Putovanja u srcu

P O R T O - Cidade Invicta




U zemlji u kojoj su rodjeni čuveni moreplovci Vasko da Gama koji je otkrio pomorski put do Indije, Pedro Kabral koji je otkrio Brazil, Fernando Magelan koji je prvi oplovio svet i avanturisti, kao sto je bio pesnik Luis Camoes koji je u “Lusiadas” opevao ta putovanja, nalazi se veoma lep, interesantan i po mnogo čemu drugačiji grad PORTO.

Postoji nešto sasvim posebno u vezi ovog grada. Kada se popnete na vrh brda gde se nalazi Katedrala i pogledate crvene krovove starih zgrada, videćete dva lica Porta; visoki nivo Porta sa starim crkvama i velelepnim tornjevima koji kao da izviru iz krovova grada i niži nivo sa živopisnim stambenim zgradama. U sred grada čućete galebove na nebu i zvukove crkvenih zvona u daljini.



Grad spaja prošlost i budućnost na harmoničan način i tako privlači radoznale posetioce. Porto je destinacija koja ima duboke korene u prošlosti, sa bogatom tradicijom koja se proteže vekovima unazad i arhitekturom koja živopisno odražava periode u kojima je gradjeno.
Dok grad održava jak osećaj za istoriju, vreme ide dalje i on odbija da bude zaglavljen u prošlosti. Samo treba da pogledate u zdanja kao što je Casa da Musica i biće vam jasno u kom pravcu se sada razvija.
Porto i Lisabon su na samo 300 km udaljenosti, ali ova dva grada su mnogo više udaljena po svojoj atmosferi i izgledu.
Lisabon ima sva obeležja meropole nekadašnje imperije, dok Porto nudi autentični portugalski život i kulturu, skrivene dragulje, nasuprot velikim imenima Lisabona. Sve u svemu nešto drugačije!
Ako ste ljubitelj dobre kapljice vino Porto će vas oboriti sa nogu (literalno, budite oprezni)!
Ovde dolaze uglavnom turisti sa Zapada, a u posledje vreme i iz Japana i Kine. Sa Istoka dolazi samo ko mora ili onaj ko to zaista veoma želi. To je tužno reći za današnje vreme kada se toliko putuje i kada je sve blizu. Sreća da ima ljudi koji su strasveni putnici, pa se upute i u ovako "zabačene" krajeve.

Da biste iz Beograda avionom došli do Porta morate ići preko nekog evropskog grada, što može da bude veliki problem. Iako je u poslednje tri godine Porto dva puta proglašen najboljom evropskom turističkom destinacijom, centralistički stil vladavine u Portugalu u svemu daje prioritet Lisabonu i području oko Lisabona. Nedavno je državna portugalska aviokompanija TAP prodata, tj. privatizovana. Prva stvar koju su uradili, ukinuli su nekoliko direktnih letova iz Potra za evropske i prekookeanske gradove. Žele da glavni promet teče preko Lisabona. Porto će možda biti “luka” za Low cost kompanije.

Ako planirate da obidjete Porto nemojte samo razmišljati o tome da posetite njegove znamenitosti, već pokušajte da doživite grad na primer lutajući lagano Ribeirom. Sedite u neki kafić, pijuckajte svoju omiljenu kafu i uživajte...
Porto je vrlo brdovit grad, tako da po njemu skoro stalno idete gore-dole. U nekim ulicama imate i stepeništa tako da nikad ne znate koja ulica je stvarno ulica.
Poslednjih nekoliko godina se centar grada kompletno promenio. Skoro svuda ćete naići na restorane, taverne, barove i klubove za svačiji ukus. Tako je ovaj grad postao poznat po svom noćnom životu i zabavi.



Krećemo u šetnju starim delom grada...

_________________

Rua das flores (Ulica cveća).
U ovoj ulici skoro svaka kuća je manja ili veća palata koja skriva istoriju nekada bogatih familija. Bila je jako zapuštena, ali se sada obnavlja. Otvorena je samo za pešake i pravo je zadovoljstvo provesti jedno popodne u njoj. Ulica počinje takoreći u centru grada i završava se na domak Ribeire, glavnog šetališta uz obalu reke Douro.



Iako je to skoro rupa bez dna,



ipak je važno da je proces započeo: obnavljaju se stare zgrade i pretvaraju u hotele, apartmane za izdavanje ili u ekskluzivne stambene komplekse. Obratite pažnju na fasade: skoro sve su obložene keramičkim pločicama neobične lepote, boja i maštovitosti.













Tradicionalna trgovina je ugušena modernim samoposlugama koje nude robu iz celog sveta. Ali ima i onih koji nikad nisu odustali od "svog zanata". Ova mala ali dobro snabdevena prodavnica u ulici Cveća, do pre dve godine je preživljavala od retkih i hrabrih prolaznika koji bi se zadesili u ruševnoj, zapuštenoj i mračnoj ulici, nekada biserom novonastale buržoazije. Ulica je renovirana, zatvorena za saobraćaj i pretvorena u turističku atrakciju. Sve je u njoj procvetalo, pa i ova radnja tradicionalne trgovine.



Prodavnica slikarskog pribora u kombinaciji sa restoranom (nista bez klope) u Rua das Flores.



Bakina kafanica.
Mnogi stari prostori su renovirani i transformisani u kafanice, restorančiće i restorane koji po pravilu nude tradicionalnu portugalsku hranu. Ima ih na sve strane, i gde bi ih očekivali i gde ne. Po pravilu u ovom tipu ugostiteljskih objekata usluga je domaćinska i hrana ukusna i kvalitetna.



