Putovanja u srcu

Mesto gde razmenjuju informacije oni kojima su putovanja u srcu
Danas je Četvrtak, 28 Mart 2024, 22:15

Sva vremena su u UTC + 1 sat




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 166 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 7, 8, 9, 10, 11, 12  Sledeća
Autor Poruka
PostPoslato: Četvrtak, 04 Avgust 2016, 09:07 
Nije prisutan
Svetski putnik
Svetski putnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 17:29
Postovi: 2521
Lokacija: Vinchester city
Pol: Bata
Ne sumnjam da ćeš obogatiti i ovu temu friškim materijalom. :)


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Četvrtak, 04 Avgust 2016, 12:15 
Nije prisutan
Rođen spakovan
Rođen spakovan
Korisnikov avatar

Pridružio se: Petak, 29 Avgust 2014, 11:39
Postovi: 17771
Pol: Seka
Potrudiću se!


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Sreda, 11 Januar 2017, 19:56 
Nije prisutan
Svetski putnik
Svetski putnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 17:29
Postovi: 2521
Lokacija: Vinchester city
Pol: Bata
http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/p ... -obozavali

Данас готово невероватно звучи чињеница да је више од 60.000 Срба током Првог светског рата боравило у логорима и болницама на северу Африке. Више од 3.000 се никада одатле није вратило а пострадалих би било много више да српским војницима није у помоћ прискочио адмирал Емил Гепрат, командант Француске војске у Тунису и градоначелник града Туниса.

Адмиралу Гепрату припада заслуга за спас српског војника јер је, противно ставовима Врховне команде Француске војске, сам одлучио да српске војнике, код којих је владала зараза и смрт, не смести дубоко у пустињски песак Сахаре, већ у саму варош Бизерту, чиме је спасио хиљаде од смрти.

Пошто се уверио у стање војника на броду који је први допловио у бизертску луку и саслушао лекаре, Адмирал се распитао где ће се ти људи сместити. Очигледна идеја је била да се војници сместе под шаторе, на врело сунце и песак...

"То је немогуће, морају се бар за прво време метнути под кров." – рекао је Адмирал Гепрат.

Видевши да је су српски војници изморени и слаби Адмирал Гепрат је одобрио да српски војник добије појачано следовање хране и да им се додели векна хлеба од једног килограма уместо 600 грама, како је то био пропис за француског војника.

Ипак, српски војник је највише ценио чињеницу да се према њима, изнемоглим и бедним српским војницима, који су као људска створења били додирнули само дно живота и достојанства, опходио као према витезовима и изабраним људима. Бодрећи их у таквом стању, вратио им поуздање које су поодавно били изгубили.

При првом сусрету са српским војницима који су упловили у Бизерту одржао је величанствен говор у коме је између осталог рекао:

"Поздрављам у вама официре који сте водили војску којој се цео свет диви. Поздрављам у вама војнике који сте умели са толико храбрости, одушевљења и пожртвовања да се лавовски борите против десет пута јачег непријатеља, поздрављам у вама људе..."

Остала су данас записана многа сведочанства његовог људског, очинског и витешког поступања према Србима од првог сусрета са њима.

Готово свакодневно је Адмирал Гепрат обилазио логор Лазуаз и болнице у којима су били смештени српски војници, он се увек код команди, а посебно код лекарског особља, старао да сваки српски војник добије све потребе и потпуну негу.

Када би понекада возећи се својим аутомобилом кроз Бизерту, спазио неког српског војника, адмирал би обавезно зауставио аутомобил и са тим војником барем на кратко попричао.

Интересантно је да се српским војницима увек обраћао на српском језику речима:

“Помоз Бог, браћо Срби! Да ли вам шта треба?”

Колику је пажњу посвећивао стању српских војника најбоље потврђује из тих дана уврежена узречица која га је, као синоним његове личности и као својеврсна критика и љубомора претпостављених команди, пратила:

“Адмирал Гепрат и његови Срби!”

Остаће заувек упамћен догађај који се десио приликом искрцавања једног од транспорта српских војника у Бизерту. Међу српским војницима нашла се и жена, коју су непријатељски војници силовали. Стидећи се некако тога, српски војници покушали су својим телима да је заклоне, да је сакрију. Створила се гужва. Била је прљава, вашљива и поцепана па су намирисане госпође из Бизерте устукнуле пред таквим призором. Адмирал Гепрат је пришао да види шта се дешава и обратио се официру који је командовао стројем:

"Зашто кријете ову жену?"

Официр је дискретно одговорио:

"...Она сада носи у утроби дете непријатељског војника.”

На те речи адмирал размакну војнике, приђе јој галантно и стаде пред том женом у став мирно. Затим се дубоко поклони, отпаса свој парадни мач и положи га пред ноге жене, пољуби јој руку и рече:

"Добро дошли, госпођо".

Тако је овај племенити човек одао пошту трагедији једне жене и једног народа из кога је поникла.

