Putovanja u srcu

Petog dana rano ujutro krenusmo ka Fudziju...danas smo imali drugog vodica...simpaticna Koko nam je pricala usput o Fudziju i Japanu, na najboljem engleskom, od svih nasih vodica svuda...
Pokazivala nam je kako planina izgleda "iznutra", pricala o njenom postanku i vise puta ponovila, dok smo u daljini videli planinu: "Pogledajte ga sada i slikajte kakav je danas...mozda, kad sledeci put dodjete, nece vise izgledati isto!", aludirajuci na to da je Fudzi i dalje aktivan vulkan....

Fudzi i Hakone nacionalni park



Planina Fudzi

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Vec kad se izadje iz centra grada i nadjete se na periferiji, to izgleda ovako...gomile isprepletanih zica izmedju zgrada..deluje haoticno i ne smete ni da pomislite sta bi bilo da se jedna od njih otkaci i padne na druge...ili slucajnog prolaznika...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Putovacemo neka 2 sata busom do tamo...posmatrala sam sredjene kuce po selima, pored kojih smo prolazili...sve uredno, skockano, tek ponegde prostrt ves na terasi, a terase sredjene...na jednoj samo videh ono "da ne bacim ovu masinu, mozda zatreba, nek' stoji u cosku"!

Vrhovi brda i planina pored kojih prolazimo su tako ostri i planine izgledaju "nabrckano" i stisnuto...kao otvorene molerske merdevine! Najveci krs, dosad, videh u Crnoj Gori i BIH...ali ovo- surova priroda, pa ne cudi sto su se Japanci zgurali u ono gradova sto imaju! Bas ovako- ...pa jos uze!





















I, ovde pravimo kratku pauzu, za toalet, cigarete, kupovinu nekog soka, vode...tu smo vec na planini, ne secam se tacno gde...fascinira cistoca i kako misle na sve! U toaletu, naravno, "16. drugacija solja", ali imate sve sto vam treba, cak i resetkasti stocic da na njega spustite tasnu, ranac, jaknu! Brate mili, pa njih kao da sam ja istrenirala!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Fudzi (富士山- Fudzijama, Fuji-san) je najvisa planina u Japanu. Nalazi se na 135 km zapadno od Tokija. Visoka je 3776 m. Spada u uspavane vulkane, jer njegova aktivnost jos traje. Poslednja aktivnost zabelezena je 1707. godine, ocekuje se da ce ponovo "eksplodirati", ali se ne zna kada. Japanska meteoroloska agencija stalno prati njegovu aktivnost. Njegovo ime, u prevodu sa Ainu jezika (Ainu su starosedelacki narod Japana), znaci Vecni zivot. Simbol je Japana. Oduvek je bio popularna tema u umetnosti. Sama planina pripada Nacionalnom parku Fudzi-Hakone-Izu. Izdaleka posmatrano, deluje kao kupa, koja ima samo jedan vrh...u stvari, vrh cine 3 planinska vrha, tj. vulkana- Komitake, Ko Fudzi i Shin Fudzi (Novi Fudzi). Planina se proteze od Marijanskih ostrva i Izu ostrva do severnog Honsua, a okruzuju ga 5 jezera: Kavaguci, Jamanaka, Sai, Motosu i Sodzi. Na njenom vrhu vlada klima tundre, sa najnizom izmerenom temperaturom od -38* i najvisom od oko 18*. Nekoliko meseci godisnje njen vrh je prekriven snegom. Planina predstavlja glavno obelezje nacionalnog parka Fudzi-Hakone-Izu, koji postoji od 1936. godine. Fudzi je 2013. godine uvrsten u UNESCO-vu riznicu svetske bastine.

Kako ga Japanci smatraju bozanstvom, svakog jula i avgusta stotine hiljada njih se penju na nju, do vrha, do cuvenog hrama, noseci baklje u rukama, predvodjeni iskusnim vodicima. Baklje su simbol lave. Zbog posetilaca, postavljeno je dvadesetak koliba za odmor, jer pesacenje i penjanje traje mnogo sati. Polazi se iz mesta Fudzi-Joshido. Blizu vrha planine, nalazi se mala Posta, odakle turisti iz celog sveta salju razglednice sa motivom planine. Ona je otvorena 1905. godine. Nekoliko puta nedeljno gusenicar se penje na vrh, da pokupi postu. U proslosti su to radili sami postari. Radnici rade u smenama od 5 do 7 dana, gore i spavaju. Kucice- kolibe za odmor opremljene su hranom i picem. U njima ljudi koji se penju na vrh mogu da se odmore i okrepe, odu u toalet...

