Putovanja u srcu

Za ovo nisam ni cula...trazim na netu, ne mogu da nadjem tu "atrakciju"...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

A pivo- ne volEm! Znaaam, svi ga vole...ja sam i na Beer fest isla zbog drustva, ne zbog piva...pa sam "popila kaznu", kad sam se osamutila od "vocnog", popijenog naiskap (ah, to neiskustvo!!!) i uganula nogu...6 meseci sam se patila dok je proslo!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Наравно да не можеш наћи на нету кад је иста на Крфу

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Шалу на страну, ниси морала чак ни из куће изаћи

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Elem, da dopisem pricu!

Pomenuh da smo u apartmanu (studiju) imali sef u ormanu...ja- happy! Da ostavim vazne stvari i ne vucem ih sa sobom na plazu...dok smo se sestra i ja raspakovale, drugar je pozvao Zokija, da mu protumaci kako radi sef...mislim, svi uvek sve njega pitaju... ...i, super...kada je provalio kako i sta, dodje on do mene, da mi pokaze...uradi sta treba, ja ponovim....jednom..pa drugi put...sve je radilo kako treba...kad, pred sam izlazak iz apartmana, setim se da sam htela jos nesto da stavim...otvorim sef...znaci- treci put...stavim sta sam htela...da "proverim" da li mogu da otvorim, odradim sve isto- NECE! Pa jos jednom, pa jos jednom...kao ono onomad sa zakljucavanjem vrata....
Zovem drugara, on vec ode na plazu...nema nikog u blizini...setim se ja da nam je Spiros Neuhvatljivi/Duh Koji Hoda napisao na onom papircetu telefon "za svaku eventualnost"...posaljem mu poruku na viber i napisem sta mi se desilo...moleci ga da dodje sto pre...inace, kad smo dosli, rekao je da je svakog dana tu, u prijemnoj zgradi, popodne od 3-9, osim nedeljom...kad god smo prosli- nije ga bilo u toj prostoriji! ..prolazi vreme- nema odgovora...posaljem na whatsupp- nista! Pocnem da panicim! Posaljem poruku drugaru da dodje sto pre i da usput potrazi Spirosa...u roku od odmah je bio tu (drugar)....kaze, "ovog" nema! Sta cu sad?! Sutra je nedelja...
Onda sam ja otisla da ga trazim..nema ga nigde...kao u zemlju da je propao!!???
Ode drugar opet...i, ovog puta se vrati sa njim! Mojoj sreci nigde kraja! Pomerimo se mi, Spiros se zavuce iza vrata ormana...istipka nesto (resetovao sifru), ali mi ne pokaza kako... ...kaze- "hajde sad, probaj"...zavucem se i ja u taj prostor...on ceka...cekam i ja...da se skloni...i ne gleda sifru...tupan! (ja)...pa on moze da otvori kad hoce... ...ok, ukapira on sta ja hocu i pomeri se...uradim ja sve kao pre- radi! Kaze on "pa, sad mozes da stavis unutra!"...ja- "ne, ne, neka, necu vise da koristim!".. ubedjivali se tu, cak mi se ucini i da se nazirao neki stidljivi osmejak...tri znoja su me oblila, kao da sam napravila operaciju na otvorenom srcu!

Sve se dobro zavrsi!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Kako je krenula priča, totalno sam očekivala "ondaK jaoj" momenat...

_________________
Mislim PLAVO

A u vezi otvaranja sefova, soba i ostalog... NARAVNO da kuća ima master key za sve, nije li logično

_________________
Mislim PLAVO

Druga situacija: uzivamo mi na plazi...koliko sam ja tamo mogla da uzivam... ...izasli tek iz vode i stojimo na obali, da se prosusimo...kad pogled mi pade na terasu iznad plaze...Duh Koji Hoda stoji oslonjen o ogradu i gleda u nasem pravcu... , s tim sto je ovaj lik izrazajniji (smajli)... "ovaj nas"- "kameno lice"... ...gleda u nasem pravcu, ali, nit' da klimne glavom, nit' da pusti glasa, nit' da se osmehne, mahne u znak pozdrava... ...takav je bio svih onih puta koliko smo se sreli...a nismo mnogo (puta)...

