Da se vratim jos malo na nase goste..."bazu" su cinili njih troje- nasa cera, Ruskinja iz Moskve- Masa (novinar po struci) i Stefan- Rumun (nama sada u prici- kljucni covek za organizaciju ovog putovanja svih nas, jer je trener i koreograf naseg dela KUD-a, koji, pored nase cere, cine uglavnom Rusi, nasi ljudi i jedan Rumun)...Stefan je rodjen na Crnom moru, ali je veliki deo zivota proveo u Spaniji, gde je zavrsio 2 mastera, a u Moskvu je dosao da zavrsi doktorat iz jedne od oblasti...divno stvorenje- pametno, vaspitano, nacitano, ljubazno, "brzomislece", vredno, obzirno..."svaka majka da ga pozeli za zeta"!
Oni su bili "regularno prijavljeni na pansionu", a pored njih bio je i "prosireni sastav", koji su cinili jedna Poluruskinja ( Rusija/Ukrajina), jedna Poluruskinja (Rusija/Srbija) i jedan Beogradjanin- doktor, sa "rumunskim korenima". 
Ruskinje su u Moskvi osnovale pevacko drustvo, koje neguje tradiciju ruske i srpske narodne pesme...sa naglaskom na "srpske"! Tih dana, kuca se orila od smeha i pesme..na srpskom i ruskom jeziku, a jezici koji su se govorili u kuci...pa, sta da vam kazem, nego da je to bio jedan mix "srpsko-rusko-spanskog"...naime, cera i Stefan su najcesce pricali na spanskom, cista Ruskinja, Masa- iskljucivo na ruskom (tek poslednjeg dana se oslobodila i pokazala da moze itekako da se sporazumeva i na engleskom!), Ruskinja/Ukrajinka, Natasa- pricala je na ruskom, cistom srpskom (koji je sama naucila, jer voli Srbiju!),
, i engleskom, a Renata izgleda kao prava Ruskinja i filolog je po struci (zavrsila spanski i engleski), pa prica na srpskom, spanskom i ruskom. Jedan roditelj je iz Srbije, mislim otac.
). Sve ih je spojila "majcica Srbija" i ocigledna ljubav, koju prema njoj gaje. Stefan je, pre drustva u kome su sada, vec bio zainteresovan za nas folklor. Prvi put je bilo sta "odigrao" bas tako- uceci nasa kola! Kada mu kazem da ja obozavam vlaski melos i vlaska kola, on mi kaze: "Ja ne, i ne znam ih, ali volim srpska! Tu sam se pronasao! Mora da vodim poreklo iz Srbije, a da to ne znam!" Srce moje! 
Ja sam bila u neverici...a Zoki...pa, reagovao je koji sekund "brze" i, "u roku od odmah", bukirao smestaj...hotel "Central"...tog trenutka ne znam da je smestaj "u srcu grada", da nam do njihove setacke zone treba nekoliko trenutaka, da ne kazem koraka! 
Nova, lepa zgrada! 
U "Mek"? Ne, guzva je...i tako zavrsismo "u kafeu, iza coska", tri koraka od naseg hotela...kapucino je bio super...platili karticom, jer nismo imali lokalnu valutu- lej...inace, 1 lej= 24 dinara i nesto, u tom trenutku...
...mic po mic, kako se narod "krece", uspevam da se probijem "do iza prve babe", koja vrata brani zivotom...pustaju nas tek koji minut pre 19 h...i onda nastaje "miroljubivi stampedo", ako je uopste moguce naci adekvatan izraz za to! 
Dok ostali natiskuju, propustam bake i ljude sa malom decom...ipak, ulazimo "medju prvih 30", bice mesta! 
...penjemo se na prvu galeriju- nema mesta...na drugu- nema mesta...pocinjem da ocajavam...nalazim ingeniozno resenje i ne nameravam da napustim "popriste bitke"! Zoki kaze da nema nameru da stoji 2 sata...jer smo u putu od ranog jutra...onu pauzu od pola sata, nepunih, ne racunam...ja nalazim "zidic" jedne loze i tu "bacam sidro"...kazem mu da ja tu ostajem, makar crkla! 