Kazu da onaj ko je dosao do planine i nije se popeo na vrh- nije normalan...kao i onaj ko to iskustvo ponovi! Slike ovih "planinara" mozete naci na netu...zaista su predivne...i zastrasujuce, kad pomislite da bi se vulkan mogao iznenada probuditi...

Stizemo do 5. "stanice", poslednje do koje se moze vozilima...dalje mozete samo peske...nalazimo se na oko 2600 m nadmorske visine...svuda po netu nadjoh podatak da je tu visina 2300 m, ali dobro se secam sta nam je vodic rekla...strah me kako ce se moja pluca i srce ponasati na toj visini...ali, sve je ok! Svega je 10-ak stepeni...

























Fudzi se razlikuje po izgledu od ostalih planina, koje videsmo usput...dok su one bile strmih ivica i ostrih vrhova, uske, Fudzi se "rasplinuo", pa lici na siroku kupu odsecenog vrha...obim mu je 125 km, a precnik 40-50 km. Precnik samog kratera je negde oko 500 m, a dubok je oko 250 m. Oko njega se nalazi 8 vrhova: Osaidake, Izudake, Jojudake, Komagatake, Musimatake, Kengamine, Hukusandake i Kususuidake. Na severnoj strani se nalaze jezera Jamanaka, Kavaguchi, Sai, Shoji i Motosu. Najnize postavljeno je Kamaguchi, a najvece jezero je Jamanaka. Na njemu su izgradjena najpopularnija odmaralista. Jugoistocno od Fudzija je sumovita vulkanska regija Hakone, o kojoj cemo kasnije...na Hakoneu se nalaze odmaralista sa vrelim izvorima Jumoto i Gora.

Najjaca industrijska grana je turizam, ali je razvijena i papirna i hemijska industrija, zahvaljujuci velikim podzemnim vodama i brojnim potocima. Takodje, razvijena je poljoprivreda, uzgoj caja i kalifornijske pastrmke, proizvodnja mleka...

Fudzi je okruzen hramovima i svetilistima, pa ih ima i na ivici i dnu kratera! Od davnina vernici praktikuju penjanje na planinu, po obicaju u belim haljinama, a do 1868. zene nisu smele da se penju na nju.

U novije vreme je velika guzva na stazama, u doba kada je sezona penjanja.
U zavisnosti sa koje tacke krenu na vrh (da li iz podnozja ili od 5. stanice) penjanje traje 5-11 sati...da bi u zoru bili na vrhu i da bi mogli da posmatraju radjanje sunca, planinari krecu nocu...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ova 5. stanica, Fuji Subaru Line Gogome, pristupacna je tokom cele godine. Do nje se moze stici autobusom ili privatnim vozilima (osim u vreme kada je sezona penjanja na vrh)...razlicite podatke nalazim na netu o tome otkad dokad je tacno ta sezona...najcesce se pominje da traje od pocetka jula do prvih dana septembra...pored parkinga, tu se nalaze prodavnice i restorani sa hranom i neophodnim planinarskim rekvizitima, kao sto su planinarski stapovi, boce sa vodom i kiseonikom, grickalice, sesiri, kreme za zastitu od sunca...i kasnije se ponesto od toga moze kupiti, ali ce dalje na tom putu sve biti skuplje...5 jezera, koja se nalaze oko planine bi trebalo da se vide, ali ih mi nismo videli...bilo je dosta magle...a nismo ni znali da treba i gde da ih pogledom trazimo...sada mi je zao sto nismo znali da mozemo "da obidjemo krug" od oko 5 km na toj nadmorskoj visini, po ravnoj Ochudo stazi...doduse, nismo imali vremena i da smo znali... ...za tu stazu postoji prica da je nekada njome mogao da ide samo onaj ko se vec 3-5 puta popeo na sam vrh planine i prolazak tom vijugavom stazom po padinama Fudzija smatrao se najvecim podvigom...ovde treba obici podrucje Oniva i Okuniva Natural Park. Oniva pruza prelep pogled na pejzaz koji vas okruzuje, a Okuniva je poznat i kao Vrt Tengu (goblina)...na ulasku u to podrucje nalazi se kapija Tengu-iva (stena u obliku goblina) i torri kapija...prema legendi goblini se spustaju sa planine u ovo podrucje...ne bi bilo prijatno tuda setati kad padne mrak!

