Putovanja u srcu

Carska palata se nalazi unutar nekadasnjih zidina tvrdjave Edo, kako se nekada zvao Tokio. Sagradjena je polovinom 15. veka (1457.) Vekovima su sogunati ratovali za prevlast, da bi Sogun Tokugava Ijejasu ujedinio Japan i uspostavio mir. Svoje sadasnje ime dobija 1869. godine, kada car Meiji seli prestonicu iz Kjota u Tokio. Kako Kjoto znaci Zapadna prestonica, tako je Edo dobio naziv Tokio, sto znaci Istocna prestonica. Soguni tada potpuno gube vlast i car postaje jedini vladar.

Carska palata i sediste vlasti Japana nalazi se na mestu nekadasnjeg Eda, u kome su nekada ziveli soguni.. Oko nje se prostiru raskosni vrtovi, koji su u vreme nase posete bili preplavljeni japanskim azalejama, u punom cvatu. Nisam mogla da ih se nagledam i nafotkam...sto cete vec primetiti! Od vrtova koji su otvoreni za javnost do palate i unutrasnjih vrtova stize se preko jednog od dva mosta. Ali, njih mozete da posetite samo tokom 2 dana u godini: na rodjendan trenutnog cara Akihita (23. decembra) i 2. januara. To su ujedno drzavni praznici. Tada carska porodica i izadje na balkon i mase okupljenom narodu i turistima. Taj ritual traje tri minuta, a onda se carska porodica povlaci. Mogu da se pojave jos dva puta, sa vremenskim razmakom od oko 40-ak minuta. Car pozdravi okupljene sa par biranih reci. I to je to! Inace se o njima jako malo zna. Zive tajnovito i povuceno.

Prema legendi, prvi krunisani car Japana bio je Jimu, sin boginje Sunca Amaterasu, koji je krunisan pre oko 1500 godina. Iako tokom vekova i milenijuma carevi nisu uvek imali potpunu vlast, do danas je carska porodica odrzala ugled i autoritet.

Carska porodica- slike sa neta





Kako je samo Istocna basta bila otvorena za posetioce, samu palatu mozete da vidite na ovim slikama, napravljenim po oblacnom, kisnom danu, izdaleka- iz autobusa u pokretu! Makar da je bio suncan dan..makar da je bus stao na tren! Aliii, daj sta das!























Carska palata ili rezidencija Kokyo je podrucje u okrugu Shioda, koje lici na veliki park, a u njegovom sastavu nalaze se glavna palata (宮殿, Кyuden), rezidencije clanova carske porodice, arhivu, muzeje i administrativne kancelarije. Ceo kompleks zauzima povrsinu vecu od 1 km/2. Zamak je zavrsen oko 1800. godine i sagradjen je na mestu starog zamka Edo.
Sa zavrsetkom ere sogunata, stanovnici zamka i sam sogun Tokugava Yoshinobu napustaju zamak, u koji se u novembru 1868. godine useljava car. Tada ga je car nazvao Tokei (東京 城, Токеi-јо), kakav je vec bio i naziv grada.

U periodu Meiji mnoge gradjevine su nestale- ili su rusene i zamenjivane novim, ili su stradale u pozaru i zemljotresima. Dvostruki drveni mostovi Nijubashi zamenjeni su kamenim i gvozdenim. Zgrade su gradjene od drveta, u tradicionalnom japanskom stilu, a unutrasnjost je uredjena kao spoj modernog japanskog i evropskog stila. Krov je napravljen prema nacrtu krova rezidencije u Kjotu, ali je prekriven bakarnim plocama, a ne japanskom cempres-sindrom. Tavanica javnih odaja je bila izradjena sa japanskim elementima (kasetiranim plocama), a na podu su bili parketi i tepisi, zapadnjacki namestaj i zavese. Samo u privatnim odajama korisceni su na podu tradicionalni tatami otiraci. Sala za prijeme je bila u najvecoj zgradi kompeksa i u njoj su se odrzavali javni dogadjaji.

