Putovanja u srcu

Gonna take a sentimental journey, gonna put my heart at ease,
Gonna take a sentimental journey, to renew old memories...
... pevala je nekad davno Doris Dej i ova melodija mi se pomalo vrtela u glavi dok smo se približavali...



... ko zna zašto baš ta, a ne, recimo, Tri palme na otoku sreće?

_________________
Mislim PLAVO

Kakva je moja veza sa ovim gradom, ako mi je oduvek sva rodbina stacionirana s ove strane onih reka što nas dele na nas i bivše nas (koji su sad 'njih')?



Da, ima neka tajna veza... a to je jedno davno leto, kada smo moja najbolja drugarica i ja, uz pratnju njene starije sestre i mog starijeg brata , provele tu ceo taj blaženi avgust.
Elem, njihov otac je znao čoveka koji je znao čoveka koji radi na brodu duge plovidbe, pa mu je kuća nepotrebna u sezoni, a one su već boravile tu prethodnog leta i upoznale lokalnu ekipu, i tako...
417 stepenica iznad Porporele...
Treba li reći: Sloboda?
Treba li reći: Raj...

Sećate se tih godina kad su leta trajala toliko da je izgledalo da se raspust neće nikad završiti?
I prvi sumrak mirisao na nešto bog zna kako slatko, ogromno i neizrecivo...
I kako smo sigurni bili da će se nešto strašno važno neizostavno desiti, sasvim skoro i sasvim neizbežno...

Kako mi se živo vratio taj osećaj...
Nije važno što je trajalo svega sat ili dva. Sad znam da je još uvek tu

Ma, ne u Dubrovniku, u meni

_________________
Mislim PLAVO

Ipak, neće ovo biti poglavlje za autobiografiju, bar ne mnogo više od mojih ostalih tekstova...
Pričaću vam o ovom gradu kao što sam i o drugima, uz tek dašak onog 'žal za mlados' sentimenta, koji i ne čezne zapravo za tim nekim mestima, samo za nama, onakvim kakvi smo bili.

_________________
Mislim PLAVO

Turistička mapa starog grada izgleda ovako:



100Kn po glavi je walking tour sa lokalnim vodičem, može i 15e, a 10e je audio-guide. Ture se nude na platou kod Vrata od Pila, na taj parking uglavnom pristižu svi turisti...
Tu je i info centar, gde možete uzeti besplatnu mapu grada (ovu istu odozgore) i raspitati se o svemu što vas interesuje.
Prekoputa je i menjačnica, jer prodavci uglavnom traže svoju valutu, neće uvek da prihvate evre (svim strancima jednako, da ne pomislite nešto lično)

Trk do terase, da se baci pogled na uvalicu koja nosi lepo ime Kolorina i škljocne jedna fotkica kule Bokar levo...



... i jedna desno, gde je tvrđava Lovrijenac



Kuriozitet vezan za ovu tvrđavu je da su je Dubrovčani izgradili za svega 3-4 meseca, kad su dobili informaciju da Mlečani nameravaju da na tom mestu sagrade utvrdu, kako bi ih napali i osvojili.
Pa, kad su se stvarno i pojavili, oni i njihove lađe natovarene građevinskim materijalom su topovima sa ove tvrđave ispraćeni nazad odakle su došli...

Zidine ove tvrđave su na spoljnim delovima debele 10-12 metara, a 'unutrašnje', prema gradu, svega 1m

_________________
Mislim PLAVO

Da napomenem za neke sledeće putnike i da je agencijska organizacija i izvedba ovog izleta bila katastrofalna, i da sam tada znala ono što sad znam otišla bih do Dubrovnika taksijem iz Trebinja, pa bih tu bila još u 8h ujutro, umesto u pola 11...
I još: obavestite se u agenciji još pre puta da li izlet obuhvata i šetnju sa vodičem ili ne. Bez obzira šta piše u samom programu putovanja.

Elem, desilo se tako da nam kao jedini vodič 'osta onaj stari kompas u grudima'... a možda je to i najbolje.