Vecina svetilista na Fudziju, a ima ih mnogo, posvecena su takodje i Konohanasukai-hime ili Kono-hime (princezi Kono), cerki boga planine Ohoyamatsumija. Ona je simbol delikatnog ovozemaljskog zivota i vredna obozavanja, pa ne cudi sto je povezana sa planinom Fudzi. Zanimljiv je deo japanske mitologije.

Negde bocno od hrama nalazi se platforma za posmatranje okoline i sa nje se pruza caroban pogled na jezero Yamanaka-ko...sad kad pomislim sta je sve bilo lepo da sam znala pre odlaska na to mesto, dodje mi da se roknem! Jer sam malo toga videla, probala, uradila, kupila- ne znajuci sta se sve moglo!

Iz Tokija postoje dva povratna putovanja van sezone i polasci na svakih sat vremena u vreme sezone penjanja. Kazem, koliko se secam, mi smo putovali oko 2 sata, a na netu citam da put autobusom traje oko 150 minuta i kosta 2900 jena. Treba obavezno unapred rezervisati mesto...mogu se kupiti i razni suveniri...tu sam kupila onaj cuveni sesir sa fejsa... ...i staklenu kuglu sa Fudzijem unutra.

Komitake Shrine je sintoisticko svetiliste na 5. stanici puta do vrha Fudzija. Ime je dobilo po vulkanskoj planini Komitake, jednoj od dve (druga je Stari Fudzi), koje su izbacivale lavu vise puta, tako stvarajuci oblik reljefa kao treci vrh (Novi Fudzi), a koje zajedno cine planinu koja danas ovako izgleda. Na vrhu Komitake podignut je hram 937. godine., na svetom mestu "planinske vere". Od davnina planinari i askete dolaze u ovaj hram da se mole svetinji za uspesno stizanje na vrh Fudzija. Negde sam procitala "zahvalnicu" bogu od strane jednog Japanca, koji se zahvalio svetinji posto se uspesno popeo i sigurno sisao sa vrha, a da se nije povredio i pao kada je ugledao izlazak sunca.

Svake godine 1. jula ovde se odrzava festival Kaizansai u cast otvaranja sezone penjanja na vrh. Taj prostor oko 5. stanice zove se Vrt dugonogog goblina Tengua, jer je Tengu, po legendi, bio vladar tog podrucja. Tenguovo ime bilo je Komitake Tarobo Shoshin i postuje se kao "bog otvaranja puta". Mnogo vrednih predmeta se cuva u svetilistu, a jedan od njih je velika sekira, teska 100 "kana" (ili 375 kg). Ona stoji unutra u hramu. Od davnina, tako kaze legenda, mnogi hrabri i jaki ljudi pokusali su da je podignu...(kao prica "mac u kamenu")...

Ako posetite ovaj hram, pomolite se za srecu i trazite blagoslov od boga planine. U prodavnici pored hrama (popnete se stepenicama) kupite suvenire, ukrase, poslastice u obliku planine Fudzi ili posaljite razglednicu u Posti u kojoj ce vam udariti pecat. Na razglednicama sa markom nalazi se logotip planine Fudzi. Obradovacete drage ljude, jer vam se sa Fudzija ne javlja svaki dan! Tu se nalaze i restorani sa tradicionalnom japanskom hranom, za koju sami Japanci- turisti kazu da nije skupa, a da je jako ukusna.

