Putovanja u srcu

Treking u parku Guanayara mi je bio jedan od najlepših izleta na ovom putovanju. Park je jedan od 5 oblasti sa uređenim pešačkim stazama koje čine nacionalni park Topes de Collantes. Ja volim šetnju po prirodi, a posebno kada ste u danu sa visokom temperaturom u šumi. Izlet ukratko izgleda ovako.

Od Trinidada se busom dolazi do info centra u parku gde vas preuzima lokalni vodič, daje osnovne informacije o parku i sledi ukrcavanje u ruski vojni kamion malo preuređen u turističke svrhe. I sama vožnja ovim kamionom je mala avantura.





Zatim se svraća u kafić na osveženje i poslednji urbani toalet. Ovo područje poznato je po proizvodnji kafe, posebno vrste robusta. Imali smo malu prezentaciju načina na koji se kafa bere, suši, čuva, prži kao i malu izložbenu postavku alata koji se nekada koristio za ove poslove. Nisam znao da se kafa sadi u hladovini i da ne podnosi da okolo ima rastinja tako da je stalno okopavanje jedan od bitnijih faktora uspešne proizvodnje. Danas je naravno ceo proces osim berbe zrna automatizovan i mašinski. U ovom kafiću su novi aparati i sveže pržena kafa pa sam uživao u espresu.









Zatim smo stali kod jedne od tezgi da dopunimo zalihe voća i organskih energetskih i voćnih pločica. Naravno da nije staza tako zahtevna već je dobar način da lokalci zarade.



Sama staza je duga oko 3 km i svo vreme se ide nizbrdo prateći tok rečice. Staza je lepo uređena i utabana, a vodič daje dosta informacija o raznim biljkama, voću, korišćenju biljaka i za ishranu, aleternativnu medicinu, kozmetiku... Potrebno je oko 3 sata da se pređe uobičajenim tempom i na stazi ima nekoliko zanimljivih tačaka. Prva je vidikovac sa koga se pruža lep pogled na park, druga je vodopad El Rocio, a treća jezero El Venado u kome smo se kupali i u kome je voda poprilično hladna. Jezero se nalazi tačno na pola staze pa je i dobro mesto za predah. Postoje dve improvizovane kabine za presvlačenje i mislim da postoji bar ali je voda delovala tako izazovno da nisam mnogo pažnje posvetio okolnim sadržajima. Na kraju staze je organizovan ručak u restoranu koji je bio odličan i stvarno potpuno organski od namirnica koje sami proizvode. I nemam puno slika koliko mi se svideo izlet ali staze nisu mnogo široke pa nema mesta ni da zastanete ili se odvojite jer je sledeća grupa krenula sa razmakom od 10 minuta pa ćete se susreti i zato sam morao da postavim i par ličnih slika da bi se videla staza i da nije preterano teška. Samo se na par mesta prelaze drveni mostići preko reke ili kroz malo gušće rastinje.

















U povratku smo takođe zastali na jednom vidikovcu i to tako što je vozač autobusa stao i pokazivao rukom na platformu do koje se dolazilo preko 100-ak stepenica. Tako da je samo nas 4 imalo priliku da uživa u pogledu.

Na putu od Trinidada do Varadera pauzu smo napravili u gradu Santa Klara poznat po tome što se u njemu odigrala poslednja bitka gerilaca, na čelu sa Ernestom Če Gevarom. Naime kada su došli iz Meksika gerilski rat je trajao skoro dve godine. Gerilci su se krili u planinskom području i polako jačali svoj uticaj preko opozicione socijalističke partije ali su glavni problem imali u nedostatku oružja kako bi opremili značajniju vojsku. I zato je bitka kod Santa Klare bila značajna jer je Če Gevara uspeo da postavi zamku na pruzi, praktično je sklonio šine ispred voza koji je prevozio municiju i oružje. Kao i u nekim drugim ratnim pričama 300 gerilaca je porazilo značajno brojniju vojsku, mada i moral i podrška komandantu kod te vojske nije bila na zavidnom nivou. Bez obzira na to sada naoružana gerilska armija je brzo napredovala, Batista je pobegao iz zemlje i za nedelju dana je oslobođena i Havana. U ovom gradu je kult Če Gevare još uvek jak i redovno se jednom godišnje organizuje veliki marš.