Ulice u starom delu Porta su veoma uske, ali su skoro sve otvorene za saobraćaj.
Za turiste je to malo iritantno, ali trebalo bi razumeti i stanovnike koji su sa mnogo ljubavi i strpljenja ostali da žive u ovom starinskom delu grada.




Srećom u Portu ne pada sneg i ulice se ne lede. Inače, zadnja stanica bi bila reka Douro.


Pločice su se mnogo koristile za fasede zgrada, naročito crkava.
Beskrajna je raznovrsnost motiva.

_________________

Hotel Intercontinental nalazi se na prelepom trgu u samom centru grada naspram gradske skupštine. Nekada je to bilo sedište jedne velike banke. Ali kako su banke počele da propadaju, njihova sedišta se pretvaraju u hotele ili zjape napuštena, čekajuci nekog investitora.



U svim gradovima ima spomenika kraljevima, vojskovodjama, piscima, kompozitorima... i uopšte poznatim ljudima. Gradjani Porta su medjutim podignuli spomenik, u samom centru grada, svome raznosaču novina. Zahvaljuju mu što je uvek žurio da im donese najnovije vesti.



Na putu u pravcu Katedrale koja se, kao što je i za očekivati, na najuzvišenijem brdašcu Porta, nalazi se železnička stanica.



Železnicka stanica Sveti Bento nalazi se u samom centru grada.



Pogledajte samo delimično kako je dekorisana iznutra.
Verovatno je jedna od najlepših stanica na svetu. Zidovi su pokriveni sa 20.000 predivnih keramičkih pločica na kojima je prikazana istorija Portugala. Umetniku Jorge Colaço za to je bilo potrebno 11 godina.



Ovo su oslikane keramičke pločice koje prikaziju scene iz istorije Portugala. Dve scene na levom zidu prikaziju dogadjaje koji su se desili za vreme vladavine prvog portugalskog kralja.



Na desnom zidu je oslikan ulazak kralja D. Joao I u Porto sa svojom budućom nevestom D. Filipa Lencastre.
Donja scena prikazije Infante D. Henrique kako osvaja grad Ceuta u Maroku. Tada je Portugal bio moćna država u ekspanziji na afričkom kontinentu. Kasnije su izgubili ovaj grad u sukobu interesa sa Španijom.Španija još uvek ima nekoliko svojih teritorija u Africi. Portugalci su sve izgubili.


Ova zgradica se zove Capela da N.S. de Silva (ovo bi znacilo Naša Gospa Šumska). Nalazi se u jednoj strmoj ulicici koja od Cordoaria silazi i završava u Rua das Flores. U njoj od 15. veka do danas funkcioniše sedište Bratstva (Confraria) sa imenom dotične Gospe. Ovo je bratstvo kovača, ribolovaca i kazandžija.



Velika je sreća da postoji jaka tendencija da se u Portu otrgnu od zaborava i totalnog uništenja kako bogate palate zatrtih familija, tako i male kućice u siromašnim četvrtima grada. Ovo je nekada bila palata u starom jezgru grada što se vidi po grbu koji je još uvek iznad ulaza, a koja je sada transformisana u luksuzni hotel.

_________________

Ova česma je sagradjena početkom 17.veka u kraju koji u svemu nosi naziv Virtude, što znači vrlina. Nalazi se na padini koja završava na obali Doura. Česma je snabdevala gradjane ovog nekada važnog kraja, pijaćom vodom. Kraj je bio važan i zato je tu česma i sagradjena jer su se pored nje nalazila vrata u zidinama koje su opasivale srednjevekovni Porto. Te zidine su se zvale Moralhas Fernandinas, a vrata su se zvala Portas de Virtude.



Kako je u ovom delu grada živelo puno sveta, nedostajalo je pitke vode i narod je tražio još jednu česmu. Gradski oci su odobrili, ali je narod sam morao da plati novu česmu, koja je iz tih razloga dosta skromnija.



Za jednog stranca vreme u Portu je neobično. Porto je na severu pa ima prilično oblačnih dana. Mada, poslednjih godina klima nije mnogo predvidljiva. U svakom slučaju računajte da je ovde sunce veoma jako čak i kada je iza oblaka. Jedan sunčani dan može da bude prilično svež ako duva severni vetar. Kombinacija jakog sunca i hladnog vetra čini da se osećate veoma prijatno na plaži ili u šetnji. Ali, pažljivo, može se desiti da kući stignete “reš pečeni”!

Ulice starog Porta su toliko uske da je prosto nemoguće snimiti neke interesantne zgrade. Moraju da se snimaju iskosa jer nema dovoljnog rastojanja pa ne može da se uhvati ceo objekat.



Maori su doneli kulturu malih keramičkih pločica složenih u formi mozaika. Portugalci su primili ovo nasledje i prilagodili ga svojim potrebama: za oblaganje fasada zgrada, podova i dekoraciju. Portugalci su od skora ponovo otkrili lepotu ovog kulturnog nasledja.









Ovo je početak ulice S. Miguel na čijem se kraju vidi crkva N.S. da Vitoria. Ona je izgradjena na takozvanoj Judaria (jevrejska četvrt), nakon što su dekretom iz 1496 g. Jevreji prisiljeni ili da se pokrste ili prognaju, a dosta ih je i ubijeno. Judaria je nestala i na njihovoj zemlji su sgradjena nova naselja i hrišćanski objekti.



