Putovanja u srcu

I tako, posto je "Kolmar sa seocima" definitivno otpao, resila sam da, posto-poto, negde odemo...bar snajka i ja, a Zoki- ako zeli (mada i dalje tvrdi da nije zeleo! )...olaksao mi je umnogome sto smo isli zajedno, i kolima...

Htela sam na neki lep Bozicni market, u zemlje gde se to bas organizuje lepo...vise zbog snajke...a malo i zbog sebe...bilo je nekih 5-6-7 opcija, ali ja zapeh za Bec! Prvo, nasla sam da tamo ima organizacije marketa na vise mesta u gradu...drugo, nadala sam se da cemo obici jos nesto, sto za desetak obilazaka i prolazaka kroz Bec nismo jos videli i posetili...

Nasla sam smestaj, prekrstila se, ...ponadala se da nije "tako strasno" kao u opisima...da ne kazem- recenzijama... Cene su velike u te dane, pa sam smestaj nasla u "petom-sestom" selu od centra Beca, na nekih 30-ak km od njega...

Krenusmo po gustoj magli dan posle Svetog Nikole...ne smem da pricam koliko puta sam pomislila da ce Zoki odustati...jos pre nego sto pokupimo snajku...stvarno je bilo "prst pred okom se ne vidi"...takvu maglustinu sam videla jos samo 1985., na putu ka Minhenu, a preko Austrije...bilo je kao u onom strasnom Karpenterovom filmu...

Do granice ovako...



...a od granice, pa do pred sam Bec- ovako...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Priprema pre puta je zaista jako vazna...ako zelite da puno toga vidite i dozivite za kratko vreme i ne gubite vreme u hodu...za pocetak, Zoki nam je obezbedio karte za prevoz, odstampao svakome njegovu...razradjen je plan kretanja metro linijama...sta je na kom pravcu, za ustedu vremena...pregledao je gde se nalaze parkinzi i da li je negde zgodnije ostaviti auto satima na nekom besplatnom parkingu...ili nekom gde je karta oko 5 € dnevno...da kazem svima koji ne znaju, a planiraju tako kao mi...nije sve uvek lepo objasnjeno...negde je drugacije na netu nego na terenu...a nemate koga da pitate u zabiti...pa za vreme predstojecih praznika...pa je sve na nemackom...pa su upletene tu i aplikacije, koje kao stranac ne umete da iskoristite...uf! Vec se umorih!

Elem, kao sto rekoh, da bismo mogli da ostanemo 3 dana, a da ne bude nepodnosljivo preskupo za obilazak Bozicnih marketa, izabrala sam ovaj smestaj...austrijska sela su uredjena, lepa, obelezeno je sve, sve signalizacije rade...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Prvobitni plan je bio da idemo kolima od naseg smestaja do prve metro stanice ka gradu (oko pola sata voznje), tamo ostavimo auto, pa nastavimo metroom jos 15-ak minuta do centra...onda nam je domacica smestaja, divna gospodja Marija, nasa Madjarica iz Horgosa, na privremenom radu u Austriji, rekla da nema potrebe da koristimo auto, da je povezanost linija odlicna i da sve mozemo "javnim prevozom"....da, ali! Nije znala da li nam kupljene karte vaze od tog mesta...ili od neke stanice kasnije...niti je vozni red takav da mozemo (zbog mojih ledja) da stojimo i cekamo voz, koji redje prolazi...tako odlucismo da ipak idemo kolima do pocetka metroa...ispostavilo se da je to super kombinacija.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Nas smestaj se zove "Schwarzer Adler", "crni orao" u prevodu, a nalazi se u seocetu Altenberg...izmedju Beca i nas bilo je jos nekoliko sela...a mesto ima naziv i po zeleznickoj stanici: Greifenstein-Altenberg/Donau...rekoh da su me poplasile recenzije za taj smestaj, pa sam bila odusevljena kad sam videla da uopste nije tako, da je domacica pansiona preljubazna zena, koja predano radi svoj posao, da je smestaj bas cist...pitala me je odmah da li nam treba jos peskira, da li je sve ok...uzeli smo jednokrevetnu i dvokrevetnu sobu...sad, ima tu jedan momenat, koji nema veze sa ovim smestajem, konkretno, vec sa "politikom" u toj EU...generalno- stede...na grejanju...to imamo kao iskustvo vec 17-18 godina, sa putovanja po Austriji, Nemackoj i Madjarskoj....cak i u hotelima...u jednokrevetnoj sobi je bilo prevruce, da je snajka drzala otvorene prozore (a bilo je izmedju 0 i 3*)...njen je prostor bio duplo manji...sladak...mozda- skroman, ali imao je sve sto vam treba...cula je svaki put kada prodje voz i zapisti...i zatrese joj se soba...mi smo gledali na unutrasnje dvoriste, u dovoljno velikom prostoru je bilo hladnije (ali ja uvek nosim malu grejalicu, , jer je iskustvo "majka mudrosti")...prostora ima dovoljno i da se dodje na letovanje ili zimovanje (veliki plakar, velika komoda, natkasnice)...stocic sa 2 manje fotelje..tabure, tv, ventilator (koji stoji u plakaru), civiluk, veliki radijator (sasvim dovoljan da greje dobro, ali ga ne ukljuce na jako pre vaseg dolaska, a zakljucili smo i da, kada vi odvrnete "na jace", dok niste tu, oni smanje... ...moja zamerka je, eto, samo na to grejanje, jer ne podnosim hladnocu...i sto u kupatilu nema grejnog tela...pa bih svaki put pre upotrebe kupatila (koje je bas veliko), morala da ugrejem grejalicom 20-ak minuta pre...kazem- super je to sto nemam problem, otkad nosim grejalicu!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Sam pansion je nekako cudnog oblika...u prizemlju se nalaze restoran, trpezarija za goste na pansionu, a na spratu se nalaze sobe, pomocna kuhinjica (koju mi nismo koristili, mesto za odmor/citanje/drustvene igre/sta god, kad necete da sedite u sobi)...imaju svoj parking, a na ulazu u dvoriste pansiona ima natkriveni deo, koji, kada je toplije, moze da sluzi za sedenje u hladu vise ljudi...internet radi...meni je nekako sve "leglo", od momenta kad smo usli. Ovo je prvi smestaj u kome sam videla jednokrevetnu sobu.