Vecina gradjevina ove palate srusena je u noci 25. maja 1945. godine u saveznickom bombardovanju. Tada je car Hirohito je objavio predaju, u podzemnim prostorijama Biblioteke Njegovog Velicanstva. Tada je kompleks preimenovan u Imperial Palace, a istocni deo je 1968. nazvan Istocna Basta i predat na javno koriscenje. Zbog velikih razaranja, pri kojima je nestala vecina zgrada iz epohe Meiji, 1960. je pocela izgradnja nove Carske dvorane i rezidencija.

Carski kompleks zavrsen je 1968. godine. Napravljen je od armiranog betona, ima dva sprata iznad i jedan ispod zemlje. Gradnju je sprovela korporacija Takenaka i sagradila kompleks u modernom stilu sa naglasenim japanskim elementima- cetvorovodnim krovom, sa stobovima i gredama. U kompleksu se nalazi 6 zgrada, a u njima su Drzavna banket-sala, Sala za prijeme, trpezarija i careva radna kancelarija, visestruki hodnici...poznati umetnici ukrasili su sale svojim delima . Matsu-no-Ma je prestona soba. Car ovde vrsi audijencije, postavljanje i razresavanje ministara i ambasadora, postavlja premijera i vrhovnog tuzioca.

Osim Agencije za domacinstvo Imperial i Istocne Baste, ostali prostori nisu dostupni javnosti. Osim onog pojavljivanja u javnosti za drzavne praznike, kada je moguce uci u vrt oko rezidencije, postoje ugovorene ture sa vodicem, od utorka do subote (osim ponedeljka i nedelje), i tada se moze prici palati kroz Nakamon (Unutrasnja vrata), ali ne moze se obici unutrasnjost palate. Obilazak traje oko 75 minuta, na japanskom ii engleskom jeziku, radnim danima, od 10-13.30 h. Moze se unapred rezervisati poseta preko Agencije za domacinstvo, ali nije neophodno.

Istocnu Bastu cine medja Honmaru, Ninomaru i Sannmaru vrtova, koji predstavljaju javni park, kao i Kitanomaru, na severu, i Nacionalna basta Kokyo Gaien. U njoj se nalazi muzicka sala Tokagakudo, muzicko odeljenje ceremonijalnog odbora carskog domacinstva, carska agencija za domacinstvo, Arhiva i odeljenje muzoleja, deo za cuvare Saineikan dojo i Muzej carskih kolekcija. U Ninomaru Basti zasadjeno je 30 sorti drveca, ukupno 260 stabala, koja predstavljaju svaku prefekturu- oblast u Japanu. Desavali su se pozari, pa su delovi baste unisteni. Tek 1968. godine napravljena je rekonstrukcija , na osnovu nacrta iz vremena vladavine 9. soguna Tokugava Yeshige. U vrtu Fukiage, koji se nalazio pored carske palate, nalazila se cajdzinica tokom perioda Edo. Ona je obnovljena 1912. godine, a na danasnje mesto je postavljena tokom izgradnje Istocne baste.

Na severnom delu kompleksa nalazi se Kitanomaru park. U njemu je spomenik od bronze napravljen u cast princa Kitashirakawa Yoshihisa. Prostor palate cine i 3 svetilista, u kojima se vrse carska ustolicenja i vencanja.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Imperial palace, palata i vrt

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Tokagakudo (Muzicka sala cvetova tresnje) nalazi se u Honmaru basti. Napravljena je u cast rodjendana carice Kojun, 6. marta 1963. godine. Ova betonska zgrada sagradjena je u obliku osmougla, a svaki od spoljnih zidova ukrasen je razlicito dizajniranim mozaickim plocicama. Zavrsena je 1966. godine.









Kuca u kojoj su ziveli soguni

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Svi nasi putevi vodili su oko carske palate...kada smo vec naucili da prepoznajemo delove grada kroz koje smo prolazili, shvatila sam da gotovo svakog dana, sa ove ili one strane, prodjemo pored nje...steta sto nijednom nije bilo lepo vreme...a omasili smo i cvetanje tresnje...a nije bila ni jesen, kad se sve isara bojama...kad vidim slike na netu, prosto mi bude krivo sto nista od toga "specificnog" nismo uboli...ili da je bio sneg...mora da je bajkovito!

