Putovanja u srcu

Pef, baš tako kako si napisala. Pre su ljudi išli kod komšija na kafu bez najave, dogovora. Ja nekako to nikad nisam voleo ali bilo je tako. Takođe i to za zaključavanje. Ja sam odtastao u kući. Iz kuće se izlazilo na ogromnu terasu na kojoj smo držali biciklove. Nezaključane. U dvorištu još dva stana i kapija nije ni imala ključ a često je bila otvorena. Nikad ništa nije nestalo. Svi smo imali svoj ključ od kuće ali ga niko nije nosio nego zaključaš i ubaciš u kanticu sa štipaljkama koje su bile na nekoj polici odmah do vrata. Tako je u toj kantici uvek bilo 4-5 ključeva. Kad dođeš, uzmeš svoj ključ i otključaš. Lopov je mogao da bira. Iako je moj tata bio direktor dobre firme pa je neko mogao da pomisli da imamo puno para (što na žalost nije bilo pošto je on bio od retkih koji nisu iskoristili direktorsku poziciju da se ugrađuje i ovajdi), nikad ništa nije nestalo i nikad niko nije provalio. Valjda su tad lopovi znali da ih naša policija hvata sigurno pa su ordinirali po zapadu.