Samo smo se prijavili, ostavili stvari, presvukli i odmah krenuli u grad...bilo je izmedju 16-16.30...sa lakocom (uz savremenu tehniku) smo stigli do pocetne stanice metroa...ali! Odmah smo naisli na problem! Ispred nas su bila 2 dela javnog parkinga...neka obavestenja koja nismo razumeli...a nekih 50 m dalje je bio parking u okviru zgrade, za koji je pisala tarifa po satu...izgubili smo tu neko vreme, u pokusaju da provalimo sta i kako...i, na kraju, parkirali na ovom u zgradi...tu je auto bio pokriven, na sigurnom (pod kamerama) i pisalo je sve (od toga kako se ulazi/izlazi, placa...moze karticom)

Na putu od parkinga do metro stanice sreli smo, slovom i brojem, troje ljudi...baku i deku, koji nisu umeli da nam objasne, jer ne znaju engleski i jednog sredovecnog tipa, koji nam je u 2 recenice objasnio kako da dodjemo do ulaska u metro...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Znajuci da cemo u grad stici tek kasno popodne...ako budemo imali srece)...a imali smo, uprkos neverovatnoj guzvi...plan je bio da tog dana obidjemo samo market u Senbrunu...od njega sam imala ogromna ocekivanja...i, naravno, "ogromno" sam se i razocarala! (moja "licna psiholoskinja" mi stalno govori da ne treba ni od koga i ni od cega da imam ocekivanja, jer cu imati velike sanse da se razocaram...ali, to nista ne pomaze- ja se ne menjam!)...i da nikad niste bili u Becu, kada sidjete sa voza, reka ljudi vas prosto ponese ka izlazu, ka ulici, ka Senbrunu! U vise navrata sam bila, ali ovoliki broj ljudi nikada tu nisam videla...ni za Uskrs...srecom, atmosfera je bila nekako svecarska, praznicna, odusevljavajuca, pa mi to ovog puta nije smetalo...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ispred samog dvorca bila je ogromna jelka i veliki panoramski tocak, ukrug- standovi, u najvecem broju sa hranom i picem...bilo je okiceno, ali ne onako glamurozno (kako sam ocekivala...kasnije smo videli mnogo lepse dekorisane prostore)...redovi za hranu su bili ogromni...nas dve su vise interesovali standovi sa novogodisnjim dzidzama...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

"Vas(š)a i medved"...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ukrasi, veliki i lepi, uzasno su skupi...kugla, prva za koju sam se uhvatila, bila je 8 €...i mislila sam da je wow skupa! Srecom da je uzeh, jer vise se ni za jednu nisam hvatala, samo sam gledala! Dakle, u proseku, veliki lampioni, tanki i prelepi, bili su izmedju 15 i 30 €...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Svuda je bila guzva da se sedne...i kafici, i restorani, i Mek- sve je bilo puno...kako nam je Mek bio bukvalno pored stanice metroa, sacekali smo nekih 15-ak minuta, da se oslobodi mesto za sedenje...njih dvoje odose da poruce, elektronski, jedva se snadjose...jer, i to sto postoji vec 10 godina i svuda u svetu se koristi, ne mora da bude bas svuda isto! Krenuh ka toaletu da operem ruke...ne mogu da prodjem! Ne pomaze ni racun! Naidje neki momak, vide me sjadjenu i on "ucini magiju", da mogu da prodjem!
Bas smo bili gladni i zedni!
Onda opet nazad na isti nacin: metroom do poslednje stanice, pa kolima, "preko brda, preko brega", do naseg smestaja...u smestaju nas je docekala zima... ...Zoki okrete na jace radijator, ukljuci grejalicu...i, cim se prostor zagrejao, popadali smo u krevete kao daske! Iako mi je dusek delovao premekan i da necu moci da zaspim, ne secam se kad i kako "izgubih svest"!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Plan za taj dan je bio ispunjen...pre polaska sam dobila preporuke i od drugara gde da idemo...malo net, malo drugari, uglavnom, za drugi dan sam htela da obidjemo markete kod Rathausplaca i Karlsplaca...a moja zelja je bila da obidjemo "Albertinu", Spansku konjicku skolu i Krunidbenu sobu u Hofburgu...nekako nikako da dodju na red...pa plus jos neke specijalizovane radnje u centru...ali, kako to vec biva- covek planira, a Bog se smeska...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!