Све у свему, било је боље од очекиваног. Види се да је крај сезоне. Песак и море, ко песак и море. Плаже чисте и уредне, време нас послужило, само се први дан нисмо бањали, већ гацали по мору. Нисмо ишли на поподневне сесије јер се тад раздува, а и рано се смркне. Тад шетасмо и луњасмо, мада је младунче три дана имало обавезе школске природе јер им је енглески тренутно онлајн.
Созопол, стари град је занимљив, Несебар још више. На плажама углавном старија популација, мада је било и неколико парова млађих сиски на изволте. Такође, ту је и она са некрајцованим грмом што поздравља сунце.
Цене по кафанама исте као код нас. Нас троје, јело, пиће и кафе изађе мало мање или око 3000, барем она три пута што смо јели у кафани. Услуга у смештају одлична и недоживљена у Грчкој. Сваки дан су нам брисали, чистили и избацивали ђубар. На славинама није било мрља од воде, машину смо акали. Велики апартман, са пространим купатилом и сопственим рутером. Добро, све је то нешто без чега се може, али само наглашавам како Бугари, барем ови, третирају туристу од кога узимају паре.
Такође, и Линду смо имали испред носа, па смо искористили акцију купивши литарски узо Пломари са Лезвоса за 10 евра (у фри шопу 0.7 флајку плаћам између 8 и 9), као и флајку Џека за 1900 (за оне који не пију, цена код нас је 2800, па навише). Мислим, све је ово небитно, него хтедох истаћи да су у Европи

, акције, стварно акције. Ту додајем и чињеницу да је плин јефитнији 20 кинти, а безоловни 30 динара од нас. Вињетка, за месец дана возања је 15 евра, колико ми наши избију до престонице и назад.
Малопре се јавих дрКону и плавој докторци. Оно је смешно што се попуњава и што питају. Наредних 10 дана смо опасни повратници из иностранства. А док је јула и августа тресла корончина, а народ масовно ишао по планинама и бањама наше земље поносне, ником ништа. Но, ајде, испоштовали смо струку.
Треба средити слике, а има их. Сутра кући на посао...
И тако... Чича мича, готова прича.