Specijalitet koji mozete da ponesete na poklon su hlepcici (lepinjice) od dinje u obliku kupe, koji predstavljaju Fudzi. Oni su svetlozuckaste boje, kakao prah na njima predstavlja lavu, a vrh je posut prah-secerom, koji imitira sneg. Mozete ih zapakovati u kutije istog oblika i poneti kao suvenir kuci ili nekome na poklon. Kostaju 250 jena...oko 2 €...cesto ljudi stoje u redu da bi bas njih kupili...Takodje postoje i druge poslastice, koje mogu da se nose. A mozete ih pojesti na licu mesta...ili sladoled...







Torri kapija..."cuva" ulaz u hram





Ovi papirici predstavljaju molbu vernika bogu da ih oslobodi neke muke, problema, da odnese "losu srecu"...













Shi shi...u bukvalnom prevodu znaci "lav", ali se moze shvatiti i kao "pas koji cuva kucu od zlih duhova"

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ono sto me cini srecnom je to sto smo mi mogli da vidimo i Fudzi "izdaleka"...i njegov vrh...i da se popnemo uopste, jer je tamo cesta promena vremenskih uslova, pa mnogo puta planina bude sva u magli...iako nismo bili u doba godine i dana kada je najbolja vidljivost, a kazu da je to u zimskom periodu i rano ujutro i kasnije popodne, nama se posrecilo..bilo je i magle, i sunca, i oblacno, i vedro...samo da je bilo vise vremena...i znanja!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Silazak busom sa planine, do restorana sa tradicionalnom japanskom kuhinjom...jedino mesto u Japanu, od onih koja smo mi videli, gde je higijena bila pod znakom pitanja...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ovakudani- 大 涌 谷 (Owakudani)

Krenusmo dalje busom...stizemo na parking pored zicare...u daljini vidimo kako se puse neke "rupe" u zemlji, i neku gomilu naroda, koji se nekuda penje...pa krenusmo i mi za njima...za desetak-petnaest minuta stizemo do vrelih bazena i brojnih ventilacionih otvora za paru...posle nekih 1000 m...

Ovakudani (sto znaci Velika uzavrela dolina) je podrucje oko kratera planine Hakone, nastalog pre nekih 3000 godina, kada je zabelezena poslednja erupcija, u mestu Hakone. Starosedeoci je zovu i Dolina smrti (ili Paklena dolina, Jigokudani). Nalazi se na nadmorskoj visini od 1080 m...o ovome mozete da citate na usputnim stazama i plocama, sve je lepo obelezeno i objasnjeno...veci deo ovog podrucja je aktivna vulkanska zona, u kojoj se osecaju vrela sumporna isparenja, postoje vreli sumporni gejziri duz staze, na putu do mesta gde se prodaju "crna jaja", vreli bazeni, vrele reke i oblaci dima, koji se dizu iz razjapljenih vulkanskih otvora...kada procitas, na glavi...ako nemas pojma gde ides, bas je zabavno, ...bas se jako oseca na sumpor...ta mesta mogu biti i opasna, jer je to podrucje sklono klizistima, zbog stalne vulkanske aktivnosti...kada postoji potencijalna opasnost, staze koje vode do mesta gde se kuvaju i prodaju jaja, mogu biti zatvorene...e, o tome nisam razmisljala, jer nisam imala pojma gde idemo! Izgradnja betonskih barijera i stabilizacija podrucja traju decenijama...Tek sada, kad vratim film i ponovo gledam slike, vidim da su napravljeni kanali ispod otvora iz kojih izbija para, za svaku sigurnost, ako iznenada krene nesto da izbija...

Kada je lepo vreme, odatle se lepo moze videti i planina Fudzi...mi smo se jako kratko tu zadrzali, nismo imali vremena da istrazujemo vidikovce, obelezene na tablama i bezbedno ogradjene...i nisam videla Fudzi odatle...