За све што је чинио, српски војници су на адмирала излили сву своју љубав, прозвавши га "Српска мајка". А ту љубав исказали су симболично и величанственом парадом коју су организовали у част његовог одласка из Бизерте.

Као израз захвалности, адмиралу Гепрату додељен је Орден Белог орла са мачевима првог реда, највеће српско одликовање после Карађорђеве звезде.

Војска и народ су своју захвалност Адмиралу Гепрату исказали на најбољи начин приликом његове посете Београду 25. фебруара 1931. године уз громогласне овације "Живела Француска!" на својим раменима носили су га од Главне железничке станице до Славије где је била предвиђена главна свечаност.



Много је заиста Француза које су Срби искрено волели, али је један кога су обожавали - Адмирал Гепрат.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Subota, 14 Januar 2017, 16:01 
Nije prisutan
Pomoćko
Pomoćko
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 22:28
Postovi: 19554
Lokacija: Ministarstvo za odnose sa javnoscu RP
Pol: Seka
Deki, hvala ti za ovu pricu! Najezila sam se!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

SlikaSlika SlikaSlikaSlikaSlika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Utorak, 17 Januar 2017, 16:44 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Četvrtak, 21 Avgust 2014, 09:02
Postovi: 8106
Lokacija: PRAVDA za P R A V D U !
Pol: Bata
HEROJI VELIKOG RATA

"Momcilo Gavric i Dragutin Matic, junaci Velikog rata. Izvinite u ime svih Srba i svih gradjana Srbije koji su ponosni na vase junastvo, a sto vas je ova nesrecna zemlja zaboravila. Ovde su bitni kriminalci, starlete, pevacice, politicari, a oni koji su branili Srbiju se brzo guraju u zaborav. Pozdravite Milunku Savic, sve junake gvozdenog puka i sve nase pretke koji su se borili, krvavili i ginuli, da bi nama ovakvim kakvi smo nikakvi ostavili u amanet Srbiju."

_________________
Kad popijem koju u kafani
ondak pričam ono što mislim trezan.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Subota, 21 Januar 2017, 14:53 
Nije prisutan
Svetski putnik
Svetski putnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 17:29
Postovi: 2521
Lokacija: Vinchester city
Pol: Bata
На данашњи дан преминули су војсковође Живојин Мишић и Петар Бојовић, учесници свих ратова Србије од 1876. до 1918, укључујући Српско-турски рат, Српско-бугарски рат, оба балканска рата и Први светски рат, у коме су за своје војне заслуге одликовани чиновима војводе


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Subota, 21 Januar 2017, 14:53 
Nije prisutan
Svetski putnik
Svetski putnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 17:29
Postovi: 2521
Lokacija: Vinchester city
Pol: Bata
1921 - умро је војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885. а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због ситуације у којој се Србија нашла после аустроугарске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909. У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, после које је Мишић добио чин војводе, била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом незадрживом офанзивом српске војске. Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустро-Угарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату. Дела: "Стратегија", "Српско-турски рат". Превео је "Тактику" Вилијема Балка. Постхумно је објављена нека врста његове аутобиографије: "Моје успомене".


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Subota, 21 Januar 2017, 14:54 
Nije prisutan
Svetski putnik
Svetski putnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 17:29
Postovi: 2521
Lokacija: Vinchester city
Pol: Bata
1945 - Умро је српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у Српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи Димитровград). У Првом балканском рату 1912. и 1913. као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915. са неупоредиво слабијим снагама спречио их је да продру на Косово, што је омогућило одступање Српске војске преко Албаније. У јануару 1916. је, уместо оболелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додељеног Српској војсци, у априлу 1918. је смењен и постављен за команданта Прве армије, која је после пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче немачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. је ослободио Београд. Убијен је 1945. у Београду од стране Титових комуниста и сахрањен је практично илегално и без икаквих почасти у граду којем је донео слободу.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Utorak, 24 Januar 2017, 00:25 
Nije prisutan
Pomoćko
Pomoćko
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 22:28
Postovi: 19554
Lokacija: Ministarstvo za odnose sa javnoscu RP
Pol: Seka
Slava nasim junacima! :pray:

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

SlikaSlika SlikaSlikaSlikaSlika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Sreda, 25 Januar 2017, 09:14 
Nije prisutan
Rođen spakovan
Rođen spakovan
Korisnikov avatar

Pridružio se: Petak, 29 Avgust 2014, 11:39
Postovi: 17771
Pol: Seka
:pray: Slava!


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Sreda, 19 Septembar 2018, 16:16 
Nije prisutan
Rođen spakovan
Rođen spakovan
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 15617
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Ево, прошао је још један јубиларни датум, 15. септембар 2018, дан пробоја солунског фронта.
Стота годишњица. Век. Четири генерације.

Мислила сам да ћу моћи да напишем нешто и на сам тај дан, али нисам могла да прословим. И хтела сам да се тог викенда одбавим неким другим, сасвим приватним стварима, а ипак нисам.