Poslednja scena s njim: dosao dan za odlazak...shvatismo da nemamo vremena za plazu, pa, kad smo se spakovali, resismo da ostavimo stvari kod njega u toj "prijemnoj prostoriji"...bio je tu...pitamo ga da li mozemo da ostavimo tu, da li ce on biti tu, da nesto ne ispari...promumla nesto, niko ga nije razumeo...klimnu glavom..."prekrstismo kofere", ostavismo sve i krenusmo na kafu u obliznji italijanski restoran...da nekako prekratimo vreme do polaska...dolazimo po stvari, jer prevoz do aerodroma treba da nas ceka "tu negde, gde nas je ostavio u dolasku"...ocekujemo veliki bus...tu je bas krivina i nema klasicnog trotoara...par metara ispred kapije kroz koju prolazimo kad idemo ka plazi je neka grcka turisticka agencija...i tu je jedini hlad...sestra i ja smo vec "izvezle" nase kofere, torbe, kese...i stojimo tu...izlazi stariji gospodin (sto bi nas Bane rekao, "neki cica moje dobi"... ) i vrlo ljubazno nam nudi stolice iz agencije, da ne stojimo dok cekamo...beskrajno hvala! ...ostali putnici iz nase grupe mirno cekaju ispred "Masutisa" (gde su nas istovarili na dolasku), a ja cupkam, jer sam u strahu da necu stati gde treba i da ce Grk da ode bez nas (vozac)...5 minuta pre zakazanog vremena pojavljuje se veci kombi...i shvatimo da je taj dosao po nas...ukrcavamo se i elegantno stizemo na aerodrom..vozilo je kao novo, klimatizovano, vozac preljubazan...usput smo stali na nekoliko mesta, da pokupimo i ostale putnike iz nase grupe...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ko mi je kriv, kad nisam obnovila gradivo! Ali, tako je sve ispalo na brzaka...bila mi puna kuca tih dana pred polazak...jurila sam da svasta nesto zavrsim...i nisam pogledala forum!
Hvalaaaa!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Nestao smajli "poljubac"!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Pazljivo sam birala reci, znajuci vas!
Nisam upotrebila zamenicu "ga"!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Jos jedna dogodovstina!

U hodniku gde su bili nasi apartmani, bilo je jos 2 ili 3...u jednom od njih su bili neki Makedonci, bracni par+baba...necija rodjaka od njih...troje starijih ljudi...i sad, da bismo usli u nase apartmane, moramo da prodjemo stepenicama pored njihove terase...tu ima jedan prosiren deo, kao terasica, gde smo provalili da mozemo da sednemo i popijemo kafu, u najtoplije doba dana...bili smo tihi, a deka je hteo da se druzi i ponudi nam rakiju i slatko...ne volim to "privaljivanje", narocito kad vidis da je tu grupa ljudi..znaci, vec imaju "drustvo"...ali ok...kaze nas drugar jednom prilikom- "nudi mi rakiju, a nista- sataras...spremali su za rucak!" ...ispred tih stepenica je betonski stub, a o njega- danima, oslonjene 2 male stolice na rasklapanje...uvek prokomentarisemo zasto ne sklone to (gazde...ili D(uh)K(oji)H(oda)), verovatno je neko od prethodnih turista ostavio na odlasku...gde ce s tim u avion?! Danima, do poslednjeg, ne znamo da to pripada komsijama Makedoncima... ...e, sad...nasa plaza je u debelom hladu posle 17 h, a mi volimo lepo sunce...ono sto miluje kozu...a ono je, zna se, tek tamo posle 18 h...setimo se da se susimo popodne na molu, preko puta mesta na kome lezimo...ali, tamo nema na sta da se sedne...osim na stenovit teren...ja ne mogu, nezgodno mi zbog ledja...i, poslednjeg dana, kaze sestra- "danas cu da uzmem one 2 stolice", da ih iskoristimo bar danas..."nisu nicije"...uzme ih ona i ubaci u nas apartman, "za popodne"...a ja negodujem..."Necu tudje!"... ...elem, dodjemo mi "na kafu u podne"...srecemo deku Makedonca, a on kuka kako mu je neko ukrao stolice! Tog trenutka hocu u zemlju da propadnem od sramote...sestra se zarumenela...sta cemo sad?! Pozovemo drugara u sobu i ispricamo mu da je sestra uzela...i sad ne zna kako da vrati...neprijatno joj...kaze on- "idite vi na plazu, ja cu to da sredim!"...krenemo mi...vraca se on, vratio stolice dok nikog nije bilo...ali, konstatujemo da nas je deka provalio...

Za izvinjenje, na odlasku smo mu dali sve sto nam je ostalo od hrane, kafu, pice... Sorry, neighbor!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Da dodam da mi je "reset" od dnevnih dogadjaja bio preko potreban...pocela sam da pucam po savovima...kako smo seli u avion, kao da mi je neko izbrisao secanje...osetila sam olaksanje..."beg od stvarnosti"!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ma da, ali to je subota popodne, njega nigde nema, a sledeceg dana ne dolazi...tako je rekao... ...u panici sam bila- sva dokumenta, kartica, lova, sve mi bilo unutra!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Meni ovo lepo izgleda, super je kada smeštaj ima obezbeđene ležaljke, ali je malo smor što ne smeju da se pomeraju, ni malo.