U ovim vrelim bazenima kuvaju se obicna kokosija jaja...koliko se secam, pakovanje od 5 komada bilo je 500 jena...postoji legenda, koja kaze da- ko pojede "crno jaje" (黒 卵, "kuro-tamago"), zivot ce mu se produziti za 7 godina...ne preporucuje se da pojedete vise od 2 komada...a smatra se da preterivanje i uzimanje vise komada donosi "losu srecu"...ljuska jajeta postane skroz crna posle spustanja u vrelu sumpornu vodu...izgledaju kao kad mi spremamo Uskrsnja jaja u crnom vinu... ....nasla sam negde opis, da se jaja kuvaju u prirodnoj izvorskoj vodi koja sadrzi sumpor i gvozdje, oko 60 minuta, na 80*C...zatim se spustaju u vodu temperature 100*C, na 15 minuta, u celicnim korpama...kada sumpor i gvozdje dodju u dodir sa kalcijumom iz ljuske jajeta, formira se obloga od crnog gvozdje-sulfida....zato ljuska dobija ovakvu boju...inace, kazu da su potpuno bezbedna za jelo... ...kako bilo, nisam htela da isprobavam...ne znam da li je necim kontraindikovano...pored stolova na kojima mozete da ih oljustite i napravite pauzu, stoje kante...nigde papira, smeca, pored tolikog broja turista! Jaja za kuvanje stalno stizu zicarom, u velikim korpama...vidi se na slikama koje cu postaviti...na netu, na zvanicnom sajtu Ovakudanija, pise da se "kuro tamago" mogu kupiti samo u Ovakudaniju, mada nadjoh iskustva da ih ima svuda oko Hakonea...mislim na planinu, jezero i okolinu...prodaju se samo jaja "proizvedena" tj. skuvana tog dana...ono sto preostane, neprodato, utrosi se za pripremu nekih tradicionalnih jela...

U Ovakudaniju postoji "jizo" (Bozanstvo cuvara dece), poznato kao Enmei Jiso Bosatsu, koje promovise dugovecnost i vaspitanje dece. Isklesao ga je Kobo Daishi tokom Heian Perioda (trajao od 794.- 1185. godine). Ovaj "jizo" predstavlja simbol srece, pa kako se nalazi blizu izvora u kojima se kuvaju "kuro tamago", smatra se i da konzumiranje tih jaja produzava zivotni vek (a broj 7 je srecan broj).

U blizini se nalaze hram, restoran, market...

Pored obavestenja o samom mestu, stoje brojna upozorenja, kojih se treba pridrzavati:

- ne zadrzavati se blizu izvora vrele pare duze od 15 minuta
- ne zadrzavati kolonu koja ide iza vas
- ne preporucuje se udisanje ovih isparenja astmaticarima i ljudima koji imaju grip i probleme sa disajnim organima, npr. bronhitis, osobama sa srcanim oboljenjima, sa ugradjenim pejsmejkerima, trudnicama, osobama slabe telesne konstitucije...
- da hidrogen-sulfid iritira oci i disajne organe
- da mogu nastati povrede od gasova koji izlaze iz kratera...verovatno su zato tacno obelezene staze kojima sme da se ide...to se prati i belezi...

Gotovo sve biljne i zivotinjske vrste su istrebljene zbog visoke temperature i otrovnih gasova, tj. isparenja..prezivele su samo neke najsurovije vrste, koje su uspele da se prilagode ovakvim uslovima zivota.

Do jezera Hakone...ili Ashi, Ashinoko...ima vise naziva...mozete da se spustite ili zicarom..ili obelezenim stazama peske...zicarom ste za najvise pola sata dole, a ako idete planinarskim stazama, treba oko 4 i po sata...kako su stranice planine jako strme, a cesto pada kisa i duva jak vetar, preporucuje se koriscenje adekvatne obuce i odece...i oprez! Strme padine predstavljaju ohladjenu magmu...lava je istopljena magma, koja se izlila iz zemlje...

U jednom tekstu iz 2012. godine nasla sam podatak da je staza ka Ovakudaniju i izvorima sa jajima bila duze vreme zatvorena, iz bezbednosnih razloga...eto, te 2013, je bila opet otvorena za posetioce...i zivi se vratismo kuci!

A onda je opet bila zatvorena od maja 2015. do 27. aprila 2016. godine...ali ne u potpunosti...zbog bezbednosti nije moglo da se prilazi otvorima gde izbija para...svim gore navedenim "rizicnim grupama" ne preporucuje se ulaz u dolinu, zbog povecane vulkanske aktivnosti...iako vise od 800 godina nije bilo erupcije ovog vulkana, zbog brojinih zemljotresa (u 2015. ih je bilo cak 115 u jednom danu!), Japanska meteoroloska agencija se boji da bi moglo doci do erupcije pare, bez lave...zato je turisticki deo zatvoren iz predostroznosti...

