Putovanja u srcu

Još nekoliko usputnih krozprozorskih pejzaža









I jedan specifični prizor, zbog kojeg umal' ne dobih ozbiljnu primedbu da smanjim konzumaciju supstanci za unapređenje raspoloženja... (a ja, konzervativni control freak, zaista ne verujem u veštačka stimulativna sredstva) (samo prirodna , msm, samo high on life i tako to... )


Šmizla ga je krstila 'Indijanac', i ja prihvatam to imenovanje, iako nema baš onu tipično indijansku slomljenu nosinu. Da, taj 'nos', to je u stvari jedna od onih tzv. ljubavnih stena, sa kojih su se bacali mladi ljubavnici kako bi iskazali protest zbog svoje zabranjene ljubavi... Ovde su, naravno, bili u pitanju klinci različite vere. I da, u zavisnosti od tačke posmatranja, ovo brdo može da izgleda i kao sasvim obično i nezanimljivo brdo, kakvih ima svuda... Ovo konkretno brdo je u niziji, negde između Malage i Antekere.

Kad smo kod specifičnih slika, ukraj puta se mogu videti i Bikovi Ozborn (Toro de Osborne), 14 metara visoki panoi crne siluete bika iz poluprofila.


Šta predstavljaju? Evo te priče: Podigla ih je sredinom pedesetih kompanija Ozborn kao reklamu za svoj brendi. U nekom momentu početkom devedesetih EU donosi zakon da se duž autoputeva ne smeju reklamirati alkoholna pića, i trebalo ih je ukloniti. Međutim, Španci su se pobunili i tužili Strazburu, sa obrazloženjem da su ove reklame već postale deo kulturnog nasleđa i prepoznatljivog pejzaža, te da ih treba zadržati. Dobili su taj spor i uklonjen je samo tekst reklame. Moćni crni bikovi su ostali. ¡Olé!

Uzgred, u Španiji postoje dve vrste autoputa: autovia i autopista, koji u velikoj meri vode paralelno. Razlika je u tome da nema putarina na autovia putevima, iako nisu lošijeg kvaliteta. Što su duplirali puteve? Iskoristili su pristupne fondove kod ulaska u EU, i dooobro sredili svoju infrastrukturu... Svaka čast!

_________________
Mislim PLAVO

Dok smo još kod Kadiza, da počnem i pričicu o vinu.

Elem, klimatski i geografski uslovi su u ovim predelima idealni za gajenje vinove loze, koju su još Feničani doneli. Ovde je po vinu poznata oblast Marco de Jerez, a najpoznatije vino je šeri. Interesantan je specifičan način homogenizacije vina koji se ovde koristi, kako bi se obezbedio konstantno približo isti kvalitet, bez obzira na godinu berbe, metod 'Criaderas y solera'. Naime, vino se sipa u burad od hrastovine (Iz američkih kolonija ) koja su poređana u 3 ili 4 reda, po starosti. Vino se uvek odliva iz najdonjeg reda (solera), a doliva se ista količina iz prve kriadere iznad, a u nju se dodaje ista količina iz sledećeg reda...
Naravno, vina najpre dozrevaju određeni broj godina bez pretakanja: Fino i Manzanilla (laka, suva i svetla) minimum 3 godine, Amontillados (malo jača i tamnija) pet, a Olorosas (najstarija, najaromatičnija i mrvicu slađa) čak sedam. Opet kuriozitet: ta burad nisu zatvorena, već se u njih ubaci izvesna gljiva koja formira film na vrhu i on štiti vino od oksidacije...
Interesante, ¿no piensas?

Muchas gracias a Milan, koji nam je skrenuo pažnju na ove detalje

_________________
Mislim PLAVO

I da, ova oblast, praktično cela regija toka reke Gvadalkivir, je još poznata i po uzgoju konja, naravno, Andaluzijske rase. Najpoznatiji je sajam/priredba/izložba/parada u gradu Herez (Jerez de la Frontera) koja se održava u maju, sa paradom i velikim brojem takmičarskih disciplina, nalik na rodeo... Takođe, u istom gradu, svakog četvrtka u Kraljevskoj školi umetnosti jahanja održavaju se predstave sa koreografijom i muzikom, kao balet, a učesnici (i konji) su u kostimima iz 17. veka.

_________________
Mislim PLAVO

Namerno sam napravila ovaj prelaz na 'vreme današnje', jer hoću da dodam u niz ovih bajkovitih starih gradova i jedno potpuno novo i moderno, tipično turističko mesto.

Torremolinos Costa del Sol.
Toliko je blizu Malage, da se može smatrati njenim predgrađem. Nastalo je razvojem tipičnog ribarskog seoceta negde polovinom prošlog veka, i sad važi za destinaciju gde voli da dolazi mlađa populacija, zbog dobrog provoda i prelepih plaža.