_________________
Mislim PLAVO

Može malo istorije

Dubrovačka republika (Repubblica di Ragusa) bila je jedna od mediteranskih pomorskih republika, čak je nazivaju i 'petom italijanskom pomorskom republikom', jer je zvanični jezik bio latinski.

Ime Dubrovnik potiče od slovenske reči dubrava, što označava hrastovu šumu, koja je nekada u potpunosti prekrivala brdo Srđ, gde se nalazilo najstarije naselje na ovom prostoru. Vremenom je slovenski živalj brojčano nadvladao i prosto asimilirao vizantijsko stanovništvo, ali latinski ostade...

Da se podsetimo tih gradova-republika i njihovog trajanja kroz vreme:



Na slici je prikazan životni vek ovog grada kao faktički samostalne republike, iako ona nikad formalno nije bila potpuno samostalna, uvek je bila pod 'zaštitom' neke od sila, i za to su plaćali zlatom. A zlata su imali...

Najpre su bili pod vlašću Vizantije, a nakon pada Carigrada u Četvrtom krstaškom ratu, prelaze pod vlast Venecije. Nakon toga, Zadarskim mirom pripadaju Austrougarskoj, i tokom 15. i 16. veka dostižu zlatni period razvoja.

17. vek je početak kraja Republike, najpre zbog otkrića Amerike, i pomeranja centra trgovine na Atlantik, a naročito zbog katastrofalnog zemljotresa iz 1667. godine u kome je stradalo oko 5000 ljudi, uključujući i Kneza. Aristokratske porodice su u priličnoj meri nestale, pa su Dubrovčani prinuđeni da iz redova trgovaca proglase nove gospare. Ovo je dovelo i do unutrašnjih trvenja zbog nesloge 'starog' i novog' plemstva.

Ukidanje samostalnosti desilo se 1808. godine, kada su Francuzi osvojili ovaj prostor i priključili Dubrovnik svojim 'ilirskim provincijama'. Berlinskim kongresom 1815. Dubrovnik pripada Austriji, dok se nakon Prvog sv. rata pripaja Kraljevini SHS.

_________________
Mislim PLAVO

Na tvrđavi Lovrijenac stoji u kamenu urezan moto ove Republike: Non bene pro toto libertas venditur auro - Sloboda se ne prodaje za sve zlato (jedan davni drugar Dubrovčanin imao je ovakav poetičan prevod: sve za Slobodu, Slobodu nizašto!)

Dubrovačka republika je bila među prvim državama u svetu koje su ukinule ropstvo (kada i Austrougarska, početkom 15. veka, više od 400 godina pre Velike Britanije i Amerike), i zastava republike je na sebi imala natpis Libertas - što se još uvek koristi i kao naziv brojnih ovdašnjih firmi.

_________________
Mislim PLAVO

Postoji legenda da je sv. Franjo Asiški početkom 13. veka svratio u Dubrovnik prilikom putovanja, i da je izrekao proročke reči da će ova Republika biti slobodna sve dokle bude bila slobodna od inovernih, poimence, od pravoslavnih i muslimana. Ova legenda vremenom je rezultirala pokrštavanjem srpskih i hercegovačkih trgovaca koji su tu živeli, jer inače ne bi mogli da dobiju državljanstvo, a i bilo je zabranjeno da inoverni zanoće unutar gradskih zidina. Izuzetak su Jevreji, kojima je to ipak bilo dopušteno, i ovde se u 15. veku naselila mala jevrejska zajednica Sefarda izbeglih sa Iberijskog poluostrva.

Prva pravoslavna crkva, uprkos protestima stanovništva, izgrađena je tokom austrijske vladavine,1837. godine i to izvan zidina, da bi 1877. godine bila izgrađena i pravoslavna crkva sv. Blagovesti, unutar zidina, u ulici od Puča.

Društvena struktura je bila prilično rigidna, i nisu dozvoljavani mešani brakovi, ni verski ni klasno.

Dubrovačka republika je po uređenju bila aristokratska republika, na čijem se čelu nalazio protokolarni knez koga je biralo plemstvo iz svojih redova. Knez se birao na mesec dana, kako mu se ne bi ’osladila vlast’.

