Putovanja u srcu

Dobro vece, dragi drugari!

Poslednji lepi dan u godini iskoristih za rad, rad i samo rad! Nisam stala do malopre...sad me trese drhtavica...zamenih, konacno, i zimsku i letnju obucu...japanke i sandaliske "odose u vis", "cizmuljine i cipeletine" sidjose "na nize spratove"....

Dext, cestitam ti na tituli!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ja jos ne prihvatam da dolazi zima,ne zelim ,ne mogu i necu !!!

KDI ne konzerviraj trimer a ni kotlic,ko zna, u stvari nikad se ne zna. Mozda i zatreba za jos neki preostali suncani vikend ??

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

Kotlic je uvek tu, u pripravnosti, pa ako nagovorimo naseg tamburasa (koji se u kampu poprilicno zabusantski ponasao kao svirac), rado cu ga podloziti

Evo jos jednog vrhunskog tamburasa neprevazidjenog glasa,mog istomisljenika i velikog coveka. Ako se jos ko nadje u ovom tekstu neka cita ko se be tu ne vidi neka slusa. Vrhunsko izvodjenje i najlepsi muski vokal sa ovih prostora.

http://www.nadlanu.com/pocetna/zivot/do ... 0.899.html

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

Dejeval, pa sta da ti kazem. Niste me inspirisali. Kad ste otisli, ja opleo po tamburi kao vojnik po trebi kad dobije odsustvo...

_________________
Sve što možeš da opeglaš danas, ne ostavljaj za sutra!

Znaci trebalo je da odemo ranije ??

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

Trebalo je vise da nam saljete svoje zene u drustvo, a manje vi da dolazite...

_________________
Sve što možeš da opeglaš danas, ne ostavljaj za sutra!

Moram da prilozim ovo, jer covek je pogodio srz bede u par redova:
Nikada i niko normalan ne bi rasturao onakvu državu, kakvu smo mi imali! Kao Jugosloveni smo bili poštovani i cenjeni svuda u svetu, a danas smo podeljeni, ograđeni, kuburimo sa besom i siromaštvom, a leka nigde, jer svaka Titina republika postala je državica, ubijena bedom i lako je gazdovati njom i narodom. Nisam iz te priče, vratite mi vreme ljubavi i moje raje. Grozim se ovih podela: mi smo mi, a vi ste vi, oni su oni, tako da više ni ne znam ko je, ko! Tako da su ljudi mog kova zbunjeni i povukli se u sebe, ustuknuli pred ovim nabusitim. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/zivot/do ... tNPZh.dpuf

I ono malo sto su te pohodile dzaba im bilo, kad je tu uvek bio vatrogasac da gasi rasplamsale i uzavrele strasti

tako je KDI

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

KAFENISANJE
Kafa je najvažnija sporedna stvar našeg života. Čini se, bez svega možemo, sem bez kafe...
Način na koji se spravlja i pije kafa, predstavlja, takođe, i pouzdanu granicu između mentaliteta i civilizacija. Dok Sever i Zapad piju kratke espreso kafe usput i na brzinu, takoreći s nogu, oslonjeni uglavnom na šankove, Istok najpre mora da sedne, odahne i na miru rezimira dan u toj slatko-gorkoj životnoj pauzi.
Enciklopedije pišu da je kafa do petnaestog veka rasla isključivo u Istočnoj Africi, i to u Etiopiji. Odatle je preneta u Arabiju, Turci su primili običaj pijenja kafe i preneli ga u naše krajeve. Zato je mi i zovemo "turska kafa"! Zanimljivo, pošto su nas navikli na kafu, Turci su prešli na pijenje čaja. Bilo kako bilo, kada sam jedne godine na Rodosu, naručio "tursku kafu", kelner me umalo nije izbacio iz kafane:
"Gospodine - rekao je ljutito - ovde se pije samo grčka kafa! Ako želite tursku, eno vam preko puta Male Azije, pa plivajte..."
Momo Kapor

Malo i o nama "rodjenim Beogradjanima" . . .

Gde je srce Beograda?
Svugde i nigde.
Stižemo u Beograd privučeni obećanjima koja smo dali sebi, stižemo, ma šta se posle dogodilo s nama:prelazimo preko velike mutne reke, stižemo peške, vozom ili kamionom, na krovovima teretnih vagona i u prašnjavim autobusima, stižemo u našu veliku avanturu, znajući da će nas Beograd primiti, baš kao neki dobroćudni rođak otvara vrata svoje kuće i kaže nam da se raskomotimo, i "gde čeljad nije besna, ni kuća nije tesna!" pa kako nam bude - stižemo, dakle, znajući da će nas ove ulice na kraju krajeva ipak primiti, baš kao i sve one pre nas što su dolazili da potraže zaštitu, sreću, krov nad glavom posao, hleb i ime. Stižemo kao bezimeni došljaci sa zavežljajima punim narečja našeg starog kraja, potucamo se i borimo, a onda, jednoga dana, počinjemo da rađamo rođene BeograđANE; one koji će se uskoro smejati našem akcentu - dugonoge i dugovrate devojke maznog izgovora i visoke mladiće, buduće košarkaše "Zvezde". Rađamo sami sebi korenje u ovom vetrovitom gradu, koji je, najzad, postao naš!
Momo Kapor

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

Sve su lepe price, stare, romanticne, tuzne ili duhovite.

Jesu Milena poput samog autora, lice jedni na druge.

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

Nole dobio sina Bravo za Jecu

Lepa vest!
... nekada nam je ovako važne vesti saopštavao Bane...
BAAAANEEEE, javi se!

_________________