Putovanja u srcu

Sa platoa-terase ispred crkve vide se dole ostaci "novog manastira", zgrade konaka za braću i hodočasnike, koja je izgrađena kada je bratstvo naraslo - u najsjsjnijim danima ovde je živelo stotinak monaha. Ona nije obnavljana, a najverovatnije neće ni biti.
Priča o tome zašto je manastir napušten je još jedna od priča o moći, gordosti i gramzivosti...
Naime, Manastir je od samog početka bio prilično "popularan" među hodočasnicima, nešto zato jer se nalazio ukraj Via Francigena, rute kojom su hodočasnici iz cele Zapadne Evrope putovali u Rim,
a delom i zato jer se verovalo da je ovo jedno od mesta ukazanja Arhangela Mihajla, zaštitnika vernika i pravednika...
Tako su ovde odsedali i poklone ostavljali mnogi plemići, a darovi su bili i u zemljištu, pa je tako manastir na vrhuncu moći posedovao imanja svud po Francuskoj, po centralnoj Italiji, kao i u samoj okolini manastira i hodočasničkog puta. I, kad kažem "imanja", tu su onda bila i pripadajuća sela sa stanovništvom i razni neki "biznisi" koji su donosili manastiru i novčana sredstva.
Nije to moglo da ostane nezapaženo u redovima same Crkve, pa je tako u nekom random momentu, Papa rešio da zatraži "svoj deo" tog kolača.
E... ali opat ovog manastira je bio prilično tvrdoglav lik, i odbio je taj zahtev, uz obrazloženje da su Benediktinci zavetovani na siromaštvo, i manastir nema para
Čak je i papinoj "komisiji" koja je došla da lično proveri opšte i finansijsko stanje manastira zalupio vrata u facu, tj, nije im dopušten ulaz u manastir.
Tako ga je Papa po hitnom postupku ekskomunicirao, zajedno sa svim monasima, i sve ih izbacio napolje.
Na njihovo mesto je doveo "zamenskog" lojalnog opata i nešto poslušne braće - plemićkih sinova koji nisu bili naslednici, i tako...
Nekad vrlo jak duhovni centar, sa cenjenim mudrim glavama, rado posećivan - ovom izmenom je izgubio i na snazi, i na dostojanstvu, i na posećenosti...

Evo kako izgledaju te ruševine i dolina kojom ide put






Ta polusrušena kula ima i dodatnu istoriju
To je kula Bella Alda, tj kula lepe Alde. Alda je bila seljančica iz podnožja manastira, i njena legenda kaže:
Jednog dana dok je radila u polju, putem je naišla neka vojska, i vojnici su potrčali ka njoj da je uhvate. Kako Alda nije htela da "sarađuje" u tom scenariju, potrčala je uzbrdo u manastir...
gde nije bilo nikoga, ali su joj se vrata volšebno otvorila...
Dok je tako bežala i vikala "upomoć", put ju je vodio do ove kule. Ušla, popela se do vrha i nadala se da je vojnici neće naći, ali uzalud.
Kad je videla da joj izlaza nema, pomolila se za pomoć Arhanđelu i skočila sa kule.
Kažu da je Mihajlo čuo njenu molbu, došao joj u pomoć i ona se spustila na tlo, laka kao perce i neozleđena, i otrčala svojoj kući.

Sve bi bilo lepo da se tu priča završava, ali i ovde sad kreće gordost...
Alda je svima rekla šta se dogodilo, i kako ju je anđeo spasao, i mislila je kako je ona, eto, "odabrana" i da će joj se status izmeniti.
Ne znam treba li reći da joj ostali baš i nisu nekako verovali da se sve baš tako zbilo, niti da je ona sad nešto posebna...
Onda se devojka kapricirala da im dokaže kako je pod zaštitom tako što će opet da skoči odozgo i anđeo će doći da je spase jer je važna i "odabrana"
I tako, odmarširala opet do kule, radoznalci s njom, da vide anđela...
Popela se gore, nije se ni pomolila, samo je skočila...
Avaj.
U dnu stene stotinak metara niže ima jedan mali krst kao obeležje gde je skončala....

Naravoučenije:
ma valjda znate i sami

_________________
Mislim PLAVO

Izlazi se kroz jednu od onih "jednosmernih" kapija, pa se dole spuštamo skroz okolo, a ne putem kojim smo se popeli


... tako da nisam uspela lepo "anfas" da snimim upečatljivu statuu Mihajla, i imam samo ovu:


Ovo je moderni rad, statua je postavljena 2005. godine. Arhangel je, naravno, doleteo... helikopterom i spušten sajlama na ovo, dodeljeno mu, mesto.

