Nalazimo se u 17 h na Ringstrasse, u blizini Beckog Univerziteta i krecemo na put ka Minhenu...u hotel "Holiday Inn" stizemo kasno uvece...jedemo preostale sendvice, kikocemo se do kasno u noc, kao dve siparice...
...dok raspremam stvari, jer cemo u ovom hotelu provesti 3 noci, pogled mi pada kroz prozor, na jedno krilo hotela!
Taman se uvalila u krevet, ali ipak je teram da ustane, da vidi nesto!
To vece smo kasno stigli, a bazen radi do 21 ili 22 h, pa ga nismo iskoristile...
Nasa soba je gledala na bazen, a prozori su mogli da se otvore samo "na kant"...ispravni, ali nije predvidjeno da se otvore normalno, stoji upozorenje pored njih...
Ako se pitate otkud bracni krevet, odgovor je jednostavan: mogla sam da biram- ili da delim dvokrevetnu/trokrevetnu sobu sa nepoznatim putnicima, ili da budem sa njom u sobi za vodica!
Nas hotel, koji je sjajan!
Zao mi je sto nisam mogla da slikam trpezariju i ponudu "svedskog stola"...bilo je svega! Ali, uvek je bila puna gostiju i bilo je neizvodljivo!
Bilo je i smesnih situacija...na ulasku u restoran, kada smo isli na dorucak, stajala je za pultom jedna starija teta, kratke plave kose, s naocarima "na pola nosa", koja bi svakog gosta pitala iz koje je sobe...pored nje nije mogla ni muva neopazeno da prodje!
Elem, zbog njenog "strogog izgleda", salili smo se da izgleda kao "SS oficir"...i komentarisali naglas, prolazeci blizu nje, misleci da je Nemica..i da nas ne razume! Poslednjeg jutra, na komentar nas cetvoro da lici na "znate vec koga", samo je, uz osmeh, prokomentarisala: "Kazite slobodno, navikla sam vec!"
Onda je suprug jedne od putnica rekao: "Qq, sta sam ja sve pricao ovih dana...srecom pa danas odlazimo!"
I ispricao nam kako je imao takav odnos prema njoj, jer je prvog dana, kada su isli na klopu, dreknula: "Halt!"...kaze on: "Ukopao sam se u mestu!" (a covek visok- ljudina!)
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
, 
) Imali smo svuda i lokalne vodice i naslusali smo se mnogih lepih prica, istorijskih podataka...ne znam ko je bio bolji! U Becu (kroz grad), vodic je bila nasa zena, u Minhenu Hrvatica, U Senbrunu- Slovenka, po dvorcima- domaci vodici koji su pricali na engleskom (bili su sjajni!), a u Salcburgu- Austrijanac koji je studirao slavistiku, pa smo sa njim mogli da pricamo "naski", 
Ja vise volim da putujem samostalno, da ne jurim, od ustajanja pa nadalje, ali sad je bila takva prilika, pa sam morala da se prilagodim! 
Dokona, nasa forumska drugarica, bila je vodic nase grupe...pominjala je jos neka 2 dvorca, ali sad ne mogu da se setim koja! I "Zensko ostrvo" Frauenkimze (ono sto videh u brosuri na jezeru Kimze)... godinama tugujem kad prolazimo kroz Madjarsku, Austriju i Nemacku, jer prolazimo pored desetina tabli koje najavljuju u blizini neke dvorce, samo nikada nemamo vremena da sidjemo sa puta i obidjemo ih! Eto, sad je bila prilika i bilo bi mi zao da je nisam iskoristila! 
), obilasci, celodnevne voznje do tih mesta, vodici (a svuda smo ih imali i svojim ocima sam videla koliko ih placaju!)...pri tome, sve je funkcionisalo kao sat! Uprkos vremenu koje nas tamo nije posluzilo, Herenkimze i Salcburg su mi ostali u lepom secanju! I isla bih opet! 
, ali- to vec znate! 
I grupa nam je bila sjajna (nas 19-oro), svi su bili tacni, nikoga nismo jurili, cekali, mozda je i zato sve bilo besprekorno (barem meni, a cula sam komentare i ostalih putnika!) 