Crkva i manastir S. Bento da Vitoria takodje su sagradjeni na bivšoj Judariji. To je divan i monumentalan objekat, renoviran i prilagodjen za razne kulturne manifestacije. Klaustrum je zatvoren i kada je pre nekoliko godina Porto odlučio da ima svoju filharmoniju, kako nije postojala Opera, ili kuća muzike, filharmonija je bila smeštena u ovom zdanju. Porto je u medjuvremenu dobio zdanje nazvano "Casa da musika", koja je nešto zaista izvanredno i koja je sada sedište filharmonije.



Ovo je Cordoarija. To je nekada bio zatvor. Razni poznati ljudi su boravili u njemu, neki zbog politike, neki zbog nedela, a neki i zbog preljube. Sada je to Muzej fotografije. Zgrada je zadržala svu unutrašnji zatvorsku strukturu, sto je već samo po sebi od muzejske vrednosti.

_________________

Tradicionalni portugalski nakit: filigran u srebru i zlatu. Filigran naravno nije specifično njihovo otkriće. Potiče iz grčko - rimskog perioda, ali oni su ga usvojili i od njega učinili deo svoje narodne nošnje, naročito ovde na severu. Maštovit je i prelep.







Zlatara se nalazi na Ribeiri.





Ovo su neki od eksponata izloženih u prodavnici čuvenog porcelana "Vista Alegre".



Kada su Portugalci stigli u Kinu, prisvojili su tehnologiju pravljenja dobrog porcelana. Naravno da su bitne i sirovine. Samo na jednom mestu u Portugalu nadjen je kaolin adekvatnog kvaliteta za tako dobar porcelan. To mesto se zove Ilhavo i nalazi se blizu Aveira, odnosno nekih 60 km južno od Porta.



Taj porcelan je praznik za oči, pored toga što je dobrog kvaliteta. Naravno, Kinezima niko ne može da preuzme primat.



Flaše najboljih vina još uvek se zatvaraju plutenim čepovima. Zato ne treba imati poverenja u vino koje je zatvoreno bilo kakvim plastičnim čepom. Pluta je inače čudesan materijal sa jedinstvenim svojstvima. U novije vreme ima primenu i u modnoj industriji. Od plute se pravi bukvalno sve: haljine, tašne, kišobrani, nakit (prilično skup jer je rezbaren ručno)... Ovo je jedan mali uzorak asortimana.




Knjižara "Lelo" nikada nije bila obična knjižara i u njoj se osećate kao da ste ušli u neki drugi svet. Funkcioniše neprekidno već više od 100 godina i nikada se u njoj ništa nije menjalo, samo negovalo sa ljubavlju i strpljenjem. Zgrada je divan primer Arte Nova sa elementima neogotike, sto je naročito vidljivo u enterijeru.
U njoj možete kupiti knjige kao u svakoj drugoj knjižari. Stručne knjige su na spratu, pa morate da se penjete stepenicama koje su toliko čudne i lepe, snažno crvene boje i uvijene u dvostranu spiralu, da će vam prva pomisao biti "da li sme da se ide ovim stepenicama, ili su neki ukras".
Knjižara je proglašena trećom najlepšom u svetu i to je bio kraj relaksiranom ulazu, razgledanju i kupovini knjiga. Postala je turistička atrakcija i sada se čeka u redu da se u nju udje.



Ulaz se plaća, ali ako nešto pazarite, novac vam se vraća.
Ta knjižara i sam grad bili su inspiracija J.K. Rowing, koja je živela u Portu u vreme kada je pisala Harry Pottera.

Kao i u svim srednjevekovnim gradovima i stari deo Porta je prepun tesno naredjanih kuća u veoma uskim ulicama. Malo svetla dopire u stanove, pa mnoge kuće na krovovima imaju zastakljene kupole (claraboias) ne bi li dobili malo dnevnog svetla.



U starim kućama prema ulici praktično nema prozora nego ih zamenjuju velika dvokrlna vrata koja izlaze na terasu ili francuski balkon.



Sa uzvišenijih delova starog grada vidi se druga obala reke Douro, Vila Nova de Gaia, mesto u kom se nalaze čuvene vinarije vina Porto.
U ovom delu reka je premošćena sa dva mosta. Prvo izgradjeni je bio most D. Maria Pia i projektovao ga je i izveo čuveni Eiffel. Drugi, koji se vidi na slici je most Luis I. Njega je projektovao izvesni Theophile Seirig, Eifelov saradnik u izgradnji prvog mosta. Most Luis I i dalje je u upotrebi. Gornjim putem prolazi metro i pešaci, a donjim automobili i pešaci.



Eiffelov most je obavezna uspomena na fotografijama svih turista koji su došli u Porto.
Jedna digresija koja nema veze sa Portom. Da li ste znali (ja nisam) da je metalni most preko Begeja u Zrenjaninu projektovao Eiffel?

_________________

Sunčani dan na Ribeiri.





Očuvane stare zgrade sa fasadama oblepljenim pločicama, svaka druge boje, blistaju na suncu.



Reka Douro se polako priprema da uroni u Atlanski Okean.



Ajfelov most.



Vrtoglavo je visok.





Ribeira, je proglašena svetskom kulturnom baštinom UNESCO-a.



Čini skladnu celinu sa Ajfelovim mostom i šarenim brodovima koji postoje samo ovde. Brodovi su nekada transportovali Porto vino sa obala Doura, a danas su, kao i dolina reke, svetska baština UNESKA.