Koristim priliku da prenesem i još jednu napomenu našeg vodiča Milana: sve plaže u Španiji su javno dobro, pripadnost im je komunalna i svaka lokalna uprava postavlja i naplaćuje svoje ležaljke. Broj ležaljki je stvarno mali u odnosu na ukupan prostor na plaži, gde slobodni deo uvek mora biti mnogostruko veći. Infrastruktura postoji, ne samo kafići, već i tuševi, kabine za presvlačenje i toaleti, ali i ogroman prazan, 'divlji' prostor za uživanje...
U celoj državi ne postoji zakonska mogućnost za kupovinu/otkup/zakup bilo kog dela plaže, i nijedan hotel, ma koliko besno skup, ne može da ima 'hotelsku plažu' sa 'hotelskim ležaljkama', sviđalo se to upravi i gostima ili ne.
(Ovde izražavam svoju diskretnu ali nedvosmislenu podršku ovakvom konceptu i razmišljanju struktura na vlasti!)

Evo slike sa terase devetog sprata hotela Bahondiljo (Apartamentos Bajondillo), te večeri kada smo stigli


I plaže direktno, sve do Benalmadene...


Još dve jutarnje i neću više...




Zlatni pesak sitan, ali ne previše sitan...
Datum je 12. oktobar, a voda je topla... I dnevne temperature oko 30, a noću padnu na 17-18... Iznenađujuće je da sezona ovde tako dugo traje. Samo sad nema klinaca i ludila po diskotekama, klijentela je malo ozbiljnija...

Ali zabave i dalje ima, još kako...
Centar mesta je malko u brdu, može stepenicama, a može i liftom (!)
Butici, kafići, poslastičarnice, restorani, galerije, džidža-bidže...
I naravno...

_________________
Mislim PLAVO

Flamenko!
Nacionalni ples Španije, koji su izmislili španski Cigani (Gitanos), smatra se da najverovatnije potiče iz oblasti Sevilje. U prošlosti je bio vrlo spora i tužna melodija, da bi danas prerastao u krajnje temperamentni ples. Da, treba ih gledati u malim lokalnim ćumezima koji se zovu tablao, što je inače naziv tog podijuma na kome oni plešu, tj. table na kojoj potkovane potpetice najbolje zvuče. Mi smo predstavu videli ovde, u Toremolinosu, u baš takvom jednom polumračnom bircuzu, sa izdignutom binom za ples, kao mini teatar. Atmosfera vrlo intimna, predstava traje 2 sata, sa početkom u 22h.
A energija... Ne može se to opisati... Klasična kombinacija dva gitariste, dvoje pevača i šestoro plesača... Taj ritam, strast, ludilo... Mora se doživeti...
U nekom momentu kreće lagana melodija na gitari, ja, amater, zatvorim oči (jer sam iz vremena kad se muzika slušala, a ne gledala)... Tu me gitarista momentalno dobije, a još kad je devojka počela da peva onu tužbalicu, dokrajčila me; jeca ona, a sa njom i ja... Skontam nekako da mi je lice mokro od suza, vadim maramicu... a saputnica koja sedi do mene me pita: razumete reči? Ma, otkad su reči potrebne da se razume slomljeno srce...
Srećom, krene opet onaj mahniti ritam, ples, skakanje, haos... Do kraja predstave nisu popuštali... Izađeš napolje, i još te satima drži adrenalin samo od gledanja...

_________________
Mislim PLAVO

A te gypsy gitare... braćo draga... na svakom ćošku... Razbijaju.

I ono što me je iznenadlio u Španiji, ima baš puno uličnih svirača, ali u tako, ne znam bolji pridev: elegantnoj varijanti, da me je to apsolutno oduševilo... Ne samo te neverovatne gitare (ima gitarista po svim svetskim gradovima), ovde ima i saksofonista, oboista, violinista.. koji sviraju fantastično. Još kad je prostor sa dobrom akustikom, da se naježiš...

Izlazimo tako iz katedrale u Toledu, ulica uzana, kameni zidovi, a čelista (!) svira Ave Maria... E, onaj vibrato udara, bukvalno iz sred grudi... Idemo lagano, lagano, a jedna devojka će: ne mogu da verujem, ovo kao da smo u nekom filmu, muzička podloga...
Da. Baš tako.

_________________
Mislim PLAVO

Mislim da ne treba trošiti reči na opis koliko su zanosne, prelepe i zavodljive flamenko plesačice... A ni momci ne zaostaju.
Čisto kao ilustraciju te neverovatne energije ovde ću zakačiti i ples čuvenog flamenko plesača po imenu Joaquin Cortez (on je Hitano, pa mu je valjda taj ples u krvi), u verziji gde je njegovu umetnost iskoristila svetska zvezda latino porekla...

