Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 23:28 Postovi: 21533 Lokacija: Ministarstvo za odnose sa javnoscu RP
Pol: Seka
|
Ovo zasluzuje "copy-paste"! brzi
svetski putnik Član Poruka:3724
muški
Napisano: 10. apr 2010 - 22:45
Dačić primio nagradu Najevropljanin @ 9.april 2010. 21:07 -> 22:15 Izvor: B92, Beta, Tanjug
U obrazloženju nagrade navedeno je i da je Dačić kao ministar unutrašnjih poslova uspešno ... bla, bla... da su izdavani biometrijski pasoši ...
E, па поводом мог данашњег "успешног" похода на биометријски пасош:
Ситна пасош књига
Мили Боже чуда великога,
кад се шћаше по земљи Србији, по Србији земљи,
у Београду граду.
Чудна чуда се шћаше по Србији,
кад се мора за једну књигу борити.
Али то ј' књига од Србистана, пише је само Ага Дачић Ага,
и његове верне дахије.
За ту књигу већ се војевало,
ал` њом се могло само,
валовиту Дрину воду прегазити, и мало ниже од Ужица града.
Зато нову књигу написао Ага,
оденуо је у црвену боју,
царско црвену, своју омиљену.
Нова књига чуда чини,
исписана у слојева девет,
преведена на језике знане,
написана да се сама чита,
али тако да се преписат` не даде.
Делијама Ага обећао, коме Бог и срећа даде да добију ситну пасош књигу, слободни су пут путовати,
западније од Босне славне, јужније од Јадранскога мора, северније од Суботице града,
источније од Димитровграда,
и све тако десет годин' дана.
Окупило се пе`сто делија,
пре н`о што је јутро освануло,
из равнога Новог Београда,
спремили се, битку војевати,
битку за ситну пасош књигу.
Опремили се у својеме дому,
оденули се у најбоље оклопе,
наоружали се стрпљењем и снагом. Кад је рано јутро освануло,
изиђоше Агине дахије,
изиђоше из своје СИВе авлије,
па веле окупљеним, делијама бројним:
„Славни Ага Дачић Ага,
од белога Призрена града,
док је било светла и `артије,
писао је, ситне пасош књиге.
А када је тавна ноћца дошла, понестало му воштаних свећа,
и он стаде код тристоте књиге.
Једна раја, два харача даје,
али и то му је харача мало,
кад подмири своје беле дворе
и своје слуге покорне,
неоста` му златника за свеће.
Данас ћемо триста поделити књига.“
Глас отиде од уста до уста.
Кад то чуше делије,
уд'рише им сузе од очију,
мора удар`т јунак на јунака,
све зарад ситне пасош књиге.
Н`о брзо се делије пребројаше,
пробраше трист` најхитри`х јунака,
да они узму своју пасош књигу.
Тако било, задуго не било,
ко је икад дахијама веровао,
увек се грдно преварио. Нит' је било, нити може бити,
да дахије истину могу говорити.
И сам Брзи до СИВе авлије дође,
у Мерка-тору одседнуо Шарца,
јер пред авлијом хара,
страшни Паркинг Сервис ага.
Његове дахије коње краду,
па плаћаш харач да их дад`у.
Сила отме земљу и градове, камол' мене коња отет неће!
Па се Брзи с дахијом сусретнуо,
и по своју пасош књигу намерио. Н`о дахије се уморише,
писат` пасош књиге престадоше.
а преостале делије кући потераше.
„Зашто, браћо, ако Бога знате, обећасте јутос триста ситних књига,
на `артији списак сачинисте,
и свакоме време одредисте.
Харач смо вам уплатили,
на време се појавили.“
Веле мени плаве дахије „Иди брате, или биће невоље!
Брже ходи своме белу двору, да не би овде дочекао зору.
Да си мало памети им`о,
не би ти у Србистану био.
Остај нам здраво делијо наша,
јер треба неко харач да плаћа.
|
|