Putovanja u srcu

United States Naval Academy

U kompleks Vojne akademije ušli smo sa propusnicom, koju sestra ima zahvaljujući mužu. Ne znam kako obični građani mogu da uđu.
Kao na aerodromu, prolaze se bezbednosne kontrole. Ja nisam imala pasoš sa sobom i nisam mogla da dokažem da sam punoletna. Vojnik je više puta pitao sestru da li je moguće da sam starija od 21 godine!? Najozbiljnije je morala da obeća da garantuje za moju bezbednost, jer je on sumnjičav. Lepši kompliment nije mogao da mi udeli! Mislim, jesam ja mladolika, ali baš toliko, mislim stvaaarno...

Opasan zidom, s jedne i vodom sa druge strane, smešten je grad u malom… nepregledni hektari!
Prvi utisak - raj! Ni blizu ovome nisam zamišljala ono gde sam pošla.



Na samom ulazu stoji tabla…



Sve je tu – univerzitet, biblioteka, dom za učenike, crkva, sve upravne zgrade, tereni za vežbe na kopnu, na vodi, ama baš sve! Između zgrada su uređeni parkovi, ulice, kuće za admirale, generale i ostale face. Na stepenicama svake njihove kuće stoji pločica sa imenom glavešine.
Zbog nedostatka vremena, veći deo kompleksa obišla sam iz auta. Trebalo bi mi 2 dana sve nogicama da pređem.

Naredne fotografije trebalo bi da dočaraju veličinu i lepotu ovog komleksa.

_________________

_________________

Tokom šetnje, srele smo sestrinu bivšu šeficu sa grupom ljudi. Zamolila nas je da ih fotografišemo. Progovori jedan od njih i otkri da su iz Leskovca, šeficinog muža rođaci iz Srbije! Taj što je progovorio je prosvetar, na raspustu!



















‘’Stani ovde da te slikam, nek’ misle ljudi da je Bela kuća’’, izgovori sestra, žaleći što ne stigosmo i u Vašington.



Napuštamo Anapolis i svraćamo do kuće po moj prtljag. Vreme je da se vratim u Čikago.
Na aerodromu, tetkino dete maše, ja, naravno, plačem i gledam kroz staklo za njima dok odlaze. Rastajemo se, ne znajući kada ćemo ponovo moći da budemo zajedno.
Kao male, odrastale smo zajedno, mnogo smo bile vezane. Ona je, zbog košarke, sa 18 otišla preko okeana i od tada smo se videle nekoliko puta. Prvi put sam joj bila u poseti i nanovo je upoznala. Sada je to sasvim druga osoba, pomalo meni nepoznata žena. Zahvalna sam joj na svemu što mi je priuštila za ovih nekoliko savršenih dana!

Ne podnosim rastanke! Teši me jedino to što se vraćam drugom tetkinom detetu i rođenoj sestri.
Imamo još mesec dana za druženje. Malo li je?

_________________

Zmajo,
ja ostadoh bez teksta...

Uspela si kod mene da izazoveš mnogo, mnogo emocija... Čitajući tekst, čini mi se da sam delom sve preživljavala sa tobom . Uspela si da kod mene izazoveš brigu, uspela si da izazoveš osmeh na mom licu, pa i glasan smeh, a na kraju si mi izmamila i suze.
Hvala ti za ovaj putopis!!!

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

Ne prekidaj je.

_________________
Kad popijem koju u kafani
ondak pričam ono što mislim trezan.

Ау Змајо, па сваким следећим постом, превазилазиш саму себе. После овог путописа, сваки следећи који прочитам, колико год добар да буде, тешко да ће моћи да ме одушеви, јер си управо поставила јаааако високе стандарде на форуму.

Ne znam za tebe, ali meni je bilo baš lepo u Merilendu.
Nasmejala sam se kad je sestra svratila na posao po baš TE sandale. Šta ti je žensko. Kad se mora, mora se.

Zmajo, drugari su toliko toga napisali, pa da ne ponavljam. Hvala ti puno na ovom divnom putopisu! Posebno mi je drago što si rešila da pišeš prvi put baš na ovom forumu. Čekam nastavak

Hvala vam, drugari, po ko zna koji put! Kad ste vi zadovoljni i meni je sve posle nekako lepo.
Po vašim komentarima i pitanjima vidim da stvarno pažljivo čitate. Zaslužujete da vam napišem bar još 3 priče. Može?

_________________

Čuj sad, samo 3? Pa ostala si još mesec dana, ima tu materijala za više! Sjajno je ne uskraćuj nas! Ako misliš da te Bane sutra pusti da pevaš moraš napisati bar još 10!

_________________
Imamo naš forum!

Preteruju oni Zmajo, nista ovo nevalja

_________________
Ako zelis da budes neko zaista poseban budi ono sto jesi...

Zmaki, meni je ovaj tvoj putopis interesantan kao neki roman!

Mirjam?

Možda bi Šotra mogao da ekranizuje

_________________
Peglanje je lakše ako se prethodno dobro pofajta

Ma kakva Mirjam... Više kao Pisma iz Norveške (što i nisam čitala) ili zanimljive priče sa putovanja Efraima Kišona (što sam čitala). Zmaki, da nisi razmatrala da napišeš tako neku knjigu priča sa putovanja?