Stvarna vlast bila je u rukama Vijeća umoljenih ili Senata koji je sačinjavalo 45 najbogatijih i najistaknutijih plemića i ono je donosilo sve odluke i zakone. Pored kneza i Senata, u Dubrovačkoj republici postojalo je još Malo vijeće koje je činilo 11 biranih članova Senata da bi sprovodilo njegove odluke, i Veliko vijeće koje su činili svi punoletni plemići i koje se sastajalo povremeno da bi donosilo zakone.

_________________
Mislim PLAVO

Rekoh da je zvanični jezik Republike bio latinski, međutim, sami Dubrovčani su svoj govor tada nazivali srpskim (lingua serviana), dubrovačkim, naškim, slovinskim, ilirskim. U pisanju su korišćene glagoljica i ćirilica, a od 15. veka i latinica koja je kasnije sasvim potisnula ostala pisma.

Dubrovačka književnost je stvarana na dubrovačkom književnom jeziku. Kuriozitet je da se za najstarije delo renesanse u Dubrovniku smatraju tri stiha koja je 1421. godine na praznoj strani „Carinskog statuta“, ćirilicom zapisao Džonko Kaličević.

Danas postoje različite teorije da li dubrovačku književnost treba svrstati u srpsku ili hrvatsku književnost (dubrovački govor svojataju obe strane) ili je ona ipak nešto između njih, samostalno i odvojeno.

_________________
Mislim PLAVO

Ok, sad su nam poznate osnovne istorijske činjenice, možemo u šetnju...

Najpre jedan pogled levo duž zidina grada, gde se lepo vidi najviša odbrambena kula, Minčeta, i više nje brdo Srđ. Sa ulice Iza grada kreće gondola koja vozi do vrha, odakle se sigurno pruža spektakularan pogled... ali za to nije bilo vremena (ovaj put )



Tvrđava Minčeta dobila je ime po porodici Minčetić koja je poklonila gradu zemljište za njenu izgradnju. Završena je u 16. veku, a zidovi su joj debeli 6 metara, i na njoj je bilo 9 topova. Najveći od njih je bio izliven u bronzi i bio je težak sedam tona. Kako li su ga podigli gore, pojma nemam... Uglavnom, Austrijanci su ga zaplenili, odneli u Beč i pretopili...

Da, postoji i još jedna zanimljivost, kada je u toku izgradnje nestalo kamena, naređeno je da svi koji dolaze u grad moraju da donesu jedan kamen, odgovarajuće veličine.

_________________
Mislim PLAVO

Krećemo kroz

Vrata od Pila i stavljam dve slike, sa oba boka, jer se zbog gužve na ulazu celina tog mosta i kapije ne vidi baš najbolje...





Iznad vrata je statua svetog Vlaha, zaštitnika Dubrovnika, sa maketom grada u ruci



Sveti Vlaho je hrišćanski mučenik iz 3. veka, koji je rođen i živeo je u Kapadokiji (Turska), a mučili su ga i ubili Rimljani, jer nije hteo da se odrekne hrišćanstva. Ok, kakve veze Kapadokija trećeg veka ima sa Dubrovnikom koji tad nije ni postojao?

Legenda kaže: 971. godine su Mlečani pokušali na prevaru da osvoje ovaj grad, tako što su hteli da pristanu u luku pod izgovorom da žele da se snabdeju vodom i hranom. E, neki sveštenik po imenu Stojko ( ) je u molitvi doživeo viziju svetog Vlaha koji ga je upozorio na prevaru, sveštenik je uspeo na vreme da upozori gradske oce pa je napad odbijen, i od tada se sv. Vlaho smatra zaštitnikom grada.

Ovaj svetac se slavi 3. februara, i po tradiciji su svi prekršioci zakona 3 dana pre i 3 posle ovog praznika mogli da uđu u grad a da ih niko ne dira...

I dan danas je ovo velika fešta

_________________
Mislim PLAVO

Čim se uđe, tu je 282m duga glavna gradska ulica Stradun, ili, kako je lokalci zovu, Placa.





Sviđa mi se to što ni danas nema saobraćaja kroz stari grad.

