Moja malenkost bi, bez imalo stida, dodala i ono - Lažeš!
Da, dobio sam u 40oj i prve sede!
A vi...
Gledajte sajt Ministarstva spoljnih poslova!
Nikad ne znate kad će zemlja čiji ste državljanin da promeni pravila za ulazak!
Inače biste mogli, u najgorem slučaju, da prođete kao mi. Ili, možda, Tom Henks u filmu "Terminal".
Sent from my VTR-L29 using Tapatalk
_________________
Imamo naš forum!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
