E, sad krećemo sa materijalističko-logističkim delom ovog maratona...
Maksimalno uvećan red vožnje autobusa:
Autobuski saobraćaj kažu da dobro funkcioniše. Vidite da se može do najpoznatijih plaža, i sela, kao i do Olimposa. Ostrvo je malo, tako da je apsolutno moguće prošpartati najbitnije i busom, samo se treba organizovati i paziti na vreme.
Sam dolazak/boravak/smeštaj i klopa mi se nisu činili preterano skuplji nego ranijih godina, najviše para nam je otišlo na dodatne aktivnosti, bez kojih se može, tj. postoje i alternative, pa kalkulišite.
Ne znam pošto je bus Pigadia-Olimpos, 2e po glavi je cena povratne Diafani-Olimpos, to sam videla da plaćaju. Ali pretpostavljam da je mnogo manje od 25 koliko košta
izlet brodom do Diafanija, sa uključenom cenom za taj busić do sela. Bus ide gore u 11 (odnosno kad stigne brod, jer su u dilu), i čeka tamo parkiran do 14h, kada opet skupi svoje putnike i vrati ih dole. Vožnjica traje petnaestak minuta. Brod dolazi posle u 16:30 i vraća ljude u Pigadiju (Karpatos grad). Brodom je to dva sata puta u jednom smeru.
Celodnevni izlet brodom na 3 plaže, sa ručkom, je isto 25e po glavi. Da se ja pitam, mogli su gusari i da biraju još neku plažu do koje se ide samo morem, a ima takvih, divnih, pustih... Ali i ovako je bilo ok. Mnogo nam se svidela ta 'gusarska' plaža Vasilis Paradise, najviše zbog one pećine u kojoj izvire i slatka voda odnekud, i prelepo je ono šareno stenje pod vodom. Sama voda zbog izvora jeste hladnija, ali kad sam ja (poznata smrzlica) bez problema bila tu 15 minuta, onda znači da se može sasvim lepo. Kopneni deo te plaže je toliko majušan, da su se razočarali svi koji su hteli da se sunčaju na raširenim peškirima. Ali zato ona 'gusarska taverna', sa božanstvenim mirisom mora i borova... (a i onaj gusarski rizoto uz suvlaki
)
Ronjenje: njihova oprema, prevoz do odabranog mesta i pratnja sertifikovanog ronioca je 60e za 1 zaron i 95 za 2 (u istom danu, to je poludnevna varijanta, nazad ste recimo do 15h), zaron traje oko 40 minuta, i tu gde smo bili se ide do nekih 12m dubine.
Kola: naravno da je preporučljivo rezervisati kola unapred, ako se ikako može. Mi smo se za destinaciju odlučili prilično kasno, našla sam svega nekoliko agencija preko neta, 3 su mi odgovorile, sa nekim suludim cenama, ali, ponoviću, avgust je. Italijani. Tako da sam na kraju na licu mesta tražila kola, sva sreća da su agencije stacionirane na vrlo malom prostoru u centru, pa mi nije bilo teško da obiđem njih 9
. E sad, na kraju sam dobila na 4 dana I10 za 42e full, i smatraću da je to uspeh, jer je prva ponuda koju daju 41 do 50 sa osnovnim osiguranjem, a dodatak za full je kod svih 8e. Pa, zavisi kako se pogodite ili koliko ste ubedljiv pregovarač
Voda se kupuje, česme u objektima imaju tehničku vodu. Na javnim česmama je pijaća voda, koju lepo možete točiti i piti.
Kafa je 2e grčka, 2,5 frape (ima i za 5-6, u fensi kafićima, kao i svuda)
Sokovi, cene kao i svuda, jeftiniji u prodavnici, a malih i većih marketa ima po celom gradu, ovi veći rade od 08 do 24h, u njima ima i pekara. Ceđena narandža u tavernama 4e, dok je u radnji varijanta sa one mašine što cedi 2,5 flašica od pola litre. Po tavernama uglavnom 3e konzerve, i gazirani i obični. U radnji 2e.
Hrana.
Kuvana jela pojedinačna 6-7-8e, dnevni meni 10-13e. Riba nešto skuplja, 10-15e.
Grčka salata (ona za dvoje), kao i klub sendvič, 5-6e
Giros 2,5e.
Palačinke... videli ste cene za one luks varijante, 4,5e smo plaćali Šmizlinu nutela-keks-banana/jagoda. To su one crepes. Ima i pancakes, kao 'američke' one debeljuškaste, to je uvek ogromantna porcija sa 3 te palačinke (prečnika kao moji mali plitki tanjiri iz servisa) i sa vrlo bogatim filom, uz dodatak ukrasa od šlaga, voća, vaflića/keksića i sl. i one su 6-8e, iste su cene i veličine klasični vafli, tako na 2 sprata
Sve su mi se te kafanske cene činile normalne, potpuno iste kako ih se sećam iz 2016