Putovanja u srcu

Čim odem ponovo, eto nastavka!
Hvala, Petronije!

_________________

Zmajo delimično si mi odgovorila na moje sledeće pitanje.
Na jednom mestu kažeš kako nemaju zdravstveno osiguranje i da zajednica plaća lečenje. Stalno slušamo koliko su te usluge skupe, a i cela unutrašnja politika Amerike se lomi oko toga. Od čega to oni plaćaju, ako samo mali broj pripadnika zajednice radi, nemoguće mi je samo od prodaje poljoprivrednih proizvoda.
Želim ti da uskoro ponovo odeš.

Taj deo je i meni ostao pomalo nejasan. Koliko sam ja shvatila, oni žive samo od prodaje proizvoda, ali ovi koje sam opisala pomalo žive i od turista. Dužni su da daju zajednici (crkvi) najveći deo zarađenog. Tako formiraju zajednički fond.
U bolnicu idu samo ako je ''život ili smrt''.

_________________

Razmišljajući šta me je privuklo da pričitam putopis o SAD, koje u mom mentalnom sklopu predstavljaju drugu galaksiju i uopšte me ne zanimaju, konačno shvatih da je u pitanju tragikomična zabuna.

Ne znam zašto, ali uvek naslov teme: "Doživljaji sa letnjih raspusta jedne učiteljice" u brzini pročitam kao: "Letnji doživljaji jedne raspusne učiteljice" i svaki put se ponovo navučem da otvorim temu.

_________________
Peglanje je lakše ako se prethodno dobro pofajta

Nek' si ti našao razlog...

_________________

Fenomenalne ste devojke! Uživala sam u ovoj priči, sa mnoštvo lepih slika. Toliko poučnih i interesantnih detalja! Ne mogu da izdvojim šta mi je bilo interesantnije, da li to kako vas je zet TEŠKO pustio na put da idete same (ja bih vas isto tako GUŠILA kao on), da li gradići sređeni u klasičnom američkom stilu, da li muzej (bože kako oni pažljivo čuvaju svoju tradiciju), da li Amiške kuće i farme, uređena polja, opis načina na koji žive, autobus koji vuku konji , ceo voz klope koju ste pojele ne kraju šetnje .... Ma šou. Moram priznati da su mi sami Amiši najmanje interesantni, ma neka žive i neka se oblače kako hoće, sa svim tim strogim pravilima... Napraviše oni unosan turizam od toga... Mene kao dipl inž. polj. je interesantana organska uzgajanja i povrtnjaka gde se smenjuju sa redovima cveća, koje služi u zemenu za pesticide.

Ja bih rado da turističi odem u Ameriku, to je za mene velika i lepa zemlja. Samo ne bih mogla da se odlučim šta bih najpre volela da vidim...

Zmaki, hvala ti na ovom lepom putopisu!

Jaooo kakav pocetak putovanja!
Super je putopis.

Meni se ti Amisi ni malo ne dopadaju jer sam gledala neke emisije o njima. Nisu oni bas tako "fini" kako se predstavljaju.

Zmajo za trud, slicice su super a ova mi se posebno dopala. Kako uhvatiti koku

_________________
Ako zelis da budes neko zaista poseban budi ono sto jesi...

Kao i do sada, uživala sam čitajući ovo tvoje štivo. Volim što umeš da preneseš doživljaj, pa mi se svaki put čini kao da sam i ja sa vama u priči.

Pefk mi je ukrala skoro sva pitanja koje sam htela da ti postavim. A možda je i bolje! Znaš ti kakva sam ja kad pitam.

Šteta što nisi uspela da porazgovaraš sa nekim od ovih "čudnih" ljudi. Baš me zanima šta bi imali da kažu. Veoma su interesantni, ali samo kao pojava koja se dešava nekom tamo. Ni u kom slučaju ne bih mogla da živim njihovim načinom života i stvarno se čudim kako se odupiru svetskom napretku. Mislim, čemu to??? Sa druge strane, svaka im čast na doslednosti.

Super mi je ono sađenje red povrća - red cveća (umesto pesticida). Da li to zaista deluje?! (ne očekujem da mi odgovoriš na ovo, samo se pitam onako za sebe ).

Koliko znam, oni se međusobno venčavaju, tj. prave decu i sa rođacima. Je l' tako beše? To mi je bljak. Da li znaš kontaktiraju li sa drugim Amišima i gde ih ima još osim tu gde ste vi bile? Da li se makar druže sa "normalcima"?

Uf, nadam se da cu se setiti svega na sta sam htela da odgovorim!

Ovako, da krenem od Petronija: i ja sam ti, ono uzivo, rekla da mi se cini da bi , lepo, mogla da otvoris vise tema, jer svaka prica je interesantna na svoj nacin i zasluzuje da bude "primecena"...ako ne, opet dobro, ja cu svakako citati SVE!

I ja sam se pitala da li i njih nekada zaboli zub, pukne im slepo crevo...nesto mora i njima, nekad bar, da zafali! Kako resavaju taj problem?

Sa druge strane, zao mi je sto ih posmatramo kao "vanzemaljce" i dozivljavamo kao cudake....mozda smo i mi njima, isto tako, cudni! Takodje mi je zao dece i svih ogranicenja koja imaju! A kad pomislim kakvu sve decu kod nas vidjam, bude mi muka!