Odmah da kažem:
Mihajlo kojeg mi znamo je ratnik, zapovednik anđeoskih legija Gospodnjih, prikazivan uvek u oklopu, sa šlemom i ognjenim mačem.
A ovo... tanano androgino biće, sa mačem koji izgleda ispušten iz ruke... zar je to slavni borac koji je pobedio nečastivog...?

Reče ona devojka da je namerno odeven u haljinu koja liči na monašku rizu i kao ima ispod njegovih nogu satanina odrezana krila... al ja ne videh.
Čak i da ih ima - ne, ne, nije to to.

_________________
Mislim PLAVO

E, sad još malo o Torinu, da zagrebemo ispod površine

Ono što u gradu nismo videli (a trebalo je, nego otkazano zbog manjka zainteresovanih) je njihov Egipatski muzej. Zbirka ovog muzeja je druga po veličini u svetu, odmah iza muzeja u Kairu. U njemu je 37.000 predmeta, od kojih je 6.500 izloženo, i obuhvata istorijska doba od paleolita do koptske ere. Tu se čak nalazi i čuveni papirus na kome je lista egipatskih dinastija i kraljeva, a takođe i brojni značajni spisi „Knjige mrtvih“, tj. putovanja duše nakon smrti. Ovaj podatak mi je definitivno bio iznenađujući, jer sam mislila da su ubedljivo najviše artefakata iz Egipta pokra... kahm... prisvojili Englezi, pa bi po toj logici britanski Kraljevski muzej imao tu „najveću“ zbirku, međutim... eto. Može biti i da je to zato jer Englezi nisu sve gurnuli u muzej, ima tamo privatnih zbirki onoliko...
Ok.

Nego... kako & zašto Torino i Egipat? Niđe veze...?
Legendica, međutim, kaže da su ovaj grad osnovali ne Etrurci, ne Kelti, već lično egipatski princ po imenu Eridano (ili Fetonte), sin boga Horusa. (Naravno da su svi faraoni bili bogovi, pa su logično i njihovi sinovi vukli direkt rodbinsku liniju od vrhovnih bogova...)

Postoje tvrdnje da ime grada dolazi od "Ta-Ris" (egipatski: "Dve zemlje"), što aludira na ujedinjenje Gornjeg i Donjeg Egipta.
Druga verzija povezuje ga s "Tor" (brdo) i "Horus", sugerišući da je grad posvećen bogu Horusu.
U antici, grad je imao kult Apisa, a kasnije je u rimsko doba postojalo štovanje Serapisa (grčko-egipatskog boga koji je bio kombinacija Ozirisa i Apisa).
Jedna od najpoznatijih legendi govori da je u Torinu stajala drevna statua Izide, koja je donela gradu mističnu moć. (Ova statua bi mogla, a komotno i ne mora, biti zakopana ispod statue Vitoria Emanuela II (prvog kralja cele Italije) na Piazza Castello...

Bilo kako bilo, simbol grada Torina je i dalje bik, što se može videti i na gradskom grbu (maznut sa neta)


Istorija kolekcije:
Prvi egipatski artefakt u Torinu (1630) – Prvi predmet povezan sa Egiptom koji je stigao u Torino bio je Mensa Isiaca, oltarska ploča u egipatskom stilu, pretpostavlja se da je taj oltar bio izrađen za hram boginje Izide u Rimu. Carlo Emanuele I, vojvoda od Savoja, kupio je ploču 1628. godine, a 1630. je doneta u Torino.
Ekspedicija Vitaliana Donatija (1753) – Kralj Karlo Emanuel III poslao je botaničara Vitaliana Donatija u Egipat da prikupi artefakte. Donati se vratio sa oko 300 predmeta iz Karnaka i Koptosa, što je postalo jezgro kolekcije.
Kupovina Drovetijeve kolekcije (1824) – Kralj Karlo Feliks kupio je kolekciju Bernadina Drovetija, francuskog konzula u Egiptu, koja je sadržala 5.268 predmeta, uključujući statue, papiruse, mumije i druge artefakte.
Doprinos Žana Fransoa Šampoliona – Slavni egiptolog Šampolion, koji je dešifrovao hijeroglife, koristio je Torinsku kolekciju papirusa za svoja istraživanja.
Iskopavanja Ernesta Skjaparelija (1900–1920) – Egiptolog Ernesto Skjapareli organizovao je arheološke ekspedicije u Egiptu, donoseći još artefakata u Torino.
Poklon Egipta Italiji (1960. godine) – Egipatska vlada poklonila je Italiji mali hram Elesija u znak zahvalnosti za pomoć u spasavanju nubijskih spomenika. Ovo je bilo prilikom izgradnje Asuanske brane kada je potopljen deo Nubije, ali su italijanski inženjeri kao deo UNESCO ekipe isplanirali i nadgledali operaciju seckanja kompleksa hramova Abu Simbel u delove dovoljno male da bi savremena tehnologija mogla da ih transportuje na bezbedno mesto, i njihovo ponovno „sklapanje“ u prvobitni oblik.


