DOWNTOWN CHICAGOTokom svoje prve posete Americi, leta 2010. godine, u downtown Chicago išla sam nekoliko puta, kao i tokom druge posete, 2014. Tamo se jednostavno mora vraćati! Prikazaću vam ono što sam videla, kroz fotografije koje su napravljene tokom svih poseta centru grada.
Sećam se svog oduševljenja kada je prvi put ispred mene odjednom nikao visoki grad…
Prvi odlazak bio je sa sestrom koja je bila na mesec dana od porođaja.
I danas se divim njenoj izdržljivosti sa svim suvišnim kg i tolikim stomakom, na 40C. To leto je bilo nezapamćeno toplo, a vlažnost vazduha je uvek 80-90%. Međutim, pređosmo mi sve peške – John Hancock Observatory, Millenium Park, Michigan Avenue i Navy Pier, a kiša nas je poterala kući. Sve tada propušteno morale smo da nadoknadimo u drugom odlasku. Drugi put smo ciljano išle kasno popodne. U Milenijum parku nalazi se impresivna muzička fontana, koja je najlepša od 20h. Tada smo sišle i do jezera, na kratko meditiranje.
Prošlog leta, kada je ''beba'' bila skoro 4 godine stara, uspele smo da odemo u dva navrata – na baby shower sestrine drugarice i kao organizovano celodnevno šetanje tri uigrane devojke. Gužva je bila mnogo veća nego četiri godine ranije, posebno u Milenijum parku. Ovoga puta sišle smo i do reke. Taj deo mi se posebno dopada!
Do downtown- a najbolje je doći vozom. Parking zna da bude veliki problem. Mi smo dolazile i ovako i onako. Za cenu parkinga, ako ga nađete na normalnom mestu, blizu mesta koje biste da obiđete, može da ruča jedna osoba. Bolje je da izaberete to! Ako ste u formi, i nemate malo dete sa sobom, ne zamajavajte se tražeći parking, već na voz, pa nogicama. U gradu ima i gradskih buseva, kao i onih turističkih.
Grad se može razgledati i brodom, ali to nisam imala prilike da ostvarim. Nisam ušla ni u jedan muzej, nisam videla akvarijum, planetarijum… Moram nešto novo da iskusim i u sledećoj poseti…
Sve poznate marke imaju svoje radnje u centru, mnogi milioneri poseduju zgrade baš ovde. Niko normalan ne živi ovde, svi beže gde je mirnije ili makar bliže obali jezera. Grad vri od ljudi, jedino ovde iskusila sam šta znači gužva u Americi.
Prvi put na pločnicima centra grada. Trenutak kada su ispred mene pukli neboderi, nakon izlaska iz podzemlja, nikada neću moći da zaboravim.
Odjednom se osetiš kao mišić najmanji na svetu i neprestano imaš potrebu da buljiš na gore.
Za nekoga ko nije do tada bio ni blizu sličnom gradu, ovo je kao san…
Prvo ćemo prošetati svuda po malo, razgledajući šta sve ima po gradu.
Meštrovićevo delo iz 1928. Dva konjanika su postavljena jedan naspram drugog - strelac i kopljanik.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
On je van svake konkurencije! 