Ovo su jedina preostala vrata za ulazak u srednjevekovni Porto, koja su služila za unošenje uglja. Bilo je 18 vrata na Muralhas fernandinas i svaka su imala specificnu funkciju u zavisnosti od mesta gde su se nalazili.



Porta de carvao (ugalj).



Tu je i kuća u kojoj je rodjen Infante D. Henriques (O Navegador) i njegov spomenik. On je bio templar.



U Portugalu templari nisu proganjani, već su preimenovani u “Ordem do Cristo”, pa je on bio Veliki Majstor O. do Cristo do kraja života. Osnovao je prvu pomorsku školu u Sagres-u na krajnjem jugozapadnom rtu Portugala, na jednoj faleziji iznad samog okeana koja izgleda fantastično i bio je prvi čovek (u pisanoj istoriji) u svetu koji je započeo "otkrića", odnosno prekookeansku plovidbu u cilju nalaženja i osvajanja novih teritorija i bogastava, koja su jedan vek kasnije kulminirala otkrićem Amerike.



Počeo je sa Afrikom.

_________________

Ovo je Palacio da Bolsa (bivša berza). Zgrada je, izmedju ostalog, značajna i nezaobilazna po tome što se u njoj nalazi "Salao Arabe". To je jedna fantastična dvorana u maorskom stilu, sva u pozlaćenom duborezu čija se slika nalazi u svim vodičima jer je jedinstvena u Portugalu, a u Portu, zajedno sa pločicama je redak primer maorskog uticaja na stvaralaštvo.



Stare zidine grada su skladno uklopljene u rastući srednjevekovni Porto. Od starih zidina postoje fragmenti i oni su baš najinteresantniji, kad već nije sačuvan ceo zid.



Stepenice vode od Ribeire do najviše tačke grada, tj do Katedrale.

Palata koja je sada Britanski Klub, a čija je terasa sagradjena na fragmentu Muralha fernandina.



Interesantna gradjevina na ovoj slici je Manastir i pripadajuća crkva Serra do Pilar. Oni su vlasništvo države i u jednom delu je smeštena vojska. Srećom jedan deo je dostupan turistima. Specifičnost ovog manastira je što ima okrugao klaustrum, jedini na Iberijskom poluostrvu.



Ovo je pogled na Katedralu i Biskupat.
Katedrala je počela da se gradi još dok nije postojao Portugal. Naime kamen temeljac je postavila D. Teresa, majka prvog kralja i tvorca Portugala. Ona je tada vladala kondadom Portucalense, koji joj je darovao kao venčani poklon njen otac, kralj Leona i Kastele. Dakle tada je to bila Španija, na pocetku 12. veka. Katedrala je naravno izgradjena u romanskom stilu, ali je posle dogradjivana tako da ima elemenate gotike i baroka. Katedrala, a i dobar deo starog Porta, pripadaju svetskoj kulturnoj baštini.



Još malo priče o ovom mestu gde je Katedrala sagradjena. Zove se monte da Penaventosa. Uzvišica iznad reke Douro, malo povučeno od njenog ušća u Atlantik. Na tom mestu, ono što se za sada zna na osnovu malobrojnih nalaza nalazilo se rimsko utvrdjenje, koje se zvalo "Cale"(Kale). Kada su nastupila barbarska osvajanja i kada je palo Zapadno rimsko carstvo u ovom delu je jedan barbarski narod (Suevos) osnovao svoju državu i naseobina je dobila naziv "Portocale" . Ova država je trajala nekoliko stotina godina, kao i ostale gotske države na Iberijskom poluostrvu. Uništila ih je druga najezda barbara na Evropu, ovoga puta iz Afrike. Naime, Iberijsko poluostrvo su zauzeli maori iz Mauritanije i Maroka.

_________________

Katedrala.



Ispred katedrale se nalazi jedan stub koji se naziva "pelorinho". To je prelep stub, ali je to stub srama. Naime svi gradovi i varošice a i važnije institucije koje su raspolagale pravom izricanja presude, imale su obično ispred opštinskog zdanja jedan ovakav stub, na kome su prikivani ili ostavljani osudjeni za kriminal (šta god da je u to doba bio kriminal), da budu osramoćeni pred narodom. Neki su mučeni i sakaćeni, a neki prepuštani na pravdu naroda.



Do 15. veka ovde su javno vešani osudjeni na smrtnu kaznu. Kao što vidite na ovom divnom stubu moglo je u isto vreme da se obese 4 grešnika.




Ovaj toranj se zove Torre dos Clerigos i on je "ex libris" Porta. Baš je ove godine izabran za najlepši evropski spomenik kulture za 2017g.



Teško cete ga videti smimljenog iz ovog ugla. Ljudi čekaju na red da udju u knjižaru Lelo...



Danas se nalazi u lepom društvu, okružen je sa dva parka, Cordoariom, Trgom lavova, knjižarom Lelo, odakle je i napravljen ovaj snimak.
Ali ovo je bilo jedno nepopularno mesto pre gradnje crkve i njenog tornja. Nalazilo se van zidina srednjevekovnog Porta, ispred ulaza “Porta de Olival” i zvalo se Adro dos Enfocados. Tu su se vešali i zakopavali osudjenici na smrt.

Parkić sa zasadjenim maslinama nalazi se u kompleksu objekata sa divnim kafićima i interesantnim prodavnicama. Inače tu je u srednjem veku bilo pribežište za siromašne (Recolhimento dos Anjos). Posle je bila pijaca (Mercado dos Anjos) i sada je evo jedan prelepi parkić. Na jednom tako groznom mestu sada se nalaze najlepši i najvredniji objekti Porta.

