Evo moja neka razmišljanja na temu...
Bili na ulicama od cca 11:30 do 17:30, drugarica vam nije izdržala duže, nisam izgleda više u fizičkoj snazi... ccc (beleška sebi: nazad u teretanu, mala...)
E sad, svi već znate kako ja generalno baš i nisam lik za neke masovke, al takođe da kažem i da trenutno rabim pištaljku 3.0, usled izražene netrpeljivosti prema nepravdi i optimističnog verovanja da je moguća promena NA BOLJE. Naglašavam, ne "bilo kakva promena", već promena na bolje. Da li je optimizam = naivnost, tema je o kojoj su debatovale i mnogo mudrije glave...
Dosta disklejmera, utisci:
Mnogo osmeha i mnogo dobre energije. Uljudnost. Ljubaznost. Nije da nisam to očekivala, al drugačiji je osećaj kad je baš ovoliko naroda na okupu. Daleko više nego na Autokomandi onomad. Osim toga, Autokomanda je otvoren prostor, a ovo su gradske ulice pa bi mi inaše bilo prilično klaustrofobično, ali sad uopšte nije bilo. Već od 2 tu po centru je narod stajao zgusnut bukvalno kao u busu u sred špica. I... kad krenu da skakuću, nema ti druge
A kad krenu da pište... pa... imam i ja pištaljku
Naravno da su se ljudi i kroz tu gužvu kretali, i to u raznim smerovima, ali se niko nije nešto ni namrštio, svi lju
bazni, bilo mi smešno u više navrata od "izvinite, samo da prođemo", "izvolite", "hvala"... Eh... sve neki normalan svet?
Otišli smo pre onog neidentifikovanog oružja upotrebljenog, pa neću o tome.
Drugo nešto razmišljam:
Više puta već sam viđala na IG postove studentarije o tome kako izgleda proces te njihove neposredne demokratije i kako oni nisu sila koja će da zavlada ni na koji način, i kako - po pozitivnom završetku ove njihove rabote - narod treba da preuzme u svoje ruke donošenje odluka nekakvim vidom direktnog procesa... Pominjale se i MZ, i zborovi i tako to...
Evo šta se meni mota po glavi... Možda je ovakva forma koja je do sada postojala, tipa biranja nekih glavonja za naredne 4 godine da umesto nas donose odluke, možda je ta varijanta prevaziđena u ovoj eri momentalne komunikacije. Možda treba smisliti neki novi način, direktniji i bez davanja pristanka da se u naše ime i bez naše volje rade stvari s kojima nismo saglasni...
Naravno da ja nemam odgovore na ovakva pitanja, ali zasigurno ZNAM da ih mi svi zajedno imamo. Samo treba da se udružimo u tom razmišljanju tj osmišljavanju. Jer ovako kako je išlo do sad... men' se čini, nije pravi način.
Eto. Čisto da stavim ove reči na uvid široj javnosti
Reč za modove: ako mislite da treba da se briše post iz bilo kog razloga, komotno ga obrišite
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Lepo rečeno, ali posle ovih tragedija kod nas, a sada na žalost i u Makedoniji, stvarno milslim da uopšte ne treba biti patirota. Hoću da idem/volim TAMO gde smo više sigurni.
Uostalom, ne pada mi napamet da mislim i pričam samo o NJEMU i politici.