Kako bilo, i pod masnom i teskom kisom, prizor je bio lep...svaki put...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Rucak u tradicionalnom restoranu u Ginzi

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ginza- trgovacki centar...deo grada sa najvise prodavnica, restorana i nocnih klubova. Ovde cete naci prodavnice svih poznatih svetskih brendova. Sam kvart dobio je ime po nekadasnjoj kovnici srebrnjaka. Zemljotres iz 1923. godine je promenio kvart...tada postaje trgovinska cetvrt, kvart u kome je m/2 zemljista najskuplji u Japanu. To je najglamurozniji kvart u Tokiju i najpoznatiji u svetu. Nalazi se na prostoru duzine oko 2,5 km, izmedju mosta Kio blizu Imperijalne palate i Novog mosta. U njoj mozete naci najmodernije butike i tradicionalnu proizvodnju malih preduzeca. Glavna ulica Chuo-dori subotom, nedeljom i praznicima postaje pesacka zona, u periodu od podneva do 18 h (zimi od 12-17 h). Tako je od 1970. godine. Na mestu Ginza Place dobicete govedinu Kobe sa rostilja na vasem stolu. Ginza Hakuhinkan je najveca japanska prodavnica igracaka, ali i lutaka i figura za pasionirane sakupljace.

U Ginzi mozete posetiti zgrade Hermes i Mikimoto i diviti se modernoj arhitekturi. Mozete se slikati kod sahat-kule zlatare i robne kuce Wako...ova prodavnica poznata je po satovima, nakitu, cokoladi, porcelanu, torbama, posudju i stranoj robi. Zgrada je jedna od retkih koja je prezivela Drugi svetski rat. Izgradjena je u neoklasicnom stilu pod uticajem art-dekoa. Vlasnik se zvao Kintaro Hattori, pa se sahat-kula po njemu zvala od 1894.-1921. Rekonstruisan je posle Kanto zemljotresa 1923. Oponasa Vestminsterska zvona...ova pocinju da se oglasavaju 45 sekundi pre punog sata.



...posetite robnu kucu Ginza Mitsukoshi, koja je tu od 1930. godine...tu je i pivnica Ginza Lion, saloni Nissan i Sony...mozete naci rukotvorine od papira, tamjana, kancelarijskog materijala i mnogo suvenira u japanskom stilu...obidjite i Kyukyodo, osnovan 1663. godine, nesto kao suvenirnica-knjizara...pored zlatare Wako je Ginza Kimuraya u kojoj mozete da probate slatke lepinje napunjene pastom od pasulja- anpan. Ili probajte neponovljive koktele u kaficu Yunkissa Lupin, koji datira iz 1928. godine. Mozete da uzivate u zgradi pozorista Kabuki-za u tradicionalnoj japanskoj pozorisnoj umetnosti ili, ako je lepo vreme, da sedite u lepoj krovnoj basti na 5. spratu zgrade.

Popularan je i Muzej gradske policije Tokija za one koji vole uniformisana lica, , gde mozete saznati sve o istoriji i aktivnostima japanske policije, ili da uzivate u nekom od zabavnih sadrzaja tipa simulacije voznje policijskog motora. Jack, kao stvoreno za tebe! I jos par proizvoda "iz tvog faha"..."Fancl" je proizvodjac kozmetike bez aditiva, gde mozete da kupite proizvode, dobijete pregled i savete za negu koze, da probate sobu sa kiseonikom, jedete u restoranu organsku hranu...prodavnica umetnickih predmeta Gekkoso prodaje japanske umetnicke predmete od 1917. godine...svi predmeti imaju logotip roga, poznat kao "rog koji zove prijatelje".

Tu mozete pronaci i radnju sa vecernjim haljinama, jer se u Ginzi odvija bogat nocni zivot, pa dame koje rade u klubovima visoke klase, tu se oblace. Mogu se naci i komadi po pristojnim cenama za neku vama bitnu svecanu priliku. U blizini Ginze takodje postoji robna kuca na 8 spratova, koja prodaje iskljucivo musku garderobu svih stilova.