Овај текст ће имати другачији тон од речи претходно написаних у овој теми.
Не знам да ли ћу успети на прави начин да искажем оно што осећам, али опростићете ми што морам да покушам.

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Sreda, 19 Septembar 2018, 16:20 
Nije prisutan
Rođen spakovan
Rođen spakovan
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 15617
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Спаваш ли, Србијо?

У српским новинама углавном су се, на некој 17. страни, током тог јубиларног дана појавили кратки осврти на то како је, ето, наша војска учествовала, и како смо ето, колективно заборавили.

А где су фанфаре, параде? Научни скупови, трибине? Публикације, специјална издања? Филмови, документарци, ТВ емисије?
Ђачке приредбе, екскурзије? Бар неки политичари и војници који полажу венце и држе горде говоре? Па нема их...

О, исправка: има их, али у Француској, Британији, Италији...
Затекосмо и венце које су на заједничке споменике положили неки други конзули и војни аташеи.

Српски државни службеници (од Првог, па наниже) били су заузети, вероватно важнијим пословима.
Но, има нас који смо ипак изабрали да не будемо заузети.
Није то неко достигнуће, нити бих овим да се хвалим у било ком смислу.
Само имам потребу да пренесем делић те атмосфере кроз призму мог срца. Зато што ми је тешко.

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Sreda, 19 Septembar 2018, 16:26 
Nije prisutan
Rođen spakovan
Rođen spakovan
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 15617
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Обишли смо Удово
где стоји костурница покланим српским граничарима које су бугарске комите побиле на Велики петак 1915. године. Осим њихових, ту се налазе и кости још око 2000 српских војника изгинулих у околини, у ратовима од 1912. до 18.
Валандовски масакр је означио улазак Бугарске у рат, издајничким нападом на Србију са леђа.

Slika

Slika

Ова се зграда налази украј старог аутопута, а види се и са новог.
Сваке године на велики петак овде се одржи комеморативни скуп и парастос.
Слава им.

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Sreda, 19 Septembar 2018, 16:38 
Nije prisutan
Rođen spakovan
Rođen spakovan
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 15617
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Обишли смо Поликастро
Налази се врло близу иза граничног прелаза Евзони. На овом месту 1977. године подигнут је спомен-комплекс државама најзаслужнијим за окончање рата.

Slika

Петоугаони бели мермерни обелиск садржи овакав натпис, истоветан на свим језицима:
„Херојским синовима Србије, Француске, Италије, Велике Британије и Грчке који су се, верни завештањима својих предака, борили на овим местима и пали за слободу и за светски мир 1916–1918.”

Slika

Натпис на српском је на северној страни, окренут ка Србији.

Slika

Ту се још налазе и бисте председника влада земаља савезница које су учествовале у држању и пробоју Солунског фронта 1918. године.

Slika

Гледано ка њима, с лева на десно, то су:
Аристид Блан, премијер Француске и добитник Нобелове награде за мир.
Виторио Емануеле Орландо, премијер Краљевине Италије.
Елефтериос Венизелос, председник Владе Грчке.
Никола Пашић, председник Владе Краљевине Србије.
Дејвид Лојд Џорџ, премијер Велике Британије.

Изнад је капела у којој се служе помени свим борцима палим за слободу

Slika

Исто као и на Крфу, и овде је један Грк поклонио своју земљу да се подигне овај споменик, као израз сопствене добре воље и захвалности.

Слава им.

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Sreda, 19 Septembar 2018, 16:41 
Nije prisutan
Rođen spakovan
Rođen spakovan
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 15617
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Обишли смо Зејтинлик
и пољубили капију. И буквално и фигуративно.
Све је раскопано, багери, дизалица, десетак радника који се напола труде да изгледају упослено, али даље од капије – не може.
Зар је морао наш конзул да организује радове баш на овакву годишњицу?

Slika

Slika

Деда Ђорђа нисмо видели, наишли смо у доба дана кад се он повуче да мало одрема, ипак има 90 година. Причу коју знате причао нам је његов помоћник.

Од свега ми опет најупечатљивија остаде једна језива слика: неко докон је израчунао да би се, од укупне количине људске крви свих Срба (војске и цивила) страдалих у Првом рату, кад би се она сипала у вагоне, направила композиција воза дуга 4 километра.

Знам, Европа се буса како је настала на чврстим темељима демократије и слободе.
Али некако, у те темеље су вазда изнова уграђиване српске кости и вазда изнова доливана српска крв...

И тако, свето место није само црква, пољубили смо довратак те капије, стегли зубе и кренули даље.

Слава им.

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 166 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 7, 8, 9, 10, 11, 12  Sledeća

Sva vremena su u UTC + 1 sat


Ko je prisutan

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 34 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  

Pokreće ga phpBB® Forum Software © phpBB Group
Putovanja u srcu © 2014-2019.