Putovanja u srcu

Jednodnevni izlet u ružičasti grad. PETRA.


O Petri je puno pisano. Mnogi dolaze da vide jedno od aktuelnih svetskih čuda, Petru ružičasti grad.Imali smo srecu, supruga i ja da iz Tabe, autobusom odemo do Petre na jednodnevni izlet. Ako vreme provedeno u putu, prelaske granica, odmorima na vidikovcima,ručkom, vreme boravka u Petri od trenutka kupovine karata, do povratka do kapije kroz koju smo ušli, svodi se na efektivnih 3-4 sata.To je zaista jako malo vremena. I pored toga sva čula su nam bila " bombardovana " utiscima: recimo , kao kada voz stane kod Metkovica pa zaslepljeni suncem i morem koje bljeska ceruleum plavo, vetrić koji zapahne mirisom mora slano i ljubičasto kao lavanda i žene što nude smokve iz korpica, žute sa kapljicom meda na vrhu koja liči na neka davna obećanja. od pre....E, isto tako ali u mnogo čemu drugačije. Prvih 200-300 metara blage nizbrdice tucaničkog puta je zaposednuto Jordancima koji prodaju,nude prevoz ili prosto sede i posmatraju turiste kako hrle kao jata čvoraka.



Vidimo ulaz u klanac-klisuru i liči mi da je neko u grupi malo ispred nas rekao ono: Sezame otvori se! Tu su table sa obaveštenjima, vodiči koji na raznim jezicima okupljaju turiste kao kvočka piliće. Čujemo odlomak priče o pogibiji desetine turista pre 30-40 godina od bujice koja ih je u sledećih 800 metara klanca zatekla.
Gledam nebo bez oblačka, vrućina je opaka. Bujica? Nadrealno!



Polumrak, promaja ili vetrić, utisak je neočekivan; posle svetla, vrućine, galame gužve, konjskih zaprega... suženje svesti. Ušli smo u klanac! Vodič kaže da su trgovci,(Petra je bila raskršće: na jugu Egipćani , na istoku Asirci, na severu Hetiti i na zapadu Feničani) posetioci i hodočasnici (Petra je bila i veliki religijski centar) koji su se klanjali raznim bogovima i bogatstvu Petre, kroz klanac su putoval 2-3 dana obavljajući religijske rituale na mestima uklesanih simbola. Prošli smo klanac koji je priprema za ”Trezor”. Vizuelni efekat je kao zvuk orkestra " Tako je govorio Zaratrusta". U Petri smo! Tajna je otkrivena: blago je pred nama! Poklonici jednog boga-novca počinju večitu igru cenjkanja sa Jordancima koji im prodaju originalne kopije novca Petre za originalne novce svih država.Selo je globalno!
Žena i ja prolazimo kroz "berzu" kod trezora, ona gleda u daljinu a ja ko snaša u pesak pred sobom ne bih li neopažen prošao mimo lovaca-numizmatičara i vidim : ekser!!



Nije numizmatika, ali sam siguran da je original a ne kopija . U ostalom ko bi pravio kopiju eksera. Ekser je sa Engleskog govornog područja jer je u colovnim merama: prečnik je1/10 cola a dužine dva (2) cola.
Svim prijateljima smo kupili suvenir maketu "Trezora" a moj suvenir je ekser engleskog porekla !



Petra ružičasti grad.



Uspešno smo prebrodili zamku prodavaca suvenira. Hiljadugodišnje iskustvo ih je naučilo da estetski šok "Trezora" kod turista mahom stvara osećaj velikdušnosti kao dokaz potrebe da se poistovete sa neponovljivom lepotom fasade "Trezora".



