Po povratku sa putovanja mogu reći da je Bratislava jedan sladak, pitom grad u kome se veoma lepo može provesti nekoliko dana. Zgodno je i pozicioniran na tromeđi sa Austrijom i Mađarskom. Jedan je od najmanjih glavnih gradova u Evropi sa populacijom od oko 500.000 stanovnika. Najznačajnije turističke atrakcije su locirane u starom delu grada pa se grad može obići pešaka možda i u jednom danu ako to ne podrazumeva ulazak u muzeje. Veoma mi je prijao spoj starog dela grada i ultra modernih staklenih nebodera, a stan sam iznajmio u zgradi sa veoma naprednim tehnološkim rešenjima oko ulaza u zgradu, stan i garažu. U gradu nema metroa ali je prevoz odlično organizovan, dosta čest i bez gužvi, a za kupovinu karata se može koristiti i aplikacija na telefonima sa kojom je karta najjeftinija (malo skuplja ako šaljete sms, još malo skuplja ako plaćate kreditnim karticama u samom vozilu i najskuplja ako kupujete papirnu).
Sa razliku od iskustva sa naših prostora Slovaci i Česi su se dogovorile da se mirno raziđu 1.januara 1993. godine. I od tada se uspešno razvijaju a zanimljiva mi je bila činjenica da je srednja klasa u Slovačkoj najbogatija u Evropi, odnosno da taj sloj poseduje 25% slovačkog bogatstva dok je na primer u susednoj Austriji to 8%. Verovatno ima uticaja na tu činjenicu tranzicija iz komunizma i da veliki procenat stanovništva ima svoje nekretnine. Cene u marketu su neznatno veće nego kod nas, kao i cene kafe, sladoleda. Na ovim putovanjima gde mi dobar deo budžeta ide na gorivo i vinjete manje koristim restorane pa ne mogu da dam neki sud, ali kako sam bacio pogled na ponudu turističkih menija ili pica znatno je povoljnije nego u Beču.
Za prvu posetu gradu izabrao sam neke najznačajnije lokacije i to samo obilazeći ih spolja bez kupovina ulaznica.
U srednjovekovno doba, grad je bio opasan zidinama i moglo se ući ili izaći iz grada samo kroz jednu od četiri masivne kapije. Danas je sačuvana samo Mihaljska kapija iz kasnog 13og veka. Kula je visoka 51 metar, kasnije je dozidana na kapiju i u njoj se nalazi muzej sa izložbom oružja. Kapija i danas predstavlja ulaz u najuže gradsko jezgro i od nje počinju ulice bez saobraćaja.
Sledeći ove simpatične ulice nailazi se na nekoliko trgova. Glavni trg (Hlavné Námestie) je jedan od najpoznatijih trgova u Bratislavi. Neke od znamenitosti koje se ovde nalaze su Stara gradska većnica, Rolandova fontana (prva česma sa pijaćom vodom u gradu), ambasade Japana, Grčke i Francuske, Mađarska banka. Svake godine se od kraja novembra do kraja decembra ovde održava tradicionalni božićni vašar.
Na trgu se nalzi i nekoliko simpatičnih bronzanih figura.
Statua Napoleonovog vojnika koji se naslanja na klupu kao spomen na 300 francuskih konjanika i 9.000 pešadinaca koji su 1805. godine ušli u Bratislavu. Francuska pobeda je potvrđena sporazumom poznatijim kao Požunski mir.
Náci (pravo ime Ignac Lamar) bio je čovek koji je postao esencijalni deo atmosfere na ulicama Bratislave i bio je to 40 godina. Žitelji Bratislave su ga znali kao ljubaznog siromaha, uvek lepo obučenog u frak i sa šeširom. Šetao je oko Starog grada i pozdravljao žene rečima: „Ljubim ruke“ na nemačkom, mađarskom i slovačkom i davao im cveće.
Statua radnika Ćumila koji vira iz šahta. Ćumiti inače znači gledati na slovačkom. Vodile su se žestoke polemike oko toga šta on zapravo radi – čisti kanalizacioni odvod, jednostavno se odmara, viri iz odvoda i gleda u svakoga ko prođe i smeje mu se ili viri ispod ženske suknje.