Monbebe je foto-studio, u kome mozete svojoj masti pustiti na volju, dobiti lude frizure i sminku od strucnjaka, a zatim taj trenutak ovekoveciti fotografijom. Takodje, ako volite neobicna iskustva i takve fotografije, mozete da odete u maiko studio Yume Koubou, gde ce vas obuci u kimono iz oblasti Kjota i pretvoriti u gejsu! Na fotografiji ponecete zanimljivu uspomenu. U "cokoladnoj kafani" mozete jesti 56 razlicitih vrsta cokolade i piti cokoladne napitke. Odlicno za poklon (ako niste u Tokiju u doba vrucih dana). Nama bi se sve istopilo koliko je bilo toplo! Apoteka-kafe "Vita" prodaje lekove za prevenciju i dodatke ishrani, a uvece se pretvara u bar. "Daisou Ryokan" je tradicionalan japanski dom, koji je ostao netaknut, retkost u kvartu Ginza. Ima samo 2 sobe i tu se mozete opustiti i osetiti atmosferu prave japanske kuce. Konparu-yu je sento-kupaliste, sa blagom opustajucom atmosferom, u kome mozete uzivati u kupkama, koje zbog dodataka vodi podsecaju na trenutno doba godine. Japanci jako polazu na higijenu. Pre ulaska na javno kupaliste ili u spa, obavezno je tusiranje, a u ovim spa-kadama je zabranjeno nosenje kupacih kostima...posto ste se okupali pre koriscenja, nosite na sebi samo peskir., a dugacka kosa mora biti podinuta i zakacena..i odlozite ga pored kade pre ulaska...smatra se nekulturnim da vam se pokvasi peskir prilikom ulaska. Takodje je neumesno pokusavati da se brckate i plivate u njima...predvidjena je samo za sedenje i uzivanje u vrucoj vodi. U Ginza Natsuno, radnji specijalizovanoj za pravljenje stapica za jelo i stalke za njih, mozete nabaviti stapice za sebe ili za poklon...Ginza Inz, koju imam na nekoj od slika, jedina je robna kuca kroz koju smo protrcali, jer za vise nije bilo vremena..tu se prodaje garderoba za tinejdzerke i zene do 30 godina...ima puno kafica...znaci, taman za mene! Jedino sto mi se nista nije preterano dopalo, a konstatovala sam da je sve "za male zene"...
Kyobunkan je ogromna knjizara za decu...

...pored rucka, u setnji smo se zadrzali nekih sat vremena...toliko smo dobili od vodje grupe, jer je program i plan za obilazak, za taj dan, bio preobiman...procunjali smo po okolini najblizoj mestu gde nas je bus istovario, da se ne bismo izgubili...bilo je tesko fotkati, jer je na ulici bilo mnogo ljudi...ostala mi je u glavi scena, u kojoj nekoliko stotina Japanaca stoji sa obe strane ulice, na semaforu...nema pokusaja da se predje "van pesackog na crveno"...svi uredno stoje i cekaju...pali se "zeleno" i svi lagano, bez guranja i "probijanja" uspevaju da predju relativno usku ulicu, tokom trajanja "zelenog"...zastala sam za sekund, ali kako je moja ekipa hitala, nisam uspela da ovekovecim taj trenutak!

Videli ste restoran u kome smo rucali, malo pre dolaska u glavnu ulicu te cetvrti...nas par nismo bili odusevljeni ruckom...ali, to je opet, verovatno, bilo samo do nas... ...pa smo "spas" nasli u "Meku"...Zoki je usao da kupi za sve, pa je i "uslikan"! Bacili smo poglede na radnje otvorenog tipa, te uz glavnu ulicu...nesto mi se izbor robe i nije dopao, mada nisam krenula u soping i nisam ni imala lovu predvidjenu za to...ali, bilo je i onih koji imaju novca u grupi, pa ne videh da su nesto pazarili...