Poklonici boga novca gube bitku sa poklonicima boga trgovaca Hermesom, a zatim nastavljaju uz desnu liticu ogromnog prirodnog amfiteatra u kojoj je uklesan niz monumentalnih grobnica.
Dan odmiče, i većina želi da opet doživi navalu osećanja lepog i estetski šok kao pri susretu sa "Trezorom". Bogatstva Petre tek treba pronaći, a kada je nešto monumentalno i ogromno zna se da to treba gledati iz daljine, pa zato žena i ja, naši priljatelji i još dvoje-troje iz naše grupe krećemo levo uz padinu i zastajemo u senci. Prilazi nam Jordanac ; biće vodič našoj grupi koja je po broju manja od Bitlsa i Rolingstonsa zajedno. Zahvaljujući bogu ili alahu ili dušari, vrhovnim božanstvu Nabatejaca ( pandan Zevsu koji mu je savremenik) a ustvari vodiču koji je visokoškolovani arheolog, koji radi na radovima iskopavanja koji su u toku, mi smo dobili prvi dragulj naše kolekcije bogatstva Petre.
Penjemo se uz strmu, kamenitu i zaobljenu levu stranu oboda doline. Vidim dosta pritesanog kamena i puno podgradja u "ciklopskom" slogu. Vodič nam kaže da smo u sred grada koga nema već skoro 2000 godina. Stižemo na plato nadnešen nad centrom doline, pored nas promiču u nekoliko navrata koze koje prate čuvarke, Arapkinje. Ljudi i dalje žive u Petri i oko nje.



Visoko iza nas na vrhu litica nalazi se žrtvenik, za koji ja lično mislim da je iz vremena daleko ispred vremena procvata Petre. Što ste dalje u prošlosti, bliže ste božanstvima; što ste bliže sadašnjosti bogovi su sve dalje!
Levo dole na oko 1 km je litica u kojoj su takodje grobnice i otvori u stenama. Tamo ima dosta zelenila-drveća pa kako je to najniži deo prirodnog amfiteatra Petre ( nismo dotle išli ) to je mesto gde ima "žive vode". Tuda je nekada tekla reka, na graviri je to zabeležio David Roberts oko 1850- godine.



Pravo ispred nas na približno istoj daljini je zaravan gde se vrše iskopavanja, i odakle su nekada kretale procesije.
Desno od nas na sličnoj daljini su grobnice koje plene pogled sagledane u neprekinutom nizu izazivaju divljenje nad grandioznošću i veličini uloženog ljudskog rada. Sasvim drugačiji utisak od vidjenja "Trezora".



Levo dole na pola daljine od vidikovca nalazi se relativno skoro otkriven hram interesantne koncepcije, jer on objedinjuje elemente Egipatske, Grčke a i nekih drugih tradicija izgradnje hramova. Naša zbirka dragulja rapidno raste. Silazimo dugom kosinom do zelenila na dnu doline odakle polazi put popločan kamenom. Vreme je za povratak.
Idemo putem koji se blago ali ravromerno penje. Prolazimo kroz trostruki slavoluk, pored propileja skoro otkrivenog hrama mimo duge obline padine, na kojoj je bio grad i vidikovac sa koga smo gledali celu dolinu. Prolazimo mimo objekta unutar koga su iskopavanja. Stižemo do podnožja grobnica opet žačudjeni njihovom veličinom i lepotom.



Prolazimo "amfiteatar" i opet smo pred "Trezorom". Nema više one navale pozitivne estetske energije, ali već sećanje na događjaj od pre tri sata potiskuje neke druge utiske. Još jednom se potvrdjuje : ... jedna slika je hiljadu reči... Leonardova tvrdnja da 90 i neki postotak utisaka o svetu oko sebe saznajemo vidom, a preostalih 7-8 % ostalim čulima.

Poslednji pogled na "Trezor" i počinje povratak kroz klanac.



Povratak je naporan, ali ništa manje lep. Još samo jedan napor i prošli smo kapiju. Grupe se skupljaju i autobusi kreću. Prelazimo tri granice i u hotelu smo. Pravac krevet! Sutra ćemo pričati o izletu.

Deluje da je svuda kamen i pesak. Gotovo da nema biljke?! Da li ste isli preko agencije (koliko dana i sta tura obuhvata)?

Ovako je to bilo...