U produžetku glavnog trga se nalazi Nadbiskupska palata koju zbog boje fasade zovu i roze palata a koja je danas sedište gradonačelnika. Ispred nje se nalazi i Bunar bola sa zanimljivom pričom. U srednjem veku za sve zanatske cehove bilo je pitanje časti da striktno vode računa o kvalitetu proizvoda koje su njihovi majstori isporučivali tržištu. Zbog toga su strogo kontrolisali proizvode, a zanatlije su kažnjene zbog lošeg kvaliteta. Bratislavski pekari, na primer, kaznili su majstora koji je na tržište isporučio nekvalitetan proizvod tako što su ga potapali u Dunav. Kasnije je kazna smanjena, a nesavesni pekari više nisu uranjani u Dunav, već navodno u kazneni bunar koji se još uvek nalazi na trgu. Nesavestan pekar bio bi zatvoren u čelični kavez koji bi se preko kuke spuštao u bunar. Takve kazne su se u Bratislavi sprovodile do 1773. kada ih je zabranio kralj Josif II.
Sledeći je Hviezdoslavov trg, na kojem se nalazi zgrada Narodnog pozorišta (mada je danas sedište opere i baleta), Morovy stub (spomenik svetog trojstva), spomenik Hans Kristijan Andersenu i Ganymedova fontana. Sam trg nije veliki, ali je dosta zanimljiv sa puno restorana i od njega je već blizu reka.
A kada se stigne do reke treba videti i most Most SNP (Slovačkog narodnog ustanka) mada ga niko ne zove tako već UFO zbog izgleda tornja na čijem je vrhu restoran sa (kažu) lepim pogledom. Samo penjanje na vidikovac košta 8-12e u zavisnosti da li je radni dan, vikend, dan ili veče.
Međutim u starom delu grada se treba zadržati i u šetnji ulicama koje su meni bile simpatične. Na više kuća je bilo turističkih tabli o kojoj se palati ili crkvi radi ali sam jednostovno samo uživao u šetnji.
Van jezgra nalazi se još nekoliko zanimljivih lokacija. Bratislavski zamak je svakako najznačajnija atrakcija u gradu. Datira još iz 15og veka, mada je tokom svoje istorije pretrpeo brojne napade i čak tri puta bio uništen. Prvo su ga uništili Napoleonovi topovi, potom je 1811. izgoreo do temlja jer su se austrijski vojnici napili i zapalili ga, da bi na kraju bio ostavljen i zapušten, sve do 1953. godine, kada su počeli radovi na njegovoj sanaciji. U dvorcu se danas nalazi muzej, a samo njegovo okruženje veoma je zanimljivo i u njemu vredi provesti sat ili dva vremena kako biste na miru uživali u ambijentu, ali pogledu koji se pruža na čitav grad.
Odmah pored UFO mosta i u podnožju dvorca, nalazi se i katedrala svetog Martina, najveća i jedna od najstarijih katedrala u Bratislavi. Prvobitno je izgrađena u 13om veku u romanskom stilu, a krajem 14og veka dograđena je u gotičkom stilu. Njena najpoznatija relikvija je statua svetog Martina i prosjaka, a zanimljiva je mada ne i raskošna kao u drugim gradovima i njena unutrašnjost.
Ako tražite neki skriveni dragulj grada i neko ne toliko popularno mesto, verovatno ne postoji bolja lokacija u gradu od Plave crkve, koja inače nosi naziv crkva svete Elizabete. Zbog svojih ukrasa i pločica u obliku cveća, u gradu je poznata i kao crkva iz bajke.
Predsednička palata je sagrađena u rokoko stilu 1760. godine i rezidencija je slovačkog predsednika, pa je zato mnogi zovu Slovačka bela kuća. Njen prvi vlasnik bio je Anton Grasalkovič i palata sa francuskom baštom još uvek nosi njegovo ime. Ova palata je korišćena za mnoge balove i proslave koje su priređivali Habzburzi i bila je barokni muzički centar. Ovde je Jozef Hajdn izvodio neka svoja dela. U park iza palate se može ući, a pored svakog drveta postoji pločica koji je državnik drvo posadio. U blizini je zgrada vlade.
Ja sam još prošetao uz Dunav sa druge strane mosta gde se nalazi veliki park i naselje Petržalka koje je najgušće naseljen kvart u Evropi. Iz parka je lep pogled na zamak.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
