Putovanja u srcu

....bili smo vec gladni, pa udjosmo unutar zidina...sve je bilo zauzeto!





Pocinjemo da se spustamo stepenicama i nizbrdicama...u nadi da cemo naci mesto za rucak...nalazimo praznu bastu i padamo na stolice....napolju je 25 *...spram samo nekoliko tokom noci i ranog jutra!?







Zajapureni smo i vruce nam je...na toj visini, posle nekih 15-ak minuta, pocinje da duva i svi se oblacimo "k’o zimski ljudi"...dok vecamo "sta naruciti", prilazi nasmejan i ljubazan konobar...pita sta pijemo...raspolozeni smo, gladni "kao vuci"...narucujemo svasta nesto...salate za predjelo, "bujurdi" (koji Zoki i ja obozavamo)...narucena hrana sporo stize...dobiju dvoje....pa opet dvoje-troje....pa ostali....neki su vec zavrsili, a sve narucene salate i krompir- jos nisu stigli! Negodujemo, zovemo onog istog konobara...on nas "’ladi", kao- "Sacekajte, gde zurite?!" Stize nam i ona "izgubljena grupa"..."suvlaki" nije nikakav, a ni ostala hrana..."bujurdi"- nikad losiji! Jedino mi je vino prijalo! I moca od salate! I ne samo meni! Do mene sedi jedan mladi drugar...odjednom, vrisnu covek! Slomio plombu i zub...na "suvlaki"!? Jedini zub koji ima plombu, ostali- svi zdravi!!! Uuuu, kako je bio besan! Mislili smo da ce razbiti nekog! Skupljamo lovu da platimo racun...ljudi razocarani i ljuti...meso zilavo, "bujurdi"- tecan i hladan...lignje- mala porcija...krompirici- prepeceni, a hladni (a nacekali se onoliko!)...u svemu nam samo nije jasno sta smo toliko cekali, kada su imali goste jos samo za dva stola!? Slikam "mesto", da okacim i "preporucim" gde NIKAKO ne ici na klopu!

Na slikama, taj gde ne treba ici je sa leve strane, pise "Kreatika Talasina" na zgradi...nemaju ni internet, "grebu" se o prvog komsiju....

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Sunce nam vraca raspolozenje, spustamo se...i spustamo...narednih dana imamo upalu listova... ...a ne mozemo da se setimo zasto!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Prolazimo pored crkve Svetog Dimitrija







I, konacno stizemo u stan...padamo po krevetima, jer nas uvece ceka izlazak u "Monkey bar", koji drze nasi prijatelji Grci... ...pre polaska, dolaze drugari do nas, da malo "podmazemo grlo"...Zoki i ja se dogovaramo da ostanemo samo pola sata, da ispostujemo vlasnike i drugare...toliko sam umorna (spavala par sati noc uoci puta...sledece noci jedva oci sklopila koliko mi je bilo hladno...dva dana puta i hodanja...)...mislim nesto- da preskocim izlazak, jer nas sutra ceka "ludi trk" ka Tasosu...pokusavam da dremnem, al'- ne ide! Srecom, ubacise mi grejalicu u sobu, malo sam se bar zgrejala...do poslednjeg casa mislim da odustanem od izlaska...ali, "ne lezi, vraze"! Drustvo se prikuplja...ustajem, u poslednji cas...sedamo svi u krug, gledamo se- svi crveni u licu kao rakovi!? ...skoro svi smo namazali lice zastitnom kremom , pre jutrosnjeg polaska u grad....ali, nije bilo ni oblacka, a mi smo celog dana sipcili po suncu...gledam se u ogledalu, vidim nesto na obodu cela...pomislim da sam se negde udarila, pa zaboravila...ali ne! Celo lice je pocrvenelo, a taj deo bas izgoreo...cekamo ponoc, cestitamo jedni drugima Vaskrs...odlazimo u kafic-bar...



...i lezemo u 4 ujutro!
Ovog puta, bukvalno pri dodiru kreveta, gubim svest!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Nisam bez veze stavila ovog smajlija koji sanja plazu! Sutradan, tj. tog jutra, ustajemo u 8 h...pakujemo jos poneku sitnicu i krecemo ka Keramotiju...tacnije- ka OSTRVU!

Usput, u pekari kupujemo dorucak, jedemo u voznji... nema kafe, nista toaleti, samo zurba da uhvatimo trajekt! Zoki je pogledao na netu kada idu...dve naplatne rampe...poslednje skretanje i hitamo ka Keramotiju...ma, kako da ovo opisem, kad znate i sami jako dobro taj osecaj: kad stignem do Keramotija, ja sam vec u dusi na Tasosu! Zbog praznika nesto se pomerilo, pa ne stizemo da uletimo na trajekt...sacekacemo skoro sat...sedamo u obliznju bastu,na samoj obali i narucujemo prvi ovogodisnji "grcki frape"! Pozdravljamo konobaricu "praznicno"- na grckom...Uskrs je! Uzivamo u blagom suncu i povetarcu...priblizava se trajekt...ne mogu da docekam da se ukrcamo! Dobili smo klupe s nastresnicom u luci u Keramotiju! [url=http://postimage.cc/]

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Keramoti, Uskrs, oko podneva...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

K’o "usporeni film"!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Trajekt je poprilicno prazan...nema ni galebova...tek par komada...najraniji Vaskrs na Tasosu, za poslednjih 5 godina...trajekt "ne mirise na frisku farbu"...duva vetar, jos pre polaska...tek koji minut sam na palubi, a onda sedam u kabinu...bas ne moram da se i razbolim, kad sam vec neispavana! Radujem se, radujem, radujeeeem!





