Putovanja u srcu

Pre nego da krenem sa pisanjem, da kazem da sam zaboravila kako se sta radi i postavlja na forumu. Sram da me bude nisam nista pisala dugo, ako nesto pogresim molim admine da isprave.

Duže vreme nam se motala zamisao da bi šator mogli da zamenimo prikolicom, velika kocnica u svemu tome je bila što nismo imali auto kojim bi je i vukli. Međutim vreme corone je sve promenilo. Kada smo uspeli da sklopimo posao i odmor i ostanemo na moru gotovo meseca dana, shvatili smo da je iznajmljivanje smeštaja na duži period u sred sezone,ne tako ekonomski opravdano. Prvi i najvažniji potez je bio kupovina novog auta, to smo nekako brzo i zavrsili a onda je došla na redu i prikolica. Tu dolazimo do onoga da morate da se pomirite sa tim da živite u Srbiji. Tržište je kod nas što se tiče kamp opreme skromno a ponuda kamp prikolica nikakva. Tu dolazimo do glavne osobe koja nam je prikolicu našla u Švajcarskoj, sa kojom sam i dalje u prijateljskom kontaktu, koja nam je sve obezbedila što treba od propratne opreme jer smo njegovi kupci, bez ikakve extra nadoknade. Da ne bude kako ovde reklamiram, ali kome treba ime i kontakt pišite, poslaću vam privatno. Prvo smo imali jasno zacrtano šta nam treba, koje uslove treba da ispuni ono što tražimo. Pošto smo početnici, nismo hteli neku preveliku prikolicu, zahtev je bio što lakšu a da stanemo nas 4. i naravno da ima toalet ne stariju od 2000godista. Morali smo da sačekamo da se takva i pojavi, naravno kontakt osoba je takvu tražila i našla. Dobili smo slike u originalu kakvu je i on kupio, sve mane su nam bile prikazane. Dogovorili se da konačnu odluku o kupovini dobija kad pogledamo prikolicu u Srbiji. Tako je i bilo kad je ovde stigla otišli, pogledali, i to je bilo to. Kod svake prikolice je bitno da je zdrava, pogledali pod, ivericu i sve sto smo mogli. Nismo ni mi neki stručnjaci imalo je tu veliki značaj i faktor poverenja u prodavca. Odluka je pala da uzimamo, cena je bila odlična, oni su odradili sve i Amss, i tehnicki, poslali nam papire, sa tim papirima otišli u Sup, koga zanima ne radi svaki sup registraciju prikolice,najbolje u Jermontovoj, i sa tablicama otišli da je preuzmemo. Onda kreće zanimacija, lickanje, pranje, kupovina naddušeka i gomila nekih sitnica. Spisak će se naravno iz godine u godinu menjati. Moj je savet za ono što niste sigurni da vam treba nemojte odmah kupovati, pustite da malo vremena provedete u prikolici. Vremenom će te sami videti šta bi mogli da menjate, dogradite, napravite i sl.
Nastaviće se....

Zaboravih da napišem, da živimo u stanu i da je jedna od prepreka za kupovinu prikolice bila i gde će da je držimo. Rešili smo i taj problem, kum je pritekao u pomoć, ima kuću i dvorište, pa smo je kod njega parkirali i sređivali. Ugradili smo muver, prozor jedan je bio za sređivanje, i još gomila tako nekih sitnica. Zahvaljujem kumu što voli da majstoriše tako da smo sve završili uz njegovu pomoć. Prikalicu smo posle povratka sa mora oterali u zimovnik, po veoma pristojnoj ceni, koga zanima pišem privatno.
Za kamp Ouzoni beach smo se odlučili jer smo kamp obišli lično jednom prilikom, svideo nam se, lak je prilaz za prikolicu, tako da nismo hteli da nešto izmišljamo novo. Ipak je glavni cilj bio da ispobamo prikolicu. Priprema za polazak nije bila laka, treba je napuniti, sve one sitnice, priboj za jelo, posuđe, nešto od hemije, gomila stvari sve nam treba. Tu smo baš dosta vremena izgubili, ali tako je to za prvi put, svaki sledeći put ce biti lakše jer je neki inventar trajno ostao u prikolici. Dan polaska je bio onako malo stresan, vozač koji prvi put vozi prikolicu na tako dugačak put. Krenuli smo noću zbog dece i hladovine. Usput pravili pauze na pumpama, gledali gde ima parking za kamione i autobuse, sva sreca dosta pumpi ima tu mogućnost. Evo nas negde na putu.