Preko Kontikija smo hiron ( Spasa) i ja letovali u Tabi u hotelu Hilton koji je odmah do granice sa Izraelom.
Izlet u Petru je bio jednodnevan. Oni koji su letovali u Šarm El Šejku kretali su u toku noći, a do nas su došli oko pet ujutru. Zajedno smo otišli do granice sa Izraelom. Granicu smo prešli peške.
Obzirom da su baš tih dana otvorili prelaz iz Egipta u Izrael, jedva su nas propustili jer nikad nisu videli naše pasoše! Ranije se iz Tabe trajektom išlo direktno za Akabu u Jordanu. Elem, predjosmo!
Pošto smo imali tranzitnu vizu kroz Izrael, odmah su nas smestili u kombi i sa njihovom policijom smo se odvezli do granice sa Jordanom. Mislim da je to na oko petnaestak kilometara. Usput sam napravila par slika.



To je čuveno mondensko i vrlo skupo letovalište Eilat.



Brzo smo se provezli kroz grad.



I prošli autoputem malo severno od Akabe pravac Petra...



Od tog trenutka, svuda oko nas je bila nepregledna pustinja.
Tu i tamo iza neke veće stene ili stenovitog brda videli su se ogromni crni šatori beduina. Isperd šatora uredno parkirana limuzina!
Odjednim, autobuska stanica! Kilometrima pre i posle nje nije bilo naselja, samo sama pustinja.





Imali smo jednu pauzu. Popili smo po čaj, malo slikali okolo pustinju, za promenu!
Naravno gde je odmorište, tu je i suvenirnica. Nas je privuklo kamenje. Bilo je tu akvamarina, kvarca... Pošto smo mi mali kolekcionari, kupili smo jedan šareni od kojih su sačinjena kamena brda okolo.



Ovo je taj kamen, visine desetak cm.



A ovo su ta brda okolo.



Počinju mala naselja...





Ulaz u grad Petru.



U gradu je sve vrlo brdovito. Obzirom da je podloga go kamen, gradili su ulice u gradu kako je moglo.



Autobus je ovde usporio, pa sam slikala baš apoteku.



Pravo smo otišli u stari grad PETRU zbog koje smo prevalili ovoliki put. Bilo je oko deset sati pre podne.
Drugi maj, a temperatura blizu 40°. Nema vetra. Svi nosimo velike flaše vode sa sobom.
Pred nama je uzak kanjon od 1,2 km i možemo da idemo peške, da jašemo kamilu ili konja...



Ili da se vozimo u kočijama.



Mi smo izabrali - peške.

_________________

обома на овој причи!

Петра је моја велика жеља за обићи. Негде лета 2006. требало је да идем на размену студената у Сирију. Имао сам визу, био у Софији да купим карту за бус, припремио се и за Сирију и за Јордан, али изби онај рат у Либану и стопираше нас. Можда се сећате приче о момку који је у том тренутку био на размени у Либану и извукао се неким бродом до Италије.

Остаје ми да се надам да ћу обићи и Петру и Вади Рум једног дана...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Bravo za Dujaspasu i Spasu (Hirona) i hvala na ovom putopisu. Moram primetiti da je Hiron izuzetno nadaren za prozno izražavanje! Kako se samo Zaratruste setio! Duja je konkretnim činjenicama sasvim lepo dopunila izlaganje.

E, ovo sam morala da ponovim.

Počinjemo pešačenje kroz klanac. Ispred nas, bračni par nemaca koji dolaze u Petru po treći put. Znaju kako se treba obući za jako sunce. Dugačke pantalone, tanka majica sa dugim rukavima, šešir i razgažene patike.



Neverovatan osećaj! Klanac je negde širine 2-3 metra, retko malo širi, a visina mu je od 60-80 metara! Sve oko nas je kamen divnih boja.
Hlad! To godi na tolikoj vrućini. Malo, malo pa stanemo da se napijemo vode. Vodiči, naš vodič iz Kontikija i ( imali smo sreću ) Jordanac - kustos u Petri, koji je učestvovao u otkrivanju mnogih arheoloških artefakata. Govorio je engleski, pa smo ga razumeli, mada je i naš vodič prevodio.