...za kratko vreme koje smo imali, protrcali smo kroz robnu kucu, malo ulicom cunjali, jeli u "Meku" i divili se njihovoj samodisciplini...toliko smo stigli...te bi mi bilo krivo da sam znala o Ginzi ono sto danas znam...preporuka od srca je da dobro osmislite plan kretanja i napravite odabir onoga sto ovde zelite da vidite i radite...da se posle ne biste kajali!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ginza Mikawaya je radnja u kojoj mozete da obedujete po principu Edo-dijete, jela sa belim pirincem, da se snabdete zacinima i aromama koji se koriste u japanskoj kuhinji, ukoliko ste ljubitelj iste. Ginza Kikusui je specijalizovan za lule i duvan. Ginza Eikokuya je nacionalna prodavnice veteranske odece koja se nosila 75 godina unazad. Stvorili su brend kome se veruje i ima svoje verne kupce, a vi mozete da uzivate u posmatranju tradicionalne japanske tehnike izrade tih predmeta. Ako nekim slucajem Ginzu posecujete zimi, npr. za vreme Bozicnih i novogodisnjih praznika, svratite do Bozicnih zimskih iluminacija, koje se odrzavaju svake godine. Da se slikate pored lepo okicenih jelki i brojnih novogodisnjih ukrasa i sebe obradujete jednim decjim uzivanjem. A ako na sve pobrojano imate vremena i snage za vecernji izlazak, narocito ako sa istomisjenicima putujete, posetite "Bagus", karaoke-bar, gde cete imati posluzenu veceru u bar-varijanti, pevanje, bilijar i pikado na raspolaganju za zabavu.

Samo za Ginzu, trebalo bi vam 10 dana da sve isprobate, vidite, dozivite...mozda...jednom...nekad...





























Tokyo Kyukyodo, specijalizovana prodavnica za kaligrafski pribor za strucnjake i amatere, koverte, tamjan, stapice tamjana, vrecice za miris, predmete od papira, razglednice, pribor za pisanje...otvorena je radnim danima i subotom od 10-19 h, a nedeljom i praznicima od 11-19 h.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Hama Rikyu Garden (浜 離宮) - carski vrt, mesto koje mi se najvise dopalo...mogla bih tu da provedem dan...ceo...ne samo sat i po, koliko smo mi imali...kao sto cete videti na slikama, ovo je velika pejzazna basta, koja se nalazi u centru Tokija...u Tokijskom zalivu...ima oblik iskrivljenog kvadrata...u njemu se nalaze ribnjaci sa morskom vodom, cajdzinica na ostrvu, vrtove koji odudaraju od nebodera Shiodome kvarta, koji je okruzuju...u njoj vlada neki poseban mir...ovo mesto je menjalo namenu tokom vekova...bilo je rezidencija feudalnog gospodara i loviste za patke tokom Edo perioda...jos stoje "ceke" po vrtu...mnogobrojni soguni su vrsili promene, ali vrt je zavrsen u doba 11. soguna Ienarija i ostao je, verovatno po obliku, isti kao tada. Medjutim, veliki zemljotres Kanto 1923. godine i bombardovanje 1945. godine promenili su ga do neprepoznatljivosti....bilo je setaliste...pa zasebna carska palata...posle Drugog svetskog rata, carska porodica je dala gradu vrt...i, na kraju, vrt je otvoren za javnost 1. aprila 1946. godine, a 22. novembra 1952. godine dobio status mesta od visokog istorijskog znacaja.

Na povrsini od preko 250.000 m/2 nalazi se i jezero Shio-iri i jarak oko parka ispunjen vodom Tokijskog zaliva. U parku rastu crni bor, tunbergije, japanske kajsije, kamelije, drvo kineske koprive, japanska tresnja, irisi, hortenzije, vostano drvo, azaleje, grozd-amarilis, mirte, bozuri, narcisi... Krajem februara cvetaju sljive, krajem marta do pocetka aprila- tresnje, u prolece cvetaju bozuri i uljana repica, a drvece poput javora, ginka i drugog daju predivne boje krajem novembra- pocetkom decembra.

