Inace, Keyko je turisticki vodic, imala je u tom trenutku 45 godina (samo 4 manje od mene), a toliko je mladolika, da smo mislili da nema vise od 30!
Napisala je svoje ime i, sve vreme dok nas je vodila kroz grad, svih dana, pored toga sto je koristila mikrofon, ispisivala je pojedine pojmove, kojima je htela da nas nauci, na papir...onda bi, kao uciteljica, podigla papir, mi smo ponavljali reci, kao decica...
...bila je jako fina, srdacna, sve je htela da nam kaze sto smo je pitali, a svu pricu je pratio njen "sladjusni kikot",
, svojstven Japankama...koji nam je u prvi mah bio cudan, a onda bi nas sve "zarazila", i sve vreme boravka u Tokiju sa njom, i mi smo se slatko kikotali...pricala nam je o nastanku prestonice, carskoj porodici, pokazala nam njihove slike...slike svoje porodice...kako se, tradicionalno, porodica skuplja nedeljom kod starih roditelja...pa tako i ona ide kod svoje majke...i majka joj stalno "popravlja" kimono, insistira da postuje sve stare obicaje...tako nam je, jednog od tih nekoliko dana, donela svoj kimono i pokazala nam kako se tacno oblaci i namesta..sve u voznji, okrenuta ledjima pravcu kretanja!
Onda je poslala carape, koje su sastavni deo "nosnje", da vidimo od kakvog je to materijala...i patikice...minijaturne...da tamo zivim, tesko bih nasla obucu za sebe, sa ovim mojim "balkansko-paorskim" stopalima!
Naucila sam da se kimono nikada ne preklapa "zdesna-nalevo", vec uvek, obrnuto- "sleva-nadesno" (kontra od onog kako mi to obicno radimo)...ovo "pravilno" je "oblacenje zivih", a "naopako" se oblace preminuli. Kad god oblacim bade-mantil toga se setim!
Rekla je da, u zavisnosti od materijalnih uslova, svila i sam kimono imaju veliki raspon cena: od 100000 jena (oko 850 €) do 3000000 jena (preko 25000 €)...moj, koji je kasnije kupljen, "suvenirski", kostao je 45 €
Jednom nam je pricala o tome "na koji nacin se pije caj" u Japanu..to je citav ritual pripreme i nauceni pokreti, koji su "pravi" i "pogresni"...pod kojim uglom se podize solja ka ustima...
..i tako...donela je cajnik i solju i sve nam uzivo demonstrirala...
Oboje, i ona i nas vodja puta, simpaticni Tosi(sh), pokazali su nam "neke nove Japance", drugacije od onih opisanih u tekstovima na netu, u knjigama...! Daleko od toga da su kruti, ozbiljni, da ne vole da se rukuju i zagrle! Bar sa nama su bili totalno drugaciji!
"Arigato", sa naglaskom na "O",
ありがと, sto znaci "Hvala!"
I "Gozaimasuu",
ございますう, sto je takodje "Hvala!", ne secam se u kom kontekstu i situaciji...
"Konnichiwa", "kon'nichiwa", iliti-
こんにちわ, sto znaci "Zdravo!"
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
..posle desetak dana dubokog premisljanja, kukanja na forumu, rodjacima, prijateljima...prelomila sam i pristala! 
Rezon je bio: takva prilika mi se nikad vise nece pruziti, a zarko zelim da vidim taj deo sveta! 
, ali me je Zoki poplasio da mogu da imam samo jedan...i odustala sam od drugog (koji je mogao on da ponese, ali me je zurba i panika dezorijentisala i ne ponesoh ga!)...sto se pokazalo kao velika greska, jer bi se ili napunila memorija brzo...ili bi se potrosila baterija..i mnogo toga nisam slikala, iz tog razloga...
Naravno da ne znam koliki je bio "ceh" za japansku firmu- domacina...ono sto znam je da su nas vodili na extra mesta i da su avionske karte, povratne, za 5 letova u tih 11 dana, kostale 3500 €...po osobi... 
...u jednom trenutku, mada to za mene nije retkost (da svud po svetu srecem poznata lica), 
Pridjosmo im, pozdravismo se, razmenismo koju rec, pozelesmo jedni drugima srecan put i uto dodje vreme za ukrcavanje na sledeci let! Inace, tih 5 sati se, u zagusljivom i toplom prostoru, toliko rasteglo, da sam jedva iscekala da krenemo dalje!
, desno od mene Zoki...ispred mene, neka 2 reda ispred- MONITOR, na zidu! 
Pogled mi pada na dzep od sedista ispred mene: u njemu flasica s vodom, neseser prepun higijenskih potrepstina, a sve u "mini-izdanju"- mala pasta za zube, mala sklopiva cetkica, maska za oci za spavanje, sapun za ruke u plasticnoj kutijici, komplet plasticnog mini-escajga, mala cetka za kosu, cesalj, sundjer za cipele...sve k'o za Liliputance! 
i avion poce da rula po pisti...trenutak odvajanja aviona od piste me je skrooooz zalepio za sediste, a Zokijeva ruka je bila pred pucanjem, kojom jacinom sam ga za nju stegla! 
...
To je bila "carobna formula", za neko vreme! 
...posle Zokijevog ukljucenja, i objasnjenja da ne radim nista "nelegalno i opasno", vec da se nalazimo u prvom "eksperimentalnom" avionu sa internetom, spustila je loptu i izjavila da nije znala da to vec funkcionise...ne, nego sam ja, mrtva od straha, rizikovala svoj i tudje zivote! 