Ja ću samo postaviti nekoliko slika iz centra, bez ulaženje šta je koja zgrada ili spomenik mada je lokalni vodič imao zanimljive priče. Opšti mi je utisak da su mali gradovi ušuškaniji, bolje očuvani i čistiji od Havane. Vreme je počelo da nam se kvari pa su nas dočekale i od kiše mokre ulice.















Če Gevera ubijen je 1967. godine u Boliviji. Njegovo telo je tek pronađeno 1995. godine, a 1997. godine je prebačeno u Santa Klaru. Sada njegovo telo leži u velikom memorijalnom kompleksu, gde se nalazi i muzej koji je njemu posvećen i u kome se nalaze lični predmeti koje je koristio tokom revolucije. Nakon pobede on je kratko bio i guverner pa danas među numizmatičarima vrednost imaju novčanice koje je on potpisao.

Poslednja destinacija na ovom putovanju bio je Varadero koji u svemu deluje kao da je u drugoj državi. Luksuzni hoteli, all-inclusive koncept, sređene kuće, široki bulevari, pabovi kao u bilo kojoj evropskoj državi. Iako sam bio u hotelu sa 5* to ipak nije takav nivo usluge mada ja mogu da uporedim samo sa hotelima u Turskoj. Ali nakon prethodnih dana sve je delovalo neverovatno luksuzno. Agencija je nudila i izlete iz Varadera ali smo već bili ili umorni ili smo želeli da poslednja dva dana provedemo na plaži. Nažalost vreme nam nije bilo naklonjeno pa se samo par nas kupalo i zaista je divna plaža. Postoji turistički autobus kojim se za 5e možete voziti ceo dan.

Plaža hotela nije bila ništa specijalno pa sam ja odlazio na plažu u gradu koja ima slobodan pristup. Zapravo je sve jedna plaža i možete da budete na svakom delu, ali ležaljke i piće možete da dobijete samo na "gradskim" plažama, a ispred hotela te usluge mogu da koriste samo gosti. Cene na plaži su veoma povoljne (500 pesosa ili 1,5e za par ležaljki, suncobrani su fiksni i ne morate da uzmete ležaljke već možete da postavite i svoje peškire, limunada je 200 pesosa ili 0,7e, a kokteli 300-500 pesosa ili 1-1,5e). I uopšte u gradu su svuda povoljne cene, jedino skuplje mesto je pab posvećen Bitlsima gde je recimo koktel koštao 5e.

Puno ima umetničkih galerija, dešavanja u parkovima, čak i prodavnica i butika ali su tu cene malo jače. U hotelima postoje ozbiljne prodavnice ali su sva plaćanja preko kartice ili u stranoj valuti.























Bila su ovo dva opuštajuća dana pa nemam mnogo toga da vam napišem već samo da postavim nekoliko slika.

Bio je ovo prikaz 15 dana provedenih na Kubi. Nadam se da sam uspeo da prenesem makar malo pozitivne energije koju sam doneo i zaista mi je prijalo ovo putovanje. Server kaže da sam postavio skoro 400 fotografija U nekoj hipotetičkoj priči da imam mnogo više dana odmora mislim da bih mogao da svake godine idem na Kubu. Mislim i da sam dobro izabrao destinaciju za rođendansko putovanje mada je nezahvalno to da kažem jer nemam sa čime da uporedim destinaciju. Ali mi je prijao program koji je bio kombinacija obilazaka gradova bogate i zanimljive istorije, prirode koja mi se posebno dopala i plaža. I drago mi je da sam video Kubu kakva je bila sada. Zbog tih ljudi voleo bih da im se ukinu sankcije, da im dolazi mnogo više turista, da se razvijaju iako znam da će to promeniti utiske koje sam ja doneo sa ovog putovanja.

Прочитао сам у деловима, а сад опет и у целости .

Само ћу написати, штета што ти чешће није 50.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

To je bre 18godišnjak sa 32 godine iskustva

_________________
Mislim PLAVO

Da, kad uđu u Briks i postanu tranzitna zona za Latinsku ameriku, sve će se promeniti.
Ali vreme ne stoji ni za atome, a kamoli za složene strukture kao što su ljudi, društva i države.
Hvala za detalje i fotke i utiske i sve. Uživanjac.

_________________
Mislim PLAVO

Pročitala sam više puta. Jedan od razloga je i upravo ta energija koju si uspeo da preneseš, bar meni, uživala sam!

Kubu zaista treba posetiti!

_________________
Ako zelis da budes neko zaista poseban budi ono sto jesi...