Znate već da me hvata neizdrž...
Štampala moje štreberske papire... polako pribavljamo šta nam treba za put... Nije baš da sedim na koferčetu
(to ću u sredu), ali sam mentalno već na putu...
Intro, u cilju transfera neizdrža na forumske kolege:
Kos je treće po veličini ostrvo u arhipelagu Dodekaneza. Znate ono duguljasto ostrvce prekoputa Bodruma? E, to.
Evo kako izgleda:
Ovo je prilično plodno ostrvo (za razliku od većine drugih) i njegovo stanovništvo se milenijumima uglavnom bavilo poljoprivredom i stočarstvom. Tako sve do tridesetih godina prošlog veka, kada su počeli da dolaze prvi turisti. U to vreme je još bilo pod vlašću Italije (a u okrilje Grčke vraćeno je ’48).
1933. se desio jedan ozbiljan zemljotres, i ostrvo je prilično stradalo. Ne baš ostrvo kao takvo, ali ljudi i zgrade...
Pa, Italijani su, kako već rekoh, bili na vlasti, ovo je pogranična zona prema Turskoj i nisu ga tek tako ostavili... A kad su već krenuli da sređuju, sredili su ga planski.
Prilikom raščišćavanja ruševina, otkrili su (ne u smislu pronašli, samo otkopali) ostatke građevina još od rimskog perioda (patriotski ponos, ovo je bio period uspona fašizma u Italiji, i prilično su se trudili da pokažu kontinuitet veze sa Rimskim carstvom, prvim Rajhom...)
A i sam grad su sredili: prostrani trg, lepe zgrade...
Ozbiljan ’industrijski’ turizam kreće ’70ih, kada kreće i ozbiljno upumpavanje novca u Grčku, i podizanje kredita za izgradnju, iii... voila! Eto i velikih hotela i all-inclusive koncepta...
Na svu sreću, ostalo je još i ’malih preduzetnika’ sa ponudom normalnih cena...
Smeštaj možete naći na celom ostrvu, prilično su lepo raštrkana naselja, pa nema utiska zbijenosti i prenatrpavanja, a mreža puteva je (kažu) sasvim dovoljna.
Proverićemo