Uobičajeni snimak crkve i tornja Clerigos. Crkva je božanstvena, barokna i ovalnog oblika.



Evo zašto je Toranj Clerigos ex-libris Porta, osim što je prelep, kao i pripadajuća crkva.
Još jednom Toranj Clerigos koji nadmašuje sve svojom visinom.



Fonte de porta do Olival. Ta česma se nalazila pored ulaza na Muralhas fernandinas koji se zvao porta do Olival. Kroz ta vrata se izlazilo van zidina na "Adro dos Enforcados", odnosno na gubilište gde su osudjenici na smrt javno vešani.



Ovo je spomenik, na samom prilazu katedrali, čoveku koji se zvao Vimara Perez.



On je naravno bio Španac, jer Portugal tada nije postojao, a zaslužan je jer je 868 g. oslobodio Porto od maora. Tako je Porto pod maorima bio nešto oko 100 godina, za razliku od drugih južnijih delova koji su bili mnogo duže, a neki čak 700 godina. Zato u Portu nema skoro nikakvih ostataka maorskog boravka. Ima uticaja, jer su u to vreme maori bili mnogo napredniji, kulturniji i sofisticiraniji.

Muralhas fernandinas. Najočuvaniji fragment.

_________________

A što se tiče fasada one su stvarno toliko mnogobrojne i različite.
Na svakoj slici iz daleka vidi se neka dizalica. To je dobro jer znači da se to mesto rekonstruiše. Ima više napuštenih zgrada nego naseljenih, ali krenulo se u rekonstrukciju, pa se nadam da će Porto jednoga dana blistati.

Nemoguće je govoriti o Portu, a ne pokazati gradsku skupštinu,



Kalsadu, trotoari u mozaiku.



Trg Aliados,



Ulica Clerigos,



Crkva Santa Casa De Misericordia,



Ova crkva se zove Igreja do Carmo i nalazi se na Trgu Lavova.



Narodno pozorište st. Joao (sveti Jovan)



Trg Batalha, hotel Batalha i spomenik kralju Pedru. Ovaj trg je nazvan u spomen jedne velike bitke koja se navodno odigrala ma ovom mestu, protiv maora, za oslobodjenje Porta. To je bilo u IX veku.



Igreja do Carmo je na Trgu Lavova.



Ova zgrada se zove Mercado Fereira Borges. To je nekada bila pijaca, a sada služi za razne dogadjaje, od kulinarstva do izložbi slika ili narodne radinosti. Sa njene desne strane je Palacio de Bolca, a ispred nje je spomenik Infante Don Henriques, koji je najzaslužniji za otkrića, jer je to bila njegova ideja (mladost/ludost), a tata D. Joao I je samo finansirao.



Crkva St. Francisco, remek delo Baroka koji je pretstavlja kitnjasti stil, a dobio je ime od portugalskog naziva za nepravilan dragi kamen. Da vam stane dah od zlatnog drvoreza u enterijeru. Crkva je i muzej, pa se plaća ulaz.



Ovo je ulica Miguel Bombarda i to je ulica galerija slika i umetnosti. Ima poneka galerija i po gradu, ali u ovoj ulici je smešteno verovatno 90% njih. Možete ovde da provedete ceo dan.



Najnovija ikona Porta je Casa de musica.



To je zaista jedno polivalentno mesto. Nudi muziku svih vrsta i za sve uzraste, uključujući i bebe.



A plato oko zgrade je sav talasast, tako da je sastajaliste dece i odraslih koji voze skejt.



Ima dobar i veliki kafe i veoma interesantan restoran.



Na platou ispred kuce muzike ponekad se nešto reklamira. Ovoga puta je auto koji se zove TESLA.

_________________

Evo na primer slike jednog dela obale Atlanskog okeana u Portu. Na stenovitim delovima obale može se naći puno ovakvih tvorevina koje se zovu "rock pools" to je naučni biološki termin za njih. Prelepi su i u njima žive sasvim posebno adaptirani organizmi. Neki naučnici se specijalizuju za izučavanje ovih sistema.



Posle ribolova.
Nekada su ove ribarske brodiće na peskovitim obalama izvlačili volovi. Sada to čine traktori, a sve ostalo je isto kao sto je bilo nekada. Sveža riba sa brodića ide pravo na gradele.



Volite li da se šetate?
Preko duna imate desetine kilometara staza za šetanje, sve uz Okean!



Šetnja uz Douro.



Tri ferala Douro i Atlantik.

Pogodni talasi za surfovanje.





Foz.







Dok deca uče da surfuju, novi terminal za prekookeanske brodove očekuje nove turiste. To je jedan od najnovijih mnogo hvaljenih objekata napravljenih u Portu, u funkciji razvoja turizma.



Zove se "Edificio transparente". Istina je da ima divan položaj, tačno ispred okeana, a time i privilegovan pogled na beskrajnost tog vodenog kolosa. Sa suprotne strane je jednom rampom povezan sa gradskim parkom. U prizemlju su kafići na velikom platou gde ima mesta za svakakve aktivnosti za decu i odrasle, a u jednom delu je smeštena škola surfa. Jedna tako interesantna zgrada nije još našla svoju pravu primenu, na žalost!



Na tromedji Porto/Matosinhos/Atlantik postavljen je ovaj interesantan spomenik. Zovu ga "Anemona".