_________________
Mislim PLAVO

Málaga

Drugi po veličini grad u Andaluziji.
Prestonica Costa del Sol.
Grad slatkih vina i besplatnih tapasa.
Dobro zvuči? E, još bolje je u stvarnosti

Osnovali su je Feničani, a u doba Rimskog carstva je procvetala... Tokom vladavine Mavara takođe je bila važna luka kraljevstva Granade. Alkazaba (iz 11. veka) i Gibralfaro tvrđava iz 14. veka (na istoimenom brdu) štitile su grad, koji je bio opasan zidinama.
Od njih su do danas ostale samo ruševine, ali se na brdu nalazi vidikovac, i sa tog mesta smo započeli razgledanje ovog grada.
Pogled na levo, na novi deo grada



Celom dužinom obale prostire se gradska plaža Malageta. Uža je od plaža u Toremolinosu, ali je i dalje vrlo prostrana...

Pogled na desno, na luku i stari deo grada, koji je sad takođe proširen novim zgradama

_________________
Mislim PLAVO

I, kao na dlanu:
Plaza de Toros



U Španiji su borbe sa bikovima i dalje dozvoljene. Katalonija je otišla najdalje u varijanti 'protiv', kada je njihov parlament doneo akt kojim se korida zabranjuje u svojoj krvavoj varijanti, ali je, nakon burne reakcije dela javnosti, Ustavni sud Španije presudio da je taj akt nevažeći, jer je u suprotnosti sa zvaničnim propisima za celu državu.

Mogu da razumem da je to deo njihovog kulturnog nasleđa. Hvala dragom Bogu da smo svi različiti, inače bi svet bio neopisivo dosadno mesto (iz tog razloga me i nervira kad se svuda utrpavaju npr. McDonald, Burger King i KFC, i guše autentične lokalne ukuse... ). Statistike govore da bar trećina stanovništva redovno praktikuje odlaske na ove predstave, i da ih drže za važan deo svoje tradicije. Kažem, to razumem. Ono što ne mogu da razumem je ushićenje publike prizorom prolivanja krvi... bilo čije...

_________________
Mislim PLAVO

Da prepričam tu priču o ovoj vrsti spektakla:
Tauromaquia. Umetnost borbe sa bikovima...

Potiče, naravno iz antičkih vremena, kad je predstavljala žrtvu u krvi posvećenu raznoraznim bogovima. Oblik sličan današnjem je dobila u 12.veku, a od polovine 18. veka su forma i pravila neizmenjeni. Danas se održavaju svake subote popodne (počinju u 17h) tokom sezone, od Uskrsa do kraja septembra.

Matadori treniraju spartanski, od sasvim ranog detinjstva. Odeća koju nose u areni je zlatom vezena svila, i jedno odelo košta i po nekoliko hiljada €, a značajniji matador mora ih imati bar šest - po sezoni!
Bikovi se gaje na prostranim imanjima, u uslovima što sličnijim prirodnim, kako bi ove životinje ostale divlje. Zagovornici ovog sporta navode i argument da životinje ovdojene za borbu žive znatno duže od onih koje se gaje za klanje. Matadori početnici bore se protiv mladih bikova, starih 3 godine, dok iskusni torero izlazi na megdan životinjama starim 4-6 godina, i težine minimum 460kg. Pola tone snage i besa...

U jednoj predstavi u arenu izlazi 3 matadora i 6 bikova. Borbe prosečno traju oko 15 minuta, i sastoje se iz tri dela. Bika najpre razbesni, donekle izmori i prvi put kopljem rani pikador, na konju. Zatim nastupaju banderiljerosi, koji zabadaju po dve banderilje - zašiljene nazubljene motke - u vrat bika, dodatno ga umarajući i slabeći mu vratne mišiće, tako da kad matador izađe pred njega, bik već drži glavu dosta spuštenu, otkirivajući deo vrata između plećki gde će primiti smrtonosni udarac.

Matador izvodi svoj elegantni ples sa maramom (boja je tradicionalno crvena ili zelena, iako je nebitna jer su bikovi daltonisti, samo reaguju na pokret objekta), puštajući bika u svakom prolazu sve bliže, na oduševljenje pubike. Kaže: ne bori se on protiv bika, nego protiv sopstvenog nagona za samoodržanjem, tj. protiv samog sebe. Kapiram da treba imati solidan nivo adrenalinske zavisnosti, ludila i suicidnosti da se ovim poslom bavi. Tanka je linija...

