Putovanja u srcu

Ovo je za mene HIT priča ovoga leta! Lepota, imala sam ranije i papagaje!

Čudesno divna priča!

Ovo bih volela da vidim!

U stvari, na Karpatosu bih mnogo toga volela da vidim!

Jack, hvala ti na ovom divnom dnevniku/putopisu! Ovo je inspiracija za sve nas, ako budemo dovoljno nadahnuti kao ti, ako nađemo to zrnce sjajne energije u sebi, kao što je imaš i ti i da gledamo i vidimo lepotu na novim mestima u koje idemo ili starim kojima se vraćamo i da to isto tako direktno prenesemo ovde na naše lepi forum! (Bogte, kolika rečenica! )

Zmaki,

I poseban pozdrav za Upravni Odbor, ali zar saziv sednice u 3:20 ujutro?! Znači, istina je da rukovodstvo nikad ne spava...

To što ti se sviđa putopis ali ne i destinacija , ništa normalnije od toga. Svi smo različiti, hvala dragom Bogu, baš zato je sjajno što je ovaj svet toliko šaren, pa ima ponešto za svakoga...

Zato mi je bitno da opišem sve kako jeste, pa ljudi mogu lakše da procene da li im odgovara ili ne. Još na prvoj strani sam ispisala one rečenice koje kvalifikuju ovo ostrvo kao divlje, drugačije, ne sasvim pristupačno, i to su bili moji razlozi 'za', a sasvim mogu biti i nečiji razlozi protiv izbora destinacije, u zavisnosti od toga šta nam prija, a odmor i služi tome da radimo šta nam prija.

I zato sam i kačila te fotke gde se vidi ta kamenita pustoš, ta oštra, gola brda, vrleti, stene, trnje. Vetar koji šiba i more koje tuče. Da, ima skrivenih pitomih uvalica, ali i one su na milosti povoljnih vetrova... Sela koja vire sa litice kao divokoze, i izgledaju kao da će se survati u ambis svakog trena. To je Karpatos.
A opet, ta su seoca ušuškana, mirna, cvetna, sasvim u tom svom spokoju kao iz prošlog veka. One crkvice gde god se okreneš, čudesne... Iznenadni gajevi borova u nekim zaklonjenim okukama, sa 10cm debelim tepihom crvenkastih opalih iglica. Izmaglice na obzorju kad se razlije i nestane linija razdvajanja neba i mora... I to je Karpatos.
Podvodni svet, sasvim neka posebna priča, koju sam ispričala i pokazala zbog onih eventualnih putnika 'za'.

Ali je ok i: da, lepo je, ali nije za nas... I ja imam isti taj osećaj za neke druge destinacije, iako putopise o njima prosto gutam. To je samo odgovor našeg unutrašnjeg kompasa kuda treba ili ne treba da idemo

_________________
Mislim PLAVO

Što se tiče toga da li je naporno bilo napraviti ovaj putopis, ovako:

. Pisanje mi nije bilo uopšte naporno, pogotovo imajući u vidu komentare drugara koji su meni uvek neprocenjiva pomoć. Ne samo kao pokazatelj da neko čita i prati, iako i to jeste bitno, jer nam je emotivno potrebna potvrda drugih ljudi o validnosti našeg rada (piše još u Vedama, ozbiljski ), nego mnogo više kao podsetnik da još nešto kažem, pojasnim, ili dodam detalj koji sam propustila. Zbog toga mi je direktna interakcija uvek draža od pisanja celog putopisa u word-u pa onda kačenja. I to mi mnogo olakšava samo pisanje, a i struktura celine kao konverzacije se meni baš sviđa...
Zato hvala puno svima koji su učestvovali u zabavi!

. Izbor slika, kad prolaziš kroz samo 1 dan, kudikamo lakši, iako je opet agonija da se broj slika svede na neku razumnu meru (a da se vizuelno sve predstavi dostojno i tačno). Naročito zato što imam 3 izvora fotki, od kojih svaki ima svoj način obeležavanja slika, pa se pogubiš u masi kad je šta bilo... Ali 300-500 fotki dnevno/10 dana – ko bi se iz toga ispetljao da sam gledala sve samo na kraju.

. Upload na pstimg – direktno zavistan od raspoložive brzine neta, i ovo je bila glavna prepreka.

