Drugari
Morske sličke su vam
Kasnim sa temom ali evo da piskaram i ja malo...
Do svoje šeste godine živela sam na selu - tamo sam i krenula u školu , a pre toga ...nije bilo vrtića ali me je čuvala moja NINA (strina). Dok mama tek pristigla s posla priprema ili greje ručak (prethodno je ''preuzela'' brata i mene od Nine) ja sam se već kroz baštu vraćala kod Nine... Kasnije sam svake godine školske raspuste provodila kod te iste Nine.
U toku mog prvog razreda tata je dobio dobru ponudu za posao, mama je takođe uspela da nađe posao , dobili smo stan i preselili se u varošicu. Osnovnu i srednju školu završila sam tamo.
Kad sam trebala da upišem fakultet, tata i mama su mi sugerisali da treba da izaberem BGD ili NS a da Niš izbacim iz kombinacije.
Tako ja izabrah željeni fakultet i dospeh u NS , prvi put u životu.
Trebalo mi je puno da se naviknem a evo sad sam već pune 32 god ovde.
Ne, nakon diplomiranja nisam morala da ostanem ovde. Dala sam sebi rok od 6 meseci da nađem posao u NS. Nakon toga tražila bih ga bilo gde i tada bi se možda ponovila priča mojih roditelja.
Ali , nakon 5,5 meseci - nađoh ja posao i ostadoh u NS.
Kao neko ko je živeo i na selu - na Kosovu, i u varošici - u Srbiji i u NS - u Vojvodini mogu da kažem samo da sada nije sve kao što je nekad bilo. Kad smo mi živeli na selu, tada je tamo živelo mnogo naših rođaka i međusobno smo se pomagali i ''držali zajedno''.
Kad smo živeli u varošici, aktivno je bilo dosta fabrika (koje sad ne postoje), ljudi su živeli solidno i sve im je bilo tu (peške stižeš svuda) : i vrtić, i ambulanta i bolnica i osnovna škola (x2) i tri srednje + neki zanati) - ništa ti nije trebalo do fakulteta.
I sada je tamo tako samo se nekako teže živi.
NS se ''nauči'' peške... Tako je bilo kad sam došla ovde '89.
Od tad se mnogo izgradio, ali i dalje ima mirnih delova grada gde se može živeti.
Mogla bih da živim i u kući i u stanu...
Moja mama kaže (kad ja kažem da ću da odem da živim na selu i da se bavim poljoprivredom) da nema šanse da bih ja mogla da živim na selu...
Elem , nema izgovora, ako nešto rešiš, to možeš da ostvariš. Treba biti hrabar.
Život u gradu nije stvar samo blizine posla, vrtića, parkinga, ludih komšija već je postao izvor ogromnog stresa, ogromnog broja neiživljenih budala i neprirodnog života.
Da, živela bih u okolini NS u kući sa dvorištem i baštom i kucom i macom a išla bih na posao u isti. Možda kad M i L još malo porastu pa krenu u srednju školu do koje svakako treba da putuju nekim gradskim ili prigradskim busom.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
za to vreme će se možda nešto promeniti. Ako ništa, tražiću od medveda da me usvoji, oboje volimo da obitavamo na Tari 
Grejem hranu na klasičan način i nisam primetila da mi je tako nezgodno... 