Zašto bi sve ovo ikome bilo iole zanimljivo?
Pa... meni je zanimljivo kako i zašto jedna „dinastija“ uspeva da održi generacijama – evo još malo pa 400 godina - tu opsesiju Egiptom i njiovim okultnim praksama?

Ma ne, neee, nisu oni bili okultisti, nego bila takva moda u 18. i 19. veku da se nobles interesovao za egzotiku pa eto, pokazivali da imaju para time što su posedovali egzotične predmete. A i ta Mensa Izaika, nije bila istinski egipatska, nego tako, eto, ukrasni predmet na kome nisu čak ni pravi hijeroglifi, nego tako, umetnički crteži koji su ličili na hijeroglife, prosto, tako neki fejk iz Rimskog doba...
Aha. Biće da je tako.
Oltarska ploča im prosto izgledala lepo, pa je upotrebili kao stočić za kaficu...? Nema veze što su okultisti vukli paralelu između Izide i Bogorodice...

No, koliko god su Savoje bili opsednuti Egiptom, makar nisu nikad (kao što Habzburzi jesu) tvrdili da vuku poreklo od egipatskih faraona...

_________________
Mislim PLAVO

EleM, prvi upečatljivi objekat kraj kojeg smo prošli je impozantna građevina crkve Velike Majke Božije (Chiesa di Gran Madre di Dio).

Par krozprozorskih i jedna izbliza, da steknete utisak o čemu ću govoriti:






Sagrađena je u neoklasičnom stilu, kao ogromna rotonda sa monumentalnim stepeništem i pročeljem sa stubovima koji apsolutno podsećaju na grčke ili rimske hramove.

Nejasna mi je ova simbolika za zgradu koja treba da bude crkva. Ok za gradsku kuću, sud ili privrednu komoru, banku, štagod... al za crkvu meni baš nekako i nije to taj osećaj za feeling... No... njihova crkva, njihov feeling

Izgrađena je 1818. - 1831. Godine, kao zavetna crkva dinastije Savoja, nakon proterivanja Napoleona i povratka Savoja iz izgnanastva. Takođe je napravljen i odgovarajući trg ispred crkve, kako bi se povezala i vizuelno sa mostom Ponte Vittorio Emanuele i celim potezom preko velikog trga Piazza Vittorio Veneto, sve do palate i trga Castello Square.

Na ulazu u crkvu nalaze se dve statue koje je isklesao Karlo Čeli – Vera (levo) i Religija (desno). Statua Vere drži pehar podignut u ruci i gleda u određenom pravcu. Smatra se da njen pogled pokazuje put koji bi trebalo slediti kako bi se pronašlo mesto gde je Sveti Gral navodno zakopan.


Prema studiji Politehničkog univerziteta u Torinu, pogled statue usmeren je ka Palati di Città, gde bi se prema ovom istraživanju Gral mogao nalaziti.

Ofc, postoje i oni koji tvrde da zapravo gleda preko grada, uvis, prema onom vrhu na kome se nalazi Manastir Arhangela Mihajla o kome sam već pisala...

Ček, ček, zar nije taj Gral u riznici crkve u Đenovi, ili beše u Valensiji?

Misterija...

_________________
Mislim PLAVO

Ova crkva je jedan od spomenika tzv “Belog” Torina.

Mada...
S ovim stepeništem totalno liči na starorimski hram...

I... naravno... ima nekih teoretičara (zavere) koji tvrde da je nekako baš na ovom mestu nekad bio hram boginje Izide... a ona je, nekako, takođe “Velika Majka”...
I... naravno... kaže se da nema arheoloških dokaza da je ovde ikad bio Izidin hram...
I... naravno... postulati nauke takođe kažu da nepostojanje dokaza nije dokaz nepostojanja... (inače bi cela kosmologija i astrofizika bile u problemu )

_________________
Mislim PLAVO

U neposrednoj blizini crkve Gran Madre....


... je brdo Monte dei Cappuccini - i nije neko brdo (325m nadmorske visine, a od same crkve nije ni +100) LOL, ali se tu ipak nalazi Alpinistički klub grada Torina i Chiesa di Santa Maria del Monte dei Cappuccini, gle kako lepo izgleda u zelenilu...