Završni udarac mačem bi trebalo da pokida aortu, zarije se u srce bika i time ga ubije na mestu. Nije uvek tako. Nekad tek iz više pokušaja...

U retkim situacijama, ukoliko se bik zaista izrazito srčano i dobro borio, publika ili sam torero imaju pravo da traže da mu se poštedi život, pa se srećno vraća na svoj pašnjak, gde će služiti za priplod do kraja života. U suprotnom... završava svoj život tu u areni.
Ali... pobornici koride bi rekli: ali! Imao je svojih 15 minuta šanse da se bori i da umre časno. Ako je borba bila dobra, svi će znati njegovo ime! Stoka za klanje nema ni toliko priliku...

Ok. Stvarno mogu da razumem. Samo, ipak nikako ne razumem...
Hoću reći, iz moje perspektive, ok – tradicija, junaštvo, al' mi nekako tu fali čojstvo...?

_________________
Mislim PLAVO

Milan još reče i da se ulaznice za ove predstave mogu naći već od 12€, pa ukoliko niste slabog stomaka i odlučni ste da vidite uživo kako to izgleda, uplanirajte putovanje prema raspoedeu koride. Cene za sedišta na suncu (sol) su niže, a u hladu/senci (sombra) su nešto više, ali se unutra možete premestiti na bolja mesta ako tribine nisu popunjene (tj. ako nije otvaranje/zatvaranje sezone, neki bitan svetac, ili gostuje matador-zvezda)

_________________
Mislim PLAVO

Lepše teme: nastavak priče o vinu.
Kao što već rekoh: slatka vina.
Sadržaj šećera u ovim sortama je i do 280g na 1kg. Dovoljno? C. Još ih suše, tj dehidriraju, pa tek onda prave vino od njih
Najpoznatija sorta: Pedro Ximenez

Ok, a tapas?

_________________
Mislim PLAVO

Eeee, da.
Tapas su mezetluci koji se služe uz vino ili pivo.
Reč 'tapas' znači poklopac, i storija kaže da je lokalni momak u nekom momentu poslužio kalifu čašu vina pokrivenu kriškom isečene šunke, pa kad je ovaj pitao šta je to, dobio je smušeni odgovor - poklopac. Međutim, kalifu se ideja svidela, i... the rest is history...
Danas, tapas može biti bilo šta: maslinka, komadić seckanog suhomesnaća ili sira, sendvičić sa nekim namazom, parčence povrća iz turšije, ma bilo šta što se može servirati u vidu zalogajćića za meze...

Kad sednete u kafić i poručite pivo ili vino, uz njih obavezno stiže i tacnica ili činijica ovih grickalica...

_________________
Mislim PLAVO

E, kad rekoh grickalica:
Španci vole morske plodove, zaista, i svuda ih možete poručiti.
Ali su takođe i zakleti mesojedi, kao i mi.
Postoje, naravno, specijalizovane mesare koje prodaju suhomesnate proizvode. Naravno.
U tim prodavnicama može se kupiti i selekcija mešanih iseckanih 'tapas' zalogajčića u fišeku, za poneti. Naravno. Baš kao što biste kupili fišek semenki za grickanje...
Idu ljudi ulicom i užinaju šunkicu i kobaju...

Kako li to nama nije palo na pamet

Nije neka fotka, ali bolju nemam


fišeci levo, a desno sendviči od polaK bageta

_________________
Mislim PLAVO

I inače, kad su prehrambene navike u pitanju, dosta su nam slični.
Doručak u hotelu je apsolutno po našem ukusu: dvetri vrste različito spremljenih jaja, dvetri vrste šunkica, kobasica, sireva, pržena slaninica, hlebovi, peciva, kolači, sokovi, voće, kafa... Da, ima i onih muslija i tih dijetalnih kašica, kompota, čajeva i sl, za one 'metiljave'

Jedino treba obratiti pažnju da je sijesta svetinja, i nakon toga kuhinje po restoranima ne rade. Možete dobiti kafu, piće ili sladoled, ali ručak - jok.
Od 16 do 19h kujne ne rade. Dakle, ako ste se nameračili da ne jedete brzu hranu, već da sednete lepo u restoran... sedajte najkasnije do 15h
Dnevni meni postoji u skoro svim restoranima, obuhvata primero (morski plodovi, supice, salate), segundo (raznorazni gulaši, meso sa roštilja, paelja), desert (isto izbor jednog od 2-3 vrste tog dana) i jedno piće (sok ili pivo). Cene su od 9 do 15€ po osobi za ovakav komplet ručak. Listu dnevnih jela istaknu na tabli ispred restorana, sa sve cenom, pa u prolazu možete šacnuti šta vam se sviđa

_________________
Mislim PLAVO