Ali u njemu, recimo jedan ljubitelj astrofizike vidi model otvorenog univerzuma. Šta god da je neverovatan je. To je jedna ogromna mreža koju drže tri stuba.



Lepota ovog spomenika je u tome što nije statičan; mreža stalno leluja u zavisnosti od snage i pravca vetra koji je ovde konstantno prisutan. "Something completely diferent".

Ovde se nalazi i ova mala tvdjava koja je kao i sve druge napravljena u odbrambene svrhe, koja ima vrlo ukusno ime: "Castelo de queijo" (kaštel sir). Pretvorena je u muzej i otvorena za turiste.



Porto je veoma mali. Prvo je bio opasan zidinama, a kada su zidine izašle iz mode "opasan" je jednim kružnim putem, sada ulicom, koja se zove "Circumvalacao". Sve što je unutar, pripada opštini Porto, a što je izvan raznim drugim opštinama, a svi zajedno čine jednu metropolu.

U 12 veku, kada je nastajao Portugal, a njegov tvorac i prvi kralj D. Afonso Henriques, planirao strategije kako da se oslobodi maora i proširi svoje teritorije na jug, Porto je bio važna i velika luka. Prihvatao je brodove kojima su krstaši išli u Svetu Zemlju, da ih snabde sa hranom i vodom. Kralj bi ih tada dočekao u Portu i sa njima dogovarao da mu, uz odredjenu naknadu,pomognu u borbi protiv maora. Na taj način uspeo je da oslobodi skoro sve teritorije danas poznate kao Portugal. Jedino što podseća na staru slavu pristaništa 9u Portu je prvi feral konstruisan u Portugalu, jedan od najstarijih na svetu, star skoro 500 godina.

Pristanište Lexoes. U ušću reke Lesa u Atlantik. Reka deli Matosinhos od Leca de Palmeira. Tu pristaju svi prekookeanski brodovi.



Po Douru sada voze samo turistički brodovi, a feral je turisticka atrakcija u rekonstrukciji.



Atlantik prouzrokuje nagle promene vremena, sa velikom vlažnošću i kondenzacijom.

Zato sam naučila brzo jednu važnu stvar: ako izbivaš ceo dan iz kuće, ne izlazi bez KIŠOBRANA i NAOČARA ZA SUNCE.

_________________

Kada se umorite možete da se izvalite u neki park na travu. Ovde nije zabranjeno gaziti travu. Možete čak i da pravite piknik sa društvom.



Porto nije Porto bez sledećih objekata...



Palacio de Cristal sa svojim parkom, gde ima za svakog po nešto, od prirode do kulture. Životinje koje žive u njemu, jer je koncept parka "negovana divljina" ne beže od ljudi.





Svi se zajedno šetaju po divnom parku.

Pogled na reku odmara.





Gradski park.



Velika zelena oaza u samom gradu. Direktno izlazi na obalu okeana.



Negovana divljina.
Ovde ima mesta za sve: igrališta, odmorišta, kafić, muzej, malo seosko imamje, pijaca zdrave biološke hrane, jezerca, bare, cveće i drveće, čak i za eukaliptuse koji nisu ovde autohtona forma, ptice vodene i šumske. Ovo je jedna od najlepših objekata koje Porto ima.

Tradicionalno se zove Parque da Cordoaria. On ima svoje stalne "posetioce", ove interesantne skulpture ljudi koji sede ili se pentraju po ovim prečagama.



A eto ima i povremeno neobične posetioce koji im čuce na glavi.



Turisti ga mnogo posećuju, jer se nalazi na "strateškom" mestu izmedju Clerigusa i Cordoarie (muzeja fotografije, a bivšeg zatvora).

Ono što fascinira kada prolazite ovim delom grada jeste da je pre nekoliko stotina godina ovo mesto bilo najgore moguće: prihvat sa najsiromašnije, zatvor, gubilište i groblje pogubljenih, a sada je jedan od najlepših, najprijatnijih, najzabavnijih i najkulturnijih delova grada.

Seralves

Ovaj znameniti objekat, državno vlasništvo, sastavljen je od palate Seralves sagradjene početkom XX. veka i velikog parka (18 hektara). Karakteriše se neobično intenzivnom i značajnom kulturnom aktivnošću.



Fundacao Seralves je nešto kao Cvijeta Zuzoric ali zatvorenog tipa. Zgrada je služila i služi za izložbe slika i druge kulturne dogadjaje. Ali to nije sve, na jednom delu velikog imanja izgradjen je Muzej savremene umetnosti, koji je projektovao Siza Vieira. Kažu da je to remek delo savremene arhitekture.







Nedeljom pre podne ulaz je slobodan, inače se plaća. Ovo je mesto za svačiji ukus.

Botanička bašta oripada Univerzitetu Porta i svakodnevno je otvorena za publiku. Prostire se na 4 hektara zemljišta i obiluje retkim i egzotičnim vrstama biljaka, kao i tipičnom florom Portugala.



Ovo su slike Botaničke Bašte koja čini deo Biološkog fakulteta.





Na samom ulazu u park koji se vidi na poslednjoj slici, na podu se vidi jedna ogromna bronzana ploča, sa gvozdenim rubom, na kojij je ucrtana grafička predstava evolucije svih živih bića koja postoje i koja su postojala na zemlji. To je najsavremeniji prikaz evolutivnih stabala. Zivot je počeo u centru, a od njega su iradirala i dalje se granala razna stabla. Na obodu su najvažnije familije živih bića.