Nas je vozio bus do baste, ali udaljen je 10-15 minuta hoda od stanice Shimbashi i 5-10 minuta od stanice Shiodome, za one koji idu samostalno. Vodeni autobus vas za 30-35 minuta vodi u Asakusu.
Na pristanistu se moze videti ostatak kamenog zida iz doba soguna...

Radno vreme baste je 9-17 h, poslednji ulaz u 16.30 h. Zatvorena je od 29. decembra do 1. januara.

Ovako je park izgledao 1863. godine, slika sa interneta



Ovih nekoliko profi fotografija napravljeno je sa Shiodome Royal hotela, uzeto sa interneta, pa kropovano





























Bor star 300 godina, zasadjen u doba Soguna Ienobe...preziveo i zemljotres i bombardovanje...rasirio se, ali se lepo razvija potpomognut okvirima na koje se naslanja...nalazi se odmah sa leve strane od ulazne Otemon kapije...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Shogun Ienobu je vrtove nazvao Hama Goden- Palata na plazi. Oni posle njega su douredjivali vrt i rekoh vec da je ovaj oblik vrt dobio za vreme 11. soguna Ienarija. Kada je 1868. godine vrt dospeo u ruke carske porodice, preimenovan je u Hama Rikyu Onshi Teien- Zasebna palata Hama.

Da nisam istrazivala na netu, ne bih znala da svaki deo vrta ima svoje ime, pa tako postoji Unutrasnji jarak, Sljivik, svetiliste Kyu-Inabu, Cvetno polje, Vrt bozura, ostrvo Nakajima sa cajdzinicom, dom Enriokan (gde je car primao goste...ujedno prva kamena zgrada u zapadnom stilu u Japanu...nalazio se izmedju kapija Otemon i Naka-no-mon), Divlje travnato polje, jezero sa patkama- Kochin-do kamoba (iz 1778. godine), jezero Shioiri-no-ike- Dolazna plima u prevodu, jedini preostali ribnjak sa slanom vodom u Tokiju...reku Yokobori (u nju se izliva jezero Shio-no-ike, a preko nje ide pravo u Tokijski zaliv)....1791. godine su napravljena mesta za hranjenje i posmatranje pataka. I, kad sve to obidjete, sidjete na pristaniste Tokyo Bay Waterbus.

Ako razmislite koliko vremena treba da prodjete pored svakog objekta i kapije na Kalisu, a da vam vodic nesto o tom mestu isprica, znate da je potrebno dosta vremena...tako je bilo i ovde...zato kazem da smo samo protrcali. Nekome je to mozda bilo dovoljno, meni je bilo kratko. Na ovoj mapi je ponesto obelezeno...



































Statua Umashimadenomikoto (可美真手命) uradjena u bronzi...predstavlja sina Nigihainomikotoa i boga rata, koji se istakao u borbama za Istocni Japan, bio je u carevoj pratnji. Dobila je nagradu na konkursu odrzanom u cast proslave srebrne svadbe cara Meiji 1894. godine. Autor- Akira Sano.



Svuda pratimo zastavicu nase grupe....znak raspoznavanja u guzvi...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Svaki cosak parka mami na slikanje... ...a mi nismo obisli svaki...postoji tu i muzej...pa drvena kucica-cajdzinica pod borovima, ili od borovine napravljena, nisam sigurna... (u kojoj se, ponekad u toku godine, od juna do septembra, kako procitah, 4 puta dnevno, po 50 minuta, odrzavaju "rituali ispijanja caja")...morate da se najavite i rezervisete mesto, ako ste za to zainteresovani...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

"Ceka" za patke...patke su tu prelazile u kanale koji vode do lovnih vrata, gde su ih hvatale mreze...



"Spomen-grobnica patkama ubijenim u lovu", na jezercetu-bari Kochin-do kamoba...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Nemoguce je docarati boje i mirise, taj mir i lepotu...mada se svojski trudim... ...prvo, zato sto ono sto oko vidi, aparat nikad ne moze da prenese u potpunosti...drugo, zato sto mene "vozi" kompletan osecaj i secanje na vreme provedeno tamo, koji ne umem bolje da izrazim, nego sto sam! Volela bih da te "slike u oku" mogu da se prenose na druge!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!