Jedan galeb....



....i ja.....











U daljini se nazire "moj deo Ostrva"!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Kada je trajekt pristao u Limenasu, ne cekam da izadjem "kao pesak", kao sto inace cinim, vec se zalecem ka nasem autu, ulecem i vicem: "’Aj''mo, ’aj''mo!"

Dolazimo do velikog vidikovca, iza Skale Marion i tu pravim nekoliko snimaka...pogled je velicanstven! Tog trenutka mislim na Nikanu, Bokinsa, J&B, Bakija58, Vookelu...ljude za koje me vezu secanja na ovo slatko mesto...nastavljamo put...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Vidi se "kornjaca od kamena"....







Stojeci na litici, gledam u more....i "nadolazi mi"....[i]"Ako umram il’ zaginam, nemoj da me zaliteeeee...."

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

....a sve vreme, kako prolazimo kroz koje mesto, slikam "za ljude koje volim"! Prolazeci kroz Prinos slikam pijacu, koja zvrji prazna...kroz Skalu Sotiros- za Zmaju (masem, masem, "prenosim pozdrave", a Zoki me svaki put gleda kao ludaka!), u Limenariji se "javljam mahooom" svima koje tamo poznajem, prolazimo pored kuce nase Kostane (srpske snajke)....svuda masem, masem, maseeem!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

...iiiiiiii, priblizavamo se Pefkariju! Tu vec jednom nogom kocim, izlazim i srce hoce da mi iskoci od radosti! Nigde zive duse, do same baste "Aktija"...u restoranu "domaci i gosti"...i u basti "Esperie" ima gostiju....niz ulicu , u oba smera- nikog! Parkiramo se, izlecem iz auta i skacem u zagrljaj jednom po jednom clanu Dinine porodice i njihovim vrednim radnicama Bugarkama! Jedna od njih mi je slala one fotke koje sam postavila na temi "Pefkari" pre nekog vremena...tako sam videla da renoviraju restoran, ali nisam znala kako ce izgledati kad ga zavrse...odmah stize frape, pice...gledam kroz nova stakla na plazu...na njoj brojni Bugari, koji napunise "moj" hotel...razgaceni su, ali su u vodi- do clanaka! Niko se ne kvasi! Spremljen je uskrsnji rucak, sedamo svi za sto i uzivamo! Gazda nam je spremio jagnjetinu s krompirom i gomilom zacina, koji tako dooobrooo mirisu!Tu su salate, bela "Apelia", "paidakia"... Saznajemo ko je tu, ko nije, ko ce gde raditi...na kojoj poziciji...kakvi su planovi....hotel je pun, do poslednje sobe...kako nismo bili sigurni da cemo uopste krenuti negde, a jos manje da li cemo stici do Tasosa, Dina nam nije ostavila sobu...znamo da to nije problem- za nas ce uvek naci nesto! Pozvala je "Hotel Thassos" i rezervisala nam tamo sobu...posle rucka, kulirali smo "s pogledom na Pefkari beach"... .... Dok sedimo, pored restorana prolazi Filipos, vlasnik "Diving kluba", sa zenom, takodje Srpkinjom...guraju kolica za blizance....Dina me pita: "Vesna, secas se kada je Jana bila trudna?" Odmahujem glavom, znam da su dugo zajedno i da nemaju dece...radujem se, volim kad su ljudi srecni...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

I- moj Pefkari!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Gledam sta je sve "novo"....restoran....zamenjeni stolovi, stolice, presvucena garnitura od pruca...boje promenjene....od bordo i boje drveta, sada je sve tirkizno-belo...umesto kamenog zida sa gredama u braon boji, sada stoji staklo, a ramovi i sve sto moze je belo....vizuelno restoran deluje vece...betoniran je deo gde je bio tus...izgleda i da ce lezaljke biti nove...za sada, stara basta gde doruckujemo i sank ostaju isti..."senik" je ofarban, takodje, u belo, neko drvece i cvece je povadjeno, a iza hotela je napravljen betonski parking.....na sredini restorana su staklena vrata...gazda, iz prikrajka, gleda kako Zoki pokusava da provali gde se i kako otvaraju prozori...u trenutku, samo se cuje: "Bzzzzz!" Gazda, putem daljinskog upravljaca, otvori sve!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!