Porto ima jednu zaista pohvalnu komponentu sa socijalnog stanovišta. Imajući Ribeiru, obalu Doura, Foz, Gradski park i druge parkove koje možda nismo ni pomenuli, bogat kulturni život, koji su svi, da tako kažemo, na okupu, daju priliku da ljudi imaju dobar kvalitet života u časovima odmora. Ne moraju da imaju kola da bi se "izvukli iz grada". Grad im nudi puno taga na "dohvat ruke".

_________________

Pijaca Bulhao, koja je u rekonstrukciji. Ovo je spoljni izgled.



Pijaca ima ali su u dekadenciji. Neke su zatvorene i pretvorene u restorane i hotele. Supermarketi su ih ugušili. U supermarketima ponuda je dobra i raznovrsna.













Enterijer tržnog centra St. Catarina.



Neke male radnje su se održale. Prošle su veliku krizu, ali su sada ponovo postale interesantne. Po pravilu u njima je usluga simpatična, jer su porodičnog tipa. Prelaze iz generacije u generaciju.





A neke stvari kao na primer svežu ribu ili kolače, mozete kupiti i na ulici. To je ovde još uvek dozvoljeno.





Ovo je nekada bila zlatara, ali je bankrotirala i pretvorena je u kafic. Očigledno da u ovoj našoj eri jeftinog turizma više vredi prodavati hranu nego zlato.



Gastronomija je ogledalo različitosti kultura i šefovi kuhinja se nadmeću u ponudama u brojnim restoranima u gradu.
U Portu se podjednako jede riba i meso. Zbog toga je njihova kuhinja bogata i raznovrsna, mada nije mnogo poznata, jer se portugalci nikada nisu ni trudili da učine poznatim sve ono što imaju.

Ovo je mesto gde se jede najbolja riba.



Sa desne strane ulice su restoran do restorana, a sa leve je "Lota", odnosna, tržnica ribe na veliko. Tu svakodnevno stiže sveža riba, proda se na veliko, uključujući restorane, a ono što se ne proda pre podne zamrzava se.



Sutradan stiže nova sveža riba.

Riblji restoran, jedan od najboljih.



Nude se najraznovrsnija jela od riba i morskih plodova, ali najviše ide grilovana riba.
Grilovi su na ulici, ispred ili pored restorana, tako da je ulica zadimljena i puna opojnog mirisa sagorelog ugljena i sveže ribe.





Ko zna sve o pripremamju ribe i morskih plodova je G. Rajnaldo.



To radi od kada zna za sebe, ima talenta, a i pasionirani je pecaroš.

_________________

Kada se govori o hrani nemoguće je ne istaći ovo jelo: "Tripas a moda do Porto". Ono je toliko karakterstično za Porto, da svi ostali portugalci stanovnike Porta zovu "tripeiros". Ovo nije pogrdno ime, već naziv koji ih istorijski obeležava.

Ovo jelo je rezultat istorijske neminovnosti. Naime, kada su portugalci počeli svoja prekomorska putovanja u cilju pronalaženja novih teritorija i morskog puta do Indije, trebalo je opremiti karavele sa dovoljnom količinom namirnica. Narod severnih, pa time i hladnijih krajeva bio je obavezan da kao prilog ovom poduhvatu snabdeva karavele usoljenim mesom. Tako su najkvalitetniji delovi, posebno svinja, bili darovani kralju, a narod je ostao sa otpatcima i iznutricama. Odatle su se izrodila razna jela i proizvodi od iznutrica i krvi, koja danas imaju status specijaliteta i ne bez razloga. To su tipična narodna jela, kalorična i izvanredno ukusna.

Evo to je bio naš današnji ručak.





Portugalke inače uglavnom ne prave kolače već kupuju gotove. Izbor je doista veliki.



Ovaj kolač se zove "pasteis de nata" (u Lisabonu se zove "pastel de Belem" i jedna je od ikona grada). Vrlo je popularan jer je dobar, pa je postao i turistička atrakcija.



"Farturas", omiljena poslastica na svim, u osnovi, religioznim proslavama. Vezane su za nekog sveca, zaštitnika zajednice, opštine ili grada.



Farturas su ukusne i naravno vrlo nezdrave, jer su ustvari testo prženo u dubokom ulju, kao naše tulumbe, samo bez sirupa. Začinjene su prah šećerom i cimetom.





Za one koji vole čokoladu!!! Caffe Cunha u ulici Sa da Bandeira. Ova ulica je paralelna sa st. Catarina i bila je zajedno sa njom glavna trgovačka ulica.


Kafe Majestic u Rua de Santa Catarina, gde se čeka na red da se udje, je najpoznatiji Cafe u Portugaliji i jedan od najlepših na svetu. Fasada, kao i enterijer su u Art Nouveau stilu koje je dizajnirao João Queiroz.



Na kraju dana je to najbolje mesto za relaksaciju. Sedeti za jednim od njegovih stolova liči na putovanje u luksuz i glamur 1920-tih. Atmosfera je fantastična i to ne samo kao turistička atrakcija već se u njemu nudi, izmedju ostalog, odlična kafa i čuveni portugalski kolači.



Nemojte preskočiti i uživanje u nacionalnim specijalitetima i vinu koji se nude u Ribeiri, i pri tom uživajte u pogledu na reku Douro i osvetljene mostove.
Vikendom je ovde najveća gužva.