Ako putujete samostalno, to bi izgledalo ovako...





Mapa Ovakudanija

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ponavljanjem erupcija u periodu od pre 200.000 g.p.n.e. do 80-60.000 g.p.n.e. stvarao se oblik reljefa kakav sad vidimo.

Ovakudani se nekada zvao Daijigoku ili Veliki pakao, a 5. avgusta 1873. godine promenio je naziv u Ovakudani. Takodje, fumarolno podrucje (ono gde se pojavljuju vulkanski gasovi u stanju mirnog delovanja vulkana), koje se zvalo Kojigoku ili Mali pakao, promenio je ime u Kovakudani. Kako vulkanski gasovi sadrze razne hemijske elemente i smese (vodena para, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, ugljen-monoksid, vodonik-sulfid, hlorovodonik, metan, amonijak, helijum, radon, zivina para.....), a ovi gasovi su stetni za sav zivi svet, nanose stetu biljkama i zivotinjama, zbog toksicnih materija i nedostatka kiseonika, i uticu na ekologiju, stalno se vrse merenja koncentracije gasova, da bi posetioci bili bezbedni.

Ponekad, srecom- retko, dese se astmaticni napadi ili alergijske reakcije na isparenja, pa se na stanicama zicare, kao i na pocetnim stanicama, nalaze kancelarije za prvu pomoc, mokri peskiri za ruke sa uputstvima kako se koriste u tim situacijama, gondola je opremljena kompletom za hitnu pomoc (kiseonik i mokri peskiri)...za nas iz Srbije, koji prezivesmo 5. oktobar na ulici, nista novo!
Zato se upozoravaju i trudnice, starije osobe, majke koje vode novorodjencad...mada mi nije jasno ni sta ce bebe tu... Svi koji imaju neki zdravstveni rizik, bolje da ne rizikuju!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

I, evo hrama i bozanstava, koje sam opisala ranije...pre vise od 1000 godina, mnogo postovani budisticki monah Kobo-daishi, posetio je ovo mesto, i zapanjen onim sto je video, resio je da izvaja kamenu figuricu Jizo Bosatsu, sa zeljom da spasi ljude paklenih muka. Tako danas ove statue Enmeijizoson predstavljaju "Jizo za dugovecnost i vaspitanje dece".
Nalazim drugacije zapisano sta predstavlja sta i kako se zove, pa tako kod ove statue na netu pise- Owakudani Yousuji Jizo...



...a za ovu- Jizo Bosatsu...ili, za obe- "The Ovakudani Enmei Jizoson"...kako sam celog zivota vezana za decu i necije vaspitavanje, ovo mi mesto nekako bese blisko...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Na 10 minuta od vrelih izvora nalazi se zicara...svaka kabina prima do 15 ljudi... za 20-30 minuta cemo se spustiti na jezero....iz ovog "vazdusnog lifta" pruza se neverovatan pogled na turisicki centar i oblake pare...pa deluje "kao da letite iznad Pakla"...ako to neko voli... ...to ako idete od jezera nagore zicarom...mi smo gore stigli autobusom, a spustali se ka jezeru zicarom...ali, dok su ostali uzivali, a dvojica nasih bosanskih kolega pravili sprdacinu od svega, ja sam samo razmisljala "da l' ce da pretEknemo", jer smo maksimalno napunili kabinu...k'o da smo morali...a ona se stalno ljuljuskala...a moj pogled je bio zakovan za provaliju ispod nas! Sa slika ne moze da se vidi i oseti "dubina"...na mestima je drvece bilo ogromno, previsoko, a zemlja se cinila kao da je 200 m ispod nas!

Nisam mnogo pogresila! Na netu pise da ima deonica puta na kojima je gondola na 130 m od tla! I kako se pruza velicanstven...a ja bih rekla- zastrasujuc pogled na dolinu...a nekima i na spojeve kabine sa "vodovima"...

Gondole ili kabine nekad budu zatvorene zbog losih vremenskih uslova...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Nasa Coco

_________________
svuda podji, na tasos dodji!