I tako, posto je "Kolmar sa seocima" definitivno otpao, resila sam da, posto-poto, negde odemo...bar snajka i ja, a Zoki- ako zeli (mada i dalje tvrdi da nije zeleo!
)...olaksao mi je umnogome sto smo isli zajedno, i kolima... 
Htela sam na neki lep Bozicni market, u zemlje gde se to bas organizuje lepo...vise zbog snajke...a malo i zbog sebe...bilo je nekih 5-6-7 opcija, ali ja zapeh za Bec!
Prvo, nasla sam da tamo ima organizacije marketa na vise mesta u gradu...drugo, nadala sam se da cemo obici jos nesto, sto za desetak obilazaka i prolazaka kroz Bec nismo jos videli i posetili...Nasla sam smestaj, prekrstila se,
...ponadala se da nije "tako strasno" kao u opisima...da ne kazem- recenzijama... Cene su velike u te dane, pa sam smestaj nasla u "petom-sestom" selu od centra Beca, na nekih 30-ak km od njega...Krenusmo po gustoj magli dan posle Svetog Nikole...ne smem da pricam koliko puta sam pomislila da ce Zoki odustati...jos pre nego sto pokupimo snajku...stvarno je bilo "prst pred okom se ne vidi"...takvu maglustinu sam videla jos samo 1985., na putu ka Minhenu, a preko Austrije...bilo je kao u onom strasnom Karpenterovom filmu...
Do granice ovako...
...a od granice, pa do pred sam Bec- ovako...
Vec se umorih! 
, jer je iskustvo "majka mudrosti")...prostora ima dovoljno i da se dodje na letovanje ili zimovanje (veliki plakar, velika komoda, natkasnice)...stocic sa 2 manje fotelje..tabure, tv, ventilator (koji stoji u plakaru), civiluk, veliki radijator (sasvim dovoljan da greje dobro, ali ga ne ukljuce na jako pre vaseg dolaska, a zakljucili smo i da, kada vi odvrnete "na jace", dok niste tu, oni smanje... 
(moja "licna psiholoskinja" mi stalno govori da ne treba ni od koga i ni od cega da imam ocekivanja, jer cu imati velike sanse da se razocaram...ali, to nista ne pomaze- ja se ne menjam!)...i da nikad niste bili u Becu, kada sidjete sa voza, reka ljudi vas prosto ponese ka izlazu, ka ulici, ka Senbrunu! U vise navrata sam bila, ali ovoliki broj ljudi nikada tu nisam videla...ni za Uskrs...srecom, atmosfera je bila nekako svecarska, praznicna, odusevljavajuca, pa mi to ovog puta nije smetalo...
...Zoki okrete na jace radijator, ukljuci grejalicu...i, cim se prostor zagrejao, popadali smo u krevete kao daske! Iako mi je dusek delovao premekan i da necu moci da zaspim, ne secam se kad i kako "izgubih svest"!