_________________

U Portu se mogu naći vina iz svih krajeva Portugala. Izbor je veoma bogat. Najveći broj vina je pravljen od više vrsta groždja, čime se postižu veoma raznovrsne karakterstike vina i zadovoljavaju raznovrsni ukusi potrošača. Takodje, tržište vina je dobro strukturirano, pa je veoma korektan odnos izmedju cene i kvatiteta. Dobijete tačno onoliko koliko platite.

Čuveno vino Porto odlikuje se takodje velikim brojem varijeteta.
Uprkos svom imenu vino Porto potiče iz vinarija u Gaia sa druge strane reke Douro. Možete provesti celo popodne obilazeći vinarije i isprobavajući razlike izmedju odličnog crnog, roze, tamno žutog ili belog vina.

Porto je dezertno vino, napitak od grožđa s visokim sadržajem šećera i alkohola. Vino s pedigreom, dakle, vino najstrože kontrolisanog geografskog porekla. Može se praviti samo od grožđa koje je ubrano u ograničenom i označenom regionu oko reke Douro i njenih pritoka. To je prvo vino u svetu za koje je zvanično na internacionalnom nivou denominirana teritorija. Ukoliko bi neki proizvođač bio uhvaćen da pravi porto od grožđa iz nekog drugog kraja, ne bi mu ginuo zatvor.

Pogled na drugu stranu Doura i podrume Porto vina. Sve te kuće preko puta su ugavnom vinarije.



Fado muzika se peva noću, u tipičnim malim restoranima na Ribeiri, tradicionalno, ili na koncertima u velikim dvoranama, naročito u poslednje vreme od kada je proglašen za kulturnu, baštinu čovečanstva.



Štimuju se instrumenti, a u prostoriji vlada potpuna tišina. Ona počinje da peva, glasom prepunom tuge, plačom koji kao da dolazi iz najdubljeg dela njene duše. Stoji potpuno nepokretna, a jedino što se pomera su njen ruke, bele i izražajne naspram crne haljine. Među publikom vlada tajac koji ledi krv u žilama. Oseća se tuga, ali i oduševljenje. Je li to ljubavna pesma? Pesma o tragičnom gubitku koji se nikada neće zaceliti...
Amália Rodrigues je bila najpoznatija fado pevačica.


Mesto, najviše na dohvat ruke, gde se moze slušati Fado, jeste cafe/restoran "Guarany", na Av. de Aliados, tj u centru grada. Cafe je iz 1933g (napravljen je 12g posle "Majestic") u doba kada je kafa osvojila Portugal.







Napravljen je u sećanje na narod (pleme) Guarany iz ekvatorijalnog dela Južne Amerike, koji su proizvodili kafu, koju su portugalci intenzivno eksploatisali.



Renoviran je 2003, ali je zadržano skoro sve (dodate su tri velike umetničke slike) što je kafe imao od 1933 g.

Fado može da se sluša i u raznim malim restoranoma na Ribeiri, ili recimo u podrumima Poro vina.

_________________

Posete podrumima Porto vina su impresivne. Ne možete da procenite da li je industrija ili umetnost. U svakom slučaju shvatite vrlo jasno da se radi o iskustvu stečenom kroz stotine, ako ne i hiljade godina. Gaia je paradigma podruma vina, ali Porto ga je stavio na svetske trpeze.





Praktično svi ovi krovovi su od podruma Porto vina. Tri na donjoj slici (ne i jedini) su na samoj obali reke Doura, pa im se može pristupiti bez mnogo pešačenja uzbrdo.







Porto vino je nekada transportovano vodenim putem, niz reku Douro u posebno sagradjenim brodićima, za tu svrhu.



Sada se vino transportuje u kamionima cisternama, a brodići su usidreni pored obale da zadovolje znatiželju turista i da nas opomenu koliko je bio mukotrpan rad predaka dok nisu postigli da stvore nešto toliko posebno kao što je Porto vino.


Vino Porto je verovatno najpoznatini proizvod Portugala u širokim narodnim masama širom sveta. Mislim da ga stranci više cene nego sami portugalci. Crno vino (vinho tinto) ovde ima apsolutni primat, a za to ima i dobrih razloga: odlicno je.

Porto vino je prvo vino u svetu koje je dobilo zvanično "demarkiranu" teritoriju. Naime 1756 g. Markiz od Pombala, tada prvi kraljev ministar, deklarisao je da je Dolina Doura region koji je ekskluzivni proizvodjač Porto vina. Tako je prvi put u istoriji jedan region vinske proizvodnje formalno demarkiran. To se danas poštuje više nego ikada i naravno doprinosi garanciji kvaliteta.

Ima različitih kvaliteta Porto vina. Cene takodje variraju. U jednoj samoposluzi možete naći na primer jedan ovakav skroman asortiman:







Ne morate da budete vlasnik "Maksim's " de Paris da biste imali svoje Porto vino. Možete u bilo kom podrumu tražiti da vam prodaju vino koje vam se svidi i koje će biti registrovano pod vašim imenom. Burad će nositi vaše ime, vaš simbol i biće čuvano na pravi način da se održi kvalitet. Biće vam isporučivane količine koje želite i kada ih želite. Ne znam koliko košta ta uživancija.

Evo i dela privatne kolekcije Porto vina moje prijateljice i njenog supruga.





U principu najbolja vina nose oznaku "vintage".

Ili godinu berbe, jer je tih godina groždje bilo specijalno dobro i vino je ekstra kvalitetno. Sve zavisi od prirodnih faktora koje čovek ne kontroliše.

Još jedan pogled na Porto sa druge strane reke.



I, za kraj...PORTO, do skorog vidjenja!!!

_________________