I Kako je lep pogled na grad odozgo sa tog platoa ispred crkve...


U doba starog Rima, na vr’ ovog brda je bio Jupiterov hram, a i kastrum, naravno, imajući u vidu da je je svaka izdignuta tačka u niziji dobra i za osmatranje i kao odbrambeni položaj, a ova još i nadzire davnašnji prelaz preko reke Po. U 13. i početkom 14. veka tu je bio i templarski garnizon.
Crkva Santa Maria al Monte dei Cappuccini i pripadajući kapucinski samostan još uvek su u funkciji i dom su franjevačkoj grani kapucina. Brdo i crkva su dakle mesto molitve, ali… u podnožju je i laboratorija za nuklearnu fiziku, smeštena u bivšem skloništu iz Drugog svetskog rata.
Tačnije, ovo je “laboratorija za kosmičku fiziku i paleoklimatologiju, koja koristi izuzetno niske nivoe pozadinskog zračenja za proučavanje meteorita i radioizotopa”.
Sklonište je, kažu, namenski ukopano u brdo u Drugom sv.ratu. Ok. MOŽDA su iskorišćene i podzemne strukture iz prethodnog perioda, pošto je poznato da sui ih Templari pravili u svojim utvrđenjima, i koristili za razne namene, npr. kao skladišta za oružje, dokumente, hranu i dragocenosti, kao tunele za evakuaciju, tamnice i “sobe za ispitivanje”, kao kripte i kapelice za tajne obrede…

Izgradnja crkve je počela 1583. godine, po nalogu vojvode Karla Emanuela I Savojskog, koji je brdo poklonio kapucinima. Posvećena je Bogorodici, a unutar crkve se nalazi telo svetog Ignacija iz Santhià, kapucinskog sveca. I... glavni oltar je od crnog mermera (kud baš crnog...? )
Ova crkva ima svoju pripadajuću legendicu: tokom opsade Torina 1640. godine, dogodilo se efharistijsko čudo, francuski vojnici su banuli u crkvu da pokradu dragocenosti. Kad se jedan od njih nagnuo nad tabernakul, na njega je sunuo plameni jezičak i zapalio mu uniformu, pa su se svi vojnici u panici povukli i crkva je ostala neoštećena.
U čast ovog događaja, kod poslednje restauracije crkve na krov je dodata umetnička „svetlosna instalacija“ Piccoli spiriti blu — plavi neonski krugovi koji simbolizuju „male duhove” koji bdiju nad gradom.
(Maznuto sa neta)


Evo i još jedne fotke maznute sa neta da vidite kako ta cela stvar zaista izgleda gledano iz pravca reke Po (Izvor: By Zairon - Own work, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.p ... =113443320)


Naravno da postoje i legende da je samostan tunelima povezan sa kraljevskom palatom, kao i sa još nekim interesantnim mestima... o kojima ću nešto kasnije

_________________
Mislim PLAVO

E sad,
pošto se ovde nisam držala redosleda šetanja u ta dva dana, nego piskaram 'nako kako meni logično, sad ovde ide ceo špil slika s tog mosta, jerbo mi se svidelo da škljocam

_________________
Mislim PLAVO

Kad se tako baci pogled s onog vidikovca,


... apsolutno se ističe još jedna „bela“ građevina koja je dominantan lendmark Torina: Mole Antoneliana.
U ovoj zgradi je danas fantastičan Nacionalni muzej kinematografije, naravno da postoji lift i vidikovac na vrhu, još jedna od stavki sa moje prvobitne liste koja ostade „neviđena“...




Mole je prvobitno trebalo da bude sinagoga, ali je tokom gradnje arhitekta Antonelli neprestano povećavao visinu (čitaj: troškove), što je izazvalo nesuglasice s naručiocima (čitaj: jevrejskom zajednicom). Na kraju je grad Torino 1878. preuzeo projekat i pretvorio ga u monumentalnu građevinu... ne baš definisane svrhe. Parole tipa „Spomenik nacionalnom jedinstvu“ i „simbol novonastale italijanske države“ svakako ne govore ništa o nameni objekta...
Godine 1908. zgrada je proglašena za Muzej Risorgimenta, a 2000. Muzej filma.

Fun facts o ovoj zgradi:
• Najviša je zgrada od cigle bez čelične armature u svetu — što je samo po sebi inženjerski eksperiment! Njena visina od 167,5 metara bila je revolucionarna za 19. vek.
• Unutrašnja struktura sadrži skrivenu drugu kupolu, koja pomaže u stabilizaciji zgrade — gotovo kao da ima „unutrašnji oklop“.
• Fibonačijev niz je prikazan crvenim neonskim brojevima na jednoj strani kupole, kao umetnički projekat „Let brojeva“ (Il volo dei numeri) — što otvara vrata dodatnim tumačenjima o matematičkoj simbolici i skrivenim značenjima...

