Прво, хвала свима још једном на коментарима и лепим речима . Потрудио сам се да ово наше путешествије опишем из првог лица, онако како смо ми све то доживели.
Милена, у праву си кад кажеш да се права Грчка може доживети кад се скрене са главних путева и оде мимо туристичких дестинација. Ми углавном путујемо тако. И сам одлазак до крајње дестинације је део авантуре, а у зависности од расположивог времена одређујем и руту. Увек се види нешто ново, прође кроз места где се види стварни живот, негде застанемо, негде само прођемо, али ми је то увек интересантније него аутопут. Доста је неких, нама занимљивих, детаља проистекло баш из таквог начина путовања. Писах у теми о анегдотама о Меки, затим, прве године кад се враћасмо из Атине, у тренутку смо одлучили и скренули на плажу у Лептокарији у два сата ноћу. Ту је и стајање на превоју Плетвар изнад Прилепа. Једне године смо ишли и преко Турске до Тасоса. Прошле године смо прошли с оне стране Олимпа и спустили се у Катерини. Све су то неке ситнице којих се радо сетим и које су, свака на свој начин, саставни део путовања.
Дујо, уживали смо итекеко. Свако путовање разбија устаљену рутину свакодневнице. Не може ни лоше време да утиче на осећај кад се оде негде и види нешто ново. Како путујемо у сопственој режији, морам да се припремим за свако путовање. Треба прочитати о свему шта ћемо видети, треба одредити руте, одабрати хотеле, пронаћи пумпе које точе плин,...Мени је и сама припрема задовољство. Неки пут унапред резервишемо, а неки пут и на лицу места тражимо смештај, али опет није ни то насумично. Кад бисмо све препустили случају, много би времена одлазило на логистику током самог путовања. Дакле, имамо неки унапред дефинисан план, али смо спремни и да на лицу места одлучимо другачије.
Пеф, драго ми је да си приметила фотку са плаже
.
Да, стварно волимо и лепо се осећамо у Грчкој. Све је то почело кад смо 2009. отишли у Олимпик бич. Тад смо живели од једне плате, а тек што сам почео да радим. Некако смо се скупили да одемо на море у последњој смени септембра. Само смо гледали у колаче и сладоледе, пролазили поред таверни, али смо зато обишли Метеоре, ишли на излет на Олимп, били у сопственој организацији у Солуну. За ту прилику сам и научио пар речи грчког
. Касније су укинуте визе, па традиционално првог лепог викенда у марту идемо у Солун да макар само прошетамо поред мора. Онда је дошао и Тасос, па Пелопонез, Атина...
Мало по мало, учим и грчки, онако за своју душу. Полази ми за руком да их разумевам, а умем и понешто да кажем
. Ево, и сад би требало да се спустимо до Атине
.
И тако, расписах се баш...