Čak i prave opake gusarske princeze koje stignu na besnom motoru, u kožnom autfitu i sa grivom koja vijori na vetru ( ), po Stradunu mogu da varniče jedino štiklama...
Ukoliko ne nose patike, kao trezveniju varijantu.

Grad je popločan kamenom, i ne baš svuda ovim ravnim i glatkim kamenim pločama kao na Placu, već ima i oblutaka udavljenih u betonsku košuljicu. Treba gledati kud se gazi, što je skoro nemoguće uz tu neizdrživu potrebu da se gleda na sve ostale strane osim dole...

_________________
Mislim PLAVO

150Kn košta karta za obilazak zidina.

Dužina tog potkovičastog zida je svega 2km, ali imajući u vidu da je svaki kutak toliko fotogeničan, računajte najmanje 1 sat za obilazak.
I to bez tvrđave Lovrijenac, prekoputa... To nikako ne stigoh.
Ostala mi ulaznica sa neotcepljenim kuponom, važeća do kraja '18.
Možda, ko zna...

_________________
Mislim PLAVO

Ok, sa ove (zapadne) strane, na samom ulazu nalazi se

Velika Onofrijeva česma

Dubrovnik je vazda kuburio sa vodosnabdevanjem, čak su jedno vreme vodu dovozili brodovima, jer su im bunari bili nedovoljni...
Krađa vode kažnjavana je odsecanjem ruke.
A onda su, u 15. veku, odlučili da to pitanje reše, pa su doveli vodu u grad sa 12km udaljenog izvora. Arhitekta koji je unajmljen za ovaj posao je bio neki Onofrije iz Napulja, i garantovao je da će projekat uspeti, ili će on sam da snosi sve troškove...

Onofrije je napravio dve česme, na oba kraja Straduna po jednu. Ovo je velika:





Jako je oštećena u velikom zemljotresu iz 1667, pa je njen današnji izgled bleda senka nekadašnje lepote...

Fotku male česme nemam, jer su sve tri koje sam snimila, nažalost, neupotrebljive... Pored male česme bila je i tzv 'židovska česma' kojoj ime kaže kome je bila namenjena, ali ona danas ne postoji...

Moderni vodovod je u gradu izgrađen krajem 19. veka, i tada je voda dovedena u kuće.

Dubrovnik i danas kuburi sa vodosnabdevanjem...

_________________
Mislim PLAVO

Prekoputa ove fontane nalazi se Crkva svetog Spasa (vaznesenja Gospodnjeg), sa jednom od onih fantastičnih rozeta, u koje se odmah zaljubim...



Sagrađena je nakon prvog većeg zemljotresa, 1520. godine, kada je mnogo kuća stradalo i poginulo dvadesetak ljudi. Tih godina je i kuga harala ovim krajevima, tako da je rešeno da se podigne zavetna crkva.

Njena gradnja ih ipak nije spasila od tog katastrofalnog zemljotresa 1667. kada je poginulo pola stanovništva, i grad praktično bio sravnjen sa zemljom... Ali ova je crkva ostala netaknuta.

Pričica vezana za izgradnju veli da je arhitekta odležao 2 godine jer je kasnio sa gradnjom, a uzeo avans...

U vreme francuske okupacije, crkva je bila pretvorena u skladište soli... Francuzi su se, izgleda, baš trudili da oskrnave sakralne objekte... U Dubrovniku su i Samostan sv. Klare pretvorili u konjušnicu...


Odmah pored ove crkve je Franjevački samostan i crkva Male braće



Izgrađen je u 14. veku, ali je i on stradao u tom velikom potresu. Strana prema Stradunu je jedina ostala čitava, pa se može videti taj originalni portal...



U ovom samostanu 1317. godine osnovana je i prva dubrovačka, a treća najstarija na svetu (posle Bagdada i Padove), apoteka. U međuvremenu su prve dve prestale sa radom, pa je ova ostala najstarija koja je otvorena do današnjih dana.

U samostanu je i veoma značajna biblioteka od preko 70.000 knjiga

_________________
Mislim PLAVO