Drugari
Morske sličke su vam
Kasnim sa temom ali evo da piskaram i ja malo...
Do svoje šeste godine živela sam na selu - tamo sam i krenula u školu , a pre toga ...nije bilo vrtića ali me je čuvala moja NINA (strina). Dok mama tek pristigla s posla priprema ili greje ručak (prethodno je ''preuzela'' brata i mene od Nine) ja sam se već kroz baštu vraćala kod Nine... Kasnije sam svake godine školske raspuste provodila kod te iste Nine.
U toku mog prvog razreda tata je dobio dobru ponudu za posao, mama je takođe uspela da nađe posao , dobili smo stan i preselili se u varošicu. Osnovnu i srednju školu završila sam tamo.
Kad sam trebala da upišem fakultet, tata i mama su mi sugerisali da treba da izaberem BGD ili NS a da Niš izbacim iz kombinacije.
Tako ja izabrah željeni fakultet i dospeh u NS , prvi put u životu.
Trebalo mi je puno da se naviknem a evo sad sam već pune 32 god ovde.
Ne, nakon diplomiranja nisam morala da ostanem ovde. Dala sam sebi rok od 6 meseci da nađem posao u NS. Nakon toga tražila bih ga bilo gde i tada bi se možda ponovila priča mojih roditelja.
Ali , nakon 5,5 meseci - nađoh ja posao i ostadoh u NS.
Kao neko ko je živeo i na selu - na Kosovu, i u varošici - u Srbiji i u NS - u Vojvodini mogu da kažem samo da sada nije sve kao što je nekad bilo. Kad smo mi živeli na selu, tada je tamo živelo mnogo naših rođaka i međusobno smo se pomagali i ''držali zajedno''.
Kad smo živeli u varošici, aktivno je bilo dosta fabrika (koje sad ne postoje), ljudi su živeli solidno i sve im je bilo tu (peške stižeš svuda) : i vrtić, i ambulanta i bolnica i osnovna škola (x2) i tri srednje + neki zanati) - ništa ti nije trebalo do fakulteta.
I sada je tamo tako samo se nekako teže živi.
NS se ''nauči'' peške... Tako je bilo kad sam došla ovde '89.
Od tad se mnogo izgradio, ali i dalje ima mirnih delova grada gde se može živeti.
Mogla bih da živim i u kući i u stanu...
Moja mama kaže (kad ja kažem da ću da odem da živim na selu i da se bavim poljoprivredom) da nema šanse da bih ja mogla da živim na selu...
Elem , nema izgovora, ako nešto rešiš, to možeš da ostvariš. Treba biti hrabar.
Život u gradu nije stvar samo blizine posla, vrtića, parkinga, ludih komšija već je postao izvor ogromnog stresa, ogromnog broja neiživljenih budala i neprirodnog života.
Da, živela bih u okolini NS u kući sa dvorištem i baštom i kucom i macom a išla bih na posao u isti. Možda kad M i L još malo porastu pa krenu u srednju školu do koje svakako treba da putuju nekim gradskim ili prigradskim busom.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Više nikada ne bih volela da živim u stanu, koliko god da je veliki i gde god da se nalazi. 
Znam da je naš grad mali i da u centru svuda možeš da stigneš i peške, paaa... svuda osim van centra 
Izumiru jedni i drugi i sve su redja vrsta 
Kad moze 
