Ne znam šta nas to "tera" u Egipat? Da li su to neverovatne piramide
ili veličanstvenost Luksora
ali, kako god, mi kad sve saberem provedosmo tamo skoro četiri meseca! Za to vreme uspeli smo da vidimo samo manji deo!
Hurgada je nezaobilazno mesto, jer kad ste tamo nekako ste u sredini važnih stvari koje treba videti i doživeti. To je sada već postao veći grad sastavljen od starih četvrti i novih u kojima se uglavnom nalaze hoteli i resortovi.
Glavna ulica starog turističkig dela grada je načičkana brojnim radnjama i restoranima.
Radnjice su u prizemlju i njih maštovito sredjuju, dok je sprat nemalterisan, a na vrhu vire šipke od armature za sledeći sprat. Ako se gazda bude opet ženio da ima i sprat za novu ženu!
Mi smo ove godine odabrali južnu Hurgadu u kojoj su samo resortovi.
Hotel-resort Hilton Long Beach, u kom smo bili, je ustvari jedno malo mesto na obali mora. Sve ove kuće i kućice na slici, i još malo toga levo i desno je hotelski kompleks. Kažu, dužina plaže je 1,1 km. dok je ceo kompleks po dubini mnogo širi. Ceo kompleks je sastavljen od glavne hotelske zgrade sa dva velika trakta i 100 jednospratnih vila. Sve je to smešteno u ogromnu jako lepo osmišljenu i negovanu baštu.
Od kapije...tamo poludesno na slici,
do ulaska u recepciju...
je parking, klinika, restoran "Podijum", teniski tereni...
i parking za male automobile na struju koji služe za prevoz u lokalu.
Njima se, po porudžbini, možete voziti na plažu ili već gde želite.
Znate, osećali smo se kao da smo u nekom malom živopisnom mestu.
Postoji glavna zgrada koja se sastoji od dva ovakva trakta izmedju kojih su bazeni...
Moram da vam pišem nekim redom.
Kad smo došli u hotel prvo su nam ponudili sobu u glavnoj zgradi na prvom spratu. Pošto smo mogli da biramo izabrali smo smeštaj u vili.
"Naša" kuća je bila blizu najlepšeg dela plaže, ali je do restorana u glavnoj zgradi bilo oko 300m (šetnje kroz park ili pored bazena).
Znate, osećali smo se kao da smo u nekom malom živopisnom mestu.
Soba nam je bila skromna, ali sve je funkcionisalo. Higijena je bila zaista na visokom nivou. Svaki dan je sobar menjao posteljinu i peškire, prao kupatilo, sobu i terasu.
Komaraca uopšte nije bilo. Svako veče su prolazili i ručno prskali gde je bilo mrava i sl. Ni jednu jedinu bubicu nismo videli iako smo bili u prizemlju.
Ulaz u našu sobu...
Sobaru smo na krevetu ostavljali 5 funti (75 naših dinara) dnevno, a on nam je priredjivao razna iznenadjenja.
Kreveti su komotni i vrlo udobni.
Svakodnevno smo dobijali po flašu vode ( ako vam je malo, tražite), neskafu, kondezovano mleko, čaj i šećer. Frižider i kuvalo su ovo dopunjavali.
U kupatilu sobar je stalno dopunjavao toalet papir, šampon, regenerator, gel za tuširanje, hidrantno mleko i kapu za tuširanje.
Na terasi je bio stočić i dve fotelje, kombinacija ratan-plastika (valda se to tako zove).
I, na kraju pogled sa terase u baštu...
Iza ove palme je zalazilo sunce.
I, evo i filmića iz naše sobe.
Hotel je bio pun.
Hteli smo mir i tišinu. Toga, pored gužvi na bazenima, u glavnoj zgradi baš i nema. Ovde je bilo mirno, a muzika se čula iz daljine. Imali smo sreću sa komšijama.
Prizemlje volimo, jer inače živimo u kući sa bašticom. Moj hobi je baštovanstvo i to neobičnog cveća. Spasa je podelio više bakšiša baštovanima u hotelu, nego ostalima, jer su zaslužili. U surovim klimatskim uslovima vredno rade od ujutru do uveče i videćete kako je ta velika bašta-park lepa! Postaviću par slika.
U vitrini u lobiju hotela stoje dobijena priznanja. Ne vidi se baš dobro, ali sva su u poslednjih deset godina.
Vile su tipske i uglavnom su ovakve...
...i kojih ima tačno 100. Sve kuće su u lepo negovanom parku. Ovo je bila kuća u kojoj smo mi boravili br 7. Dobili smo sobu 731 koja je ovde na slici levo. Nalazila se u drugom redu do plaže.
To je ova sa otvorenim vratima.
Nastavak sledi...
Dobro je da je pao na pesak. Ekstra.. 
Lepo... 
)