I ja sam htela da pitam kako ostvaruju odnose medju polovima, kada su tako zatvorena grupa! Nadam se da NE izmedju sebe! (mislim na familiju!)

A, ona mala "plavokosa" je ukras svake slike! Da li je ideja "da na laksi nacin dodje do resenja" bila njena?

A sto rece Blaza i jos neko, najzanimljiviji mi je nacin prenosenja dogadjaja i dozivljaja...u kombinaciji sa slikama "puteva kojima se redje ide"- pun pogodak! Hvala, ocekujemo nastavak!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Hvala, drugari, again!

Pogledajte ovu prezentaciju, veoma je interesantna.

http://www.dgt.pmf.uns.ac.rs/download/g ... pred4.ppsx

Amiša najviše ima u Indijani, Pensilvaniji i Ohaju.

Kažu da cveće stvarno tera bubice u povrtnjaku, nisam proveravala.

Nisam čula da se međuporodično mešaju, več u okviru zajednice - momku nađu devojku iz komšiluka.

Imaju svoje lekare i travare, a u bolnice idu samo ako im je smrt za vratom.

Meni je bilo veoma interesantno sve da vidim u izvornom obliku, ali ne kažem da sam oduševljena njihovom zatvorenošću i načinom života. Naprotiv, mnogo je elemenata onoga što mi znamo pod nazivom ''sekta'', a to ne ljubim.
Ono što je pozitivno jeste što svaki član doprinosi svojim radom, ne prezaštićuju decu, jedu zdravu hranu, žive u skladu sa prirodom i poštuju je. Odupiranje modernim tehnologijama ne shvatam.

Pef, moja ilustrovana priča, ovaj poduži sastav, nije klasičan putopis u kome opisujem pojedina mesta i predele, već LIČNI DOŽIVLJAJ mesta koja sam posetila i opis LIČNIH događaja i LIČNI doživljaj istih. Naslov, sam po sebi, dovoljno govori, tako da ne bih ovo rasparčavala na posebne teme. Ako ikada budem imala vremena, možda u posebne teme prekopiram samo delove koji bi mogli da se podvedu pod ''putopis'', na kojima bi i drugi mogli da dodaju svoje opise i fotografije.

Setila sam se još i detalja da žena zvoni kad je vreme za ručak (na tremu svake kuće je zvono).

_________________

A sad nešto sasvim drugačije...

_________________

LAKE GENEVA, WISCONSIN

Vreme je proletelo. Šesta nedelja mog boravka u Čikagu leta 2014. je na izmaku. Početak je avgusta. Još samo dva dana mi je preostalo do povratka u Srbiju. Sestrini slobodni dani, uzeti da bismo se bar malo istinski družile, ističu u isto vreme. Za kraj ovogodišnjeg druženja odabrala je da odemo na Ženevsko jezero, u Viskonsin. ''Šta ima tamo?'', pitam ja. Kaže, gledaćemo kuće milionera šetajući stazom oko jezera i malo svratiti na plažu. Možda se provozamo i kočijom, pošto nismo kod Amiša. OK, ne verujem da neće biti zanimljiv dan, ali koga još zanima da gleda bogataške kuće?!
Zet ovoga puta nije paranoisao, već nam je pružio punu podršku. Idemo na sat vremena od Čikaga, tim kućama je lično fasciniran (to mu je struka), ludovao je nekada tamo po diskotekama, pa mu se ova naša ideja dopala. On nema slobodne dane, tako da nas tri opet idemo same u život.

Krenite sa nama u još jednu avanturicu, dopašće vam se, sigurna sam!







Viskonsin je još jedan od suseda državi Ilinois. Brdovit je, ima dosta jezeraca i plodno zemljište. Tamo žive seljaci koji se bave poljoprivredom i stočarstvom, koji imaju velike farme. Srbi najčešće tamo nabavljaju prasiće za slave i Božić, kao i domaće povrće koje miriše na prirodno. Međutim, tamo postoje i oaze za uživanje bogatih, malo više bogatih i prebogatih Amerikanaca.





Lake Geneva je veoma lepo uređeno turističko mesto, sa većim jezerom u centru i jednom javnom plažom. Jezero je okruženo vilama, viletinama i dvorcima. Ima i hotela, za one koji bi tu da provedu odmor.

Na vrhovima brda, u mešovitim šumama nalaze se dvorci, do kojih običan narod ne može da dođe. Na ulazu svakog takvog poseda stoji kapija i upozorenje ''Dalje nećeš moći!''.
Uz obod jezera, unaokolo, nalaze se privatni posedi impresivnog izgleda. Svaka kuća ima svoje parče jezera, u donjem delu i šume, koja se nalazi na uzvišenju, unaokolo. Između dvorišta i jezera, unaokolo, urađena je stazica za obične smrtnike, kojom smeju u tišini, otvorenih usta, balaveći da šetaju. I mi smo tako nekako, posebno ja.

Izvol'te sada i vi isto tako...

_________________

_________________

Luka i plaža

Živi fosil, žena koja jedva hoda i ima oko 90 godina – vozi!

_________________