Do kampa smo putovali malo sporije nego obicno, bez problema smo sa prikolicom mogli da idemo i 100km/h ali nije preporucljivo, nije bas ni ekonomicno sto se tice potrosnje. Malo nas je gužva oko Soluna uhvatila, nije bilo lako sa prikolicom naručito prestrojavanje, Grci nemaju baš neki osećaj da popuste pogotovu što nam je vidljivost pozadi ograničena. Važno je da smo stigli u kamp, smestili se na naše mesto. Deca su odmah želela bicikle, a muž i ja smo krenuli polako da se nameštamo. Isporbali smo i muver i carska je stvar kad pomoću daljinskog uparkirate prikolicu. Evo našeg haosa.




Dosta toga smo imali od opreme, ono što sam kupila to je mini rerna. Vredi, nije bila ni skupa, lagana fino peče, koristili smo je maximalno. Ništa lakše za ručak, naguram sve u rernu i ostavim da se krčka. U kampu smo imali mogućnost i naručivanja girosa, pozovu sa recepcije, kažu vaš broj parcele i giros stigne iz Nea Mudanje.
Pred-šator smo dobili uz prikolicu, bio je odšiven na par mesta pa smo to popravili ali smo definitivno rešili da ga više ne nosimo. Ipak su one šipke teške i treba malo cimanja da se sve to postavi, tako da smo kupili nešto mnogo lakše, platno koje se uvlači u šinu od prikolice, ispadne ko tenda. Izuzetno se lako namešta i skida. Videćemo kako će da se pokaže ovog leta, i da li ćemo ostati suvi ako udari neki pljusak.
Ne znam šta drugo da vam napišem, ostalo je sve bilo druženje, igra, vožnja bajsa, šetnja večernja po Nea Mudanji. Kamp je odličan za decu, mi smo ih puštali same da se igraju, nema neke saobraćajnice, a nisu ni smele da izlaze iz kampa. Jednom rečju oduševile se. U prikolici se jako lepo spava, a ni preko dana nije vruče kao u šatoru uključivali smo unutra ventilator.
E sad ako uporedim prikolicu i šator i jedno i drugo ima svoje mane i prednosti. Prikolica je ipak gabarit koji vučete, ali zato ako istrpite malo sporije putovanje i ograničenja da sa njom ne možete da se zavlačite po nekim strmim i uskim ulicama, pruža ogroman komfor. Mnogo lakše za postaviti u kampu, parkiramo, iznesemo mobilijar i to je to. Napokon možemo da nosimo deci i bicikle, rolere, trotinete, društvene igre, i sl. Sve to nismo mogli jer nam je auto bio pun večito kamp opreme. Ukoliko vas zadesi nevreme mnogo je lakse u prikolici. Mi smo prošlog leta imali opaku oluju, šatori su u kampu bili poplavljeni, mi smo ostali suvih gaća.

Evo jedan radni dan. Kancelarija nameštena. Nemam nešto slika, sve su privatne, ali eto ovog leta će biti bolje, više ću da slikam.




Što se tiče prikolice ima uvek neke sitnice da dodamo, zamenimo, ali sve su to slatke muke, nije nam teško, ali mogu da kažem da smo napravili pravi izbor.

Ukoliko vas nešto konkretno zanima pitajte. Ja sam se potrudila da iznesem neke korisne informacije kojih sam se setila. Evo još jedne sličice ovde je spremna za zimu.

Ovo je pravi odmor. Na moru po ceo dan.
Baš vam je lepo. I kancelarija i uživanje.