. Postovanje na forum – pokazalo se da je net povremeno bio preslab i za forum. Npr. kliknem na 'Kompletan editor', čeeeekam, izbaci me srv. I to tako da mi se zabaguje ne samo pretraživač, nego sve, pa moram da restartujem komp. Da ne kažem da je bilo timedout situacija i na samom loginu... Ali je i ovo sve zbog neta, pa se na to ne može uticati

. Vreme provedeno na terasici da se ovo gorenavedeno izvrši, dok mi prsti tog toplog vetra i češljaju i mrse puštenu kosu – najluđi relax na početku i kraju dana...
Nedostaje mi taj vetar

Sve u svemu, drago mi je što sam uspela u svojoj nameri i što je sad putopis em frižak, em su utisci bili direktno preneti, ali za tu varijantu je ipak potreban dobar net.
Tako da sam za sledeći put smislila neku modifikovanu varijantu, pa ćemo videti kako će to da funkcioniše...

_________________
Mislim PLAVO

Miki, znam da si ljubitelj mačakstih živuljaca, pa sam napravila i kolaže za tebe...






A onaj papagaj je svakodnevni šou. Da vidiš kad drekne: Sokraki! (Sokratiću) Tako je docu zvala njegova majka

_________________
Mislim PLAVO

More, snašla bi se ti i sa 3 do 5 iljada slika odjednom, da je trebalo!

Nije da ne bih volela u životu da vidim i ovakva mesta, taman posla. Samo kad dođe dan, pa ojačamo, pa krenemo po nekoliko dana na svako od ostrvaca, onako van sezone... za dve do tri godine...
Vi ste na vreme stigli tamo, dok ga još nisu upropastili.

Koliko su trajale vožnje kolima do plaža, okvirno?

_________________

Hvala Jack na ovim slikama preslatkih grčkih mačaka!

Znaš i sama kako su one bleskaste...
Kazala Šmizla: e, ako ikad uzmem mačku, doneću je iz Grčke, mnogo su bolje i luđe od naših!
Ja z: Pa kako će da se sporazumeva sa ostalim mačkama kad ne zna jezik?

_________________
Mislim PLAVO

Stići ćeš i ti na vreme, ne brini. Za 2-3 godine neće da se pokvari To je rok za boljitak svake vrste...

A vožnja do plaža... kako koji dan.
Kad se ide na zapad, bez 1h nisi. Do Lefkosa nam je trebalo skoro 2h, ali smo zastajkivali usput na nekim vidikovcima, spustili se do jedne plaže, pa se vraćali na put, i tako.
Do Finikija/Arkase, oko jedan sat.
Najsporija je deonica na sredini ostrva, gde prolaziš kroz 3 sela (Aperi, gde su oni fudbalski stadioni, ovo je stara prestonica i duhovni centar ostrva), Otos i Piles. Kroz prva 2 put je jezivo uzan pa kad se treba mimoići sa nekim, može da bude problem. E sad, od 3 prolaska, dva puta smo naišli na 'situaciju' - jednom naišao kamion đubretarac, pa smo se vraćali u rikverc oko 50m do nekog mesta gde možemo da se uvučemo dok on prođe, a drugi put su se neki bili čuknuli, pa pandursko vozilo blokiralo put dok se raščisti... srećom nismo dugo čekali, svega 10ak minuta, pa su pustii saobraćaj.
Spoa, tj. Sveti NIkola oko 1h
Nešto manje do Kire Panagije, recimo 45m
Isto toliko do Ahate, jer je duži onaj puteljak do plaže, a njime se sporije ide
Amopi je na 15 min
Sve te južne su na oko pola sata...

_________________
Mislim PLAVO

Tamo je površina puta uglavnom mnogo bolja nego kroz naš grad.
Nije nov asfalt, ali je u odličnom stanju. Svega na nekoliko mesta smo videli da je ivica puta oštećena (nema ivičnjaka ni bankine), tu i tamo sever malo odrona, ništa značajno.
Nego mora polako zbog nepreglednih krivina i Italijana koji luduju na skuterima...
Svirka se na krivini, to rade i domaći, naročito kad su one 'osmice'
Put između sela je baš lep, dve normalne trake
Prilazni putevi do plaža su i strmi i krivudavi, ali uglavnom su dovoljno široki za mimoilaženje.
Na one gde je utaban zemljani put nismo silazili, ne vole to agencije, uvek te plaše ta ti treba 4x4...
Ali nismo ni insistirali. Ovo što smo obišli nam je bilo sasvim dovoljno

_________________
Mislim PLAVO

E, Fala i na ovim informacijama!
Znači, polaakooo...

_________________

Još jednom veliko hvala na spremnosti da izdvojis vreme da nas live izvestavas.
Ja definitivno volim ovakve destinacije. Ne smeta mi ni voznja do plaza ni vetar sve dok nema ogromnih talasa. Jedino mi se nije dopala ova strana ostrva sa kamenim plazama.

Џексонка, алал ти ћуфта за све приказано и показано!

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...