Ovo, kao neko koritance što se vidi uklesano u stenama, je ustvari vodovod. Mestimično je isklesan kao cev, a mestimično otvoren. Dakle, 1.200 godina pre nove ere u sred, čini vam se, ničeg - vodovod!



Počinje da se nazire grad Petra.



Uzbudjenje raste! Ovako, kad vi čitate, nemate pretstavu koji je to utisak!



Sad sam se naježila kad pomislim na ovaj trenutak!



I, konačno, jedno od sedam svetskih čuda Petra i najvažniji njen deo Trezor, raskošna grobnica uklesana u kamenu.

_________________

Jedna od destinacija koja je pod "must seen"

_________________
Ako zelis da budes neko zaista poseban budi ono sto jesi...

Uf, sada vidim koliko je to monumentalno, zato što su ljudi, koji stoje ispred baš majušni u odnosu na Petru.

Nastavljamo obilazak Petre.
Sada se postepeno širi prostor i postaje jedna velika peščana dolina a okolo kamena brda. U kamenim brdima uklesane su grobnice raznih veličina i dekoracija u zavisnosti od ranga onog ko je tu sahranjen.



Poprilično umorni, naši prijatelji i mi odlučismo da sednemo u kafanicu ispod nastrešnice. Nemate pojma kako je prijalo. Voda, voda...



U nekoliko grobnica smo ušli. Nema ničeg, sve je odavno pokradeno ili sklonjeno.



Travke, tj pustinjske biljke, su retka pojava. Vodič nas je odveo na jedno uzvišenje na kom je u davno doba pre 1.200 godina bilo naselje Nabatejaca i gde se odvijala glavna trgovina u ovom delu sveta. Tu je prolazio i put svile.



Sa tog mesta se pružao pogled na jednu veoma bogatu grobnicu. Znači u sredini malo uzvišen je bio grad, a svuda okoli u brdima su uklesane grobnice.



Nas dvoje smo bili presrećni što smo uspeli da vidimo i doživimo ove neverovatne prizore. Evo nas u glavnoj ulici gde su bila tri slavoluka od kojih su ostali samo delovi arkada.



Svuda okolo su bili parčići grnčarije koji su izvirivali iz crvenkastog peska. Niko na njih nije obraćao pažnju. Sad često gledamo na History-ju emisiju kako englezi prekopavaju njihove livade i dvorišta i strašno se obraduju kad nadju parčence grnčarije, a ovde se bukvalno po takvim parčićima gazi!

_________________

Nekako smo "dobauljali" nazad kroz klanac do autobusa. U autobusu zima! Svi oblačimo trenerke! Vozač isključuje klimu!
Ponovo smo se provezli kroz interesantan gradić Petru. Obzirom na jako veliki broj turista koji tuda prolaze, grad je dobro snabdeven i ima dosta hotela najvišlje kategorije. Nas su, na ručak odveli u jedan veoma luksuzan hotel. Sedeli smo u bašti u lepoj hladovini a posluženje je bilo na bogatom švedskom stolu.



U Petri smo bili i na Mojsijevom izvoru. Tu je on, po predanju, zabio štap u pesak odakle je potekla voda.



Naravno da smo svi napunili svoje flašice.



Kasno uveče prešli smo jordansku granicu. Tu je hiron, u pratnji policajca, bacio razglednice koje smo napisali prijateljima. Policajac mu je trebao jer je zaboravio da to uradi pre prelaska granice, pa je morao da se vrati u Jordan.



Preko Izraela vratili smo se u Egipat i stigli u hotel na kasnu večeru. Ja nisam mogla da dugo zaspim te noći.

_________________

_________________
Sve što možeš da opeglaš danas, ne ostavljaj za sutra!

D&H

Jako, jako lepo opisano i, kao i uvek (prosto ne mogu da ne pohvalim!) sjajne fotografije! Lepo se dopunjavate, putopisci! Videla sam i druge putopise , kao i mnostvo slika, ali ove su mi bas za "dozivljavam ovo sto gledam"!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Д Х

Уживање је читати ваше путописе. Просто стекнем утисак као да сам тамо, а и дан на послу брже прође.