Legendice i ezoterija:
• Mole se smatra energetskim odašiljačem — zbog svog oblika i visine, neki veruju da emituje pozitivnu energiju nad gradom, kao neka vrsta „eteričnog tornja“.
• Zvezda na vrhu Molea (danas dvanaestokraka) tumači se kao okultni simbol — neki je povezuju s Luciferom kao „donosiocem svetlosti“, dok drugi veruju da štiti grad od zla.
• Legenda među studentima: ako se popneš na vrh Mole pre nego što diplomiraš — nikada nećeš završiti fakultet! (Zato mnogi čekaju da proslave diplomu baš s pogledom s vrha.
Interesantno je da i ova građevina „belog“ Torina ima ta neka crnpurasta tumačenja....
No, jedna od „belih“ legendica tvrdi (iako, naravno, nikakvih dokaza nema) da se Antoneli dopisivao sa Teslom, i da je kupola sa šiljkom na vrhu namerno konstruisana tako da privlači munje i prikuplja energiju. E sad, šta bi on radio s tom prikupljenom energijom ova bajka ne govori, ali je definitivno jasno da je lepo služila kao gromobran, i time svakako štitila grad na sasvim realan način.

E, iz ove legende proisteklo je još jedno umetničko delo...
... u vidu stripa
Elem, u broju 50 stripa Dampyr pojavljuje se Tesla lično, tj. njegov duh kao superheroj koji brani od zlih sila (vampirskih naučnika koji pokušavaju da otvore portal u neku mračnu dimenziju) svoju mašinu za prikupljanje natprirodnih energija skrivenu u kupoli – a koju je Antoneli napravio po Teslinim nacrtima.
Ovaj sukob epskih razmera dešava se jedne olujne noći, i... spoiler: Harlan Draka (tj. Dampyr) uspe da uništi mašinu, ali ne pronalazi Tesline nacrte, tako da...
Nažalost, nisam mogla da pribavim originalnu sccenu iz tog stripa, ali... uz malu pomoć AI asistenta, pretpostavimo da bi ta scena mogla izgledati nekako ovako....


... Ili možda nešto više sajberpank:




A da... i ovde se nameće pitanje: da li je ovo belo sasvim belo?

_________________
Mislim PLAVO

Bella Italia

Zaintrigirala si me sa tom "mračnom" stranom

_________________
Ako zelis da budes neko zaista poseban budi ono sto jesi...

Ko se nije bar jednom u životu pobliže zagledao u svoju mračnu stranu, ništa nije uradio

Uz sve ove lake note dosadašnjeg teksta, da kažem i ovo:

Postoji solidno veliki broj različitih tzv. učenja/mističnih redova/sekti/tajnih društava koji se drže istog fundamentalnog principa "nije belo belo nego vi nemate ispravnu perspektivu".
Preciznije: pali anđeo nije pao zbog svog zla, nego je ga je kaznio ljubomorni i osvetoljubivi bog (da, malo b), zato što je - kako mu i samo ime kaže - doneo "svetlost znanja" jadnom zbunjenom čovečanstvu. E, pošto je u toj verziji priče ovaj baja "pozitivac", a onaj kojeg mi štujemo je grozozo koji kažnjava čovečanstvo iako nas je sam stvorio tako da smo slabi, radoznali i padu skloni... iz toga logično proizilazi, kao što onomad reče Orvel: "RAT JE MIR, SLOBODA JE ROPSTVO, NEZNANJE JE MOĆ"

Ono što meni definitivno nije sasvim leglo je ta neka banalizacija ili turistička eksploatacija pitanja šta je belo a šta crno, al ok... to je samo moja lična preferencija, ili lična nelagoda tendencijom kretanja sveta u smeru koji mi ne deluje ispravno
Volela bih da sam stigla da posetim onaj egipatski muzej, al i to je ok... nije Torino prekosveta

I... kad vratim film... jes čudna ta "Crkva Velike Majke" koja na vrhu nema krst... kao što ga nema ni Duomo di Milano, iako je Milano izvan ovih "magijskih trouglova" i tome sličnih priča...

U svakom slučaju, zanimljivo mesto - bez obzira da li veruješ da smo mi materijalna bića koja imaju duhovna iskustva ili da smo duhovna bića koja prolaze kroz iskustvo boravka u materiji

_________________
Mislim PLAVO