E, Katedrala!
Rekosmo već, katedrala Notre-Dame (Naše Gospe), katolička crkva građena u periodu 1015-1439. (na temeljima brojnih prethodnih crkava i svetilišta još od Rimljana a možda i od pre Rimljana), monumentalna gotička građevina, vidljiva iz većine ulica pa je dobar orijentir da se ne izgubite...
(biće još njenih slika i u povratku, ovo je skroz hronološki
)
Viktor Igo ju je opisao kao „gigantsko i delikatno čudo“, a Gete kao „uzvišeno uzdignuto, široko razgranato Božje drvo“. Katedrala je vidljiva nadaleko preko alzaških ravnica i može se videti čak iz Vogez planina ili iz Crne šume (Švarcvalda
) s druge strane Rajne. Izgrađena je od crvenkasto‑braon peščara iz Vogez planina, koji daje katedrali njen prepoznatljiv (tmuran) izgled....
Fantastičan gotički severni toranj, okrugla severoistočna barokna sakristija, neverovatno detaljno ukrašeni ogromni portali...
Ma, poslastica jedna arhitektonska...
Da, da...
Al’ ništa to mene nije, štonoreko Balašević, taklo.
E, već jedna (nebre, ne plava snaša
) priča o vitražima ove crkve. Pa kaže:
“Stained-Glass Demons
Unutar veličanstvene gotske katedrale u Strazburu, višebojni vitraži prikazuju morbidnu menažeriju čudnih i zlokobnih demonskih stanovnika Pakla, otkrivajući strahove koji su proganjali srednjevekovni um u prošlim vekovima. Ako pažljivo pogledate ovo religijsko umetničko delo, primetićete demone kako igraju iz ljudskih usta, pokušavajući da pokvare i iskušaju svece, ili kako diriguju spaljivanjem „grešnika“ u paklenom ognju dok posmatraju i podrugljivo se smeškaju. Mnogi od ovih demonskih entiteta izgledaju zapanjujuće slično orkama iz „Gospodara prstenova“;
... drugi više podsećaju na razigrane tvorevine Dr. Susa. Jedan demon naročito podseća na zver iz fantastične knjige Morisa Sendaka „Tamo gde su divlje stvari“ ( Where the Wild Things Are, nzm je li prevedena i pod kojim nazivom).
Razlog za prikazivanje ovih košmarnih stvorenja uz slike patnje grešnika, pobožnih sveštenika i stoičkih svetaca verovatno je bio da zastraši ljude u crkvenoj zajednici. Ovi šareni vitraži su u suštini korišćeni kao umetnički dodatak svešteničkim propovedima, da naslikaju zastrašujuću sliku muka Pakla. U 14. veku, to je bio samo jedan od mnogih metoda za koje su vlasti verovale da doprinose stvaranju „dobrih hrišćana“. To je bilo vreme kada su užasi poput gladi, smrtonosne Crne smrti, „Antonijeve vatre“, ratova koji su često trajali vekovima, kao i suđenja i spaljivanja „veštica“ pogađali francusko‑nemački region Evrope. Ove nedaće (spaljivanje veštica je nedaća?!) su se obično pripisivale natprirodnom, pa je verovanje u postojanje takvih košmarnih demonskih bića, kakva su prikazana na vitražima katedrale u Strazburu, bilo široko rasprostranjeno.
Demonima ukrašeni vitraži u Strazburškoj katedrali nalaze se u glavnom brodu i bočnim kapelama, raspoređeni u višespratnim prozorima koji prikazuju scene Pakla i Poslednjeg suda. Drugim rečima, nisu koncentrisani na jednom mestu, već su deo celog ciklusa vitraža koji okružuje unutrašnjost katedrale
Otvorena je za posetioce tokom cele godine, a vitraži se najbolje vide ujutru ili kasno popodne kada sunčeva svetlost obasjava unutrašnjost.
Ulaz u katedralu je besplatan, dok se za penjanje na toranj naplaćuje posebna karta.”
Ah, pa što ne kažete odmah: Atlas Obscura!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Kakve to veze ima sa Francuzima... i Francuskinjama?), al takve detalje možete naći po onlajn mestima za zabavne sadržaje ako vas interesuje, pa neću baš naširoko o tome 
Nevr majnd). Danas je šesta po veličini crkva u svetu (o drugim građevinama, tj. soliterima ne vredi ni pričati...), a u Francuskoj je druga po veličini (iza one u Ruanu, čiju sam vam sliku okačila 
