U Sangaj stizemo letom iz Tokija.
Malo stroza procedura nas ceka na aerodromu, dok se cekiramo i odradjujemo sta treba za nastavak puta u Kinu...u tom trenutku, primenjuju se stroza pravila nego nekoliko godina pre...ali, u ostalim zemljama moze da se unese upaljac, ovde ne...oprastam se od uspomene od drage drugarice...jer mislim "da tako treba"...par njih je uspelo da prosvercuje svoje...jednostavno nisu prijavili...put nas nosi preko Fudzija...traje 5 i po sati...usluga u avionu nije na nivou "Turkisha"...ni avion nije tako udoban...letimo sa kineskom kompanijom...primecujete da vise ne pominjem strah od letenja...
Ne znam sta nas ocekuje, ali iz price i sopstvene maste imam "ocekivanja"....
Slecemo oko 17.40 h...treba da predjemo nekih 30 i nesto kilometara do grada...
Uz reci dobrodoslice, kaze nam da se grad u kome se nalazimo izgovara Sang
Vise od 2000 solitera, najbrzi vozovi na svetu, parkovi iz 16. veka i prebogati muzeji. 
- nema vise nepoznanica takve vrste...dobro, bice nesto drugo!), 
...pogled kroz prozor ka ulici padao je na gradiliste...mi smo bili u strogom centru...glavna setacka ulica, "njihova Knez Mihailova", bila je jednu ulicu dalje, nadesno od naseg hotela....zamalo smo je videli sa prozora...u kupatilu smo imali flasice sa vodom, jer se ovde voda ne pije sa cesme...
Da li je haljina bila ili nije "nice", ulepsao mi je dan od samog jutra...toliko da se i danas toga secam! 
