Много је планова планирано тог лета 2013, много дестинација, много жеља. Међутим, као што увек бива, никад не буде како се жели. На концу испада само једна недеља одмора и то можемо поћи тек у уторак поподне. Хм, ми не бисмо били ми, кад бисмо одустали. На брзину се прекраја план. Наравно, дестинација се не мења.
Пелопонез... Остао нам је у лепом сећању од прошле године. Има још много тога за видети, осетити, доживети. Фокусирамо се опет на његов источни део, на Арголиду. Хидра се мора обићи, Калаврита и Мега Спилео, манастир у стени остају за следећи пут. Смештај резервишем у Лутракију, бањи са ове стране Коринстког канала. До њега нас дели 1100 километара пута. У недостатку зеленог картона и жељи да пут не буде само стизање до одредишта, идемо кроз Бугарску, па Егнатијом до Јањине и онда окрећемо на југ. Залив прелазимо трајектом и онда лево у правцу изласка Сунца.
Крећемо око 4 поподне. Добро нам је познат пут до Софије.
На улазу у Софију бирамо правац ка Кулати. Негде на аутопуту нас хвата и сумрак.
Пут протиче добро. Пролазимо кроз бугарске градове и села. Нешто пре поноћи смо у Грчкој. Код Сереса десно и врло брзо смо на обилазници око Солуна. Гледамо светла уснулог града. Егнатија одос је уживање за вожњу. Очас посла смо на магистрали која од Јањине води ка југу. У Арти се на кратко губимо због радова, девијација и лошег обележавања, али смо ускоро опет на правом путу.
И како сам и замишљао, у освит зоре угледасмо велелепни мост који је, на овом месту спојио, грчко копно и Пелопонез.
За пар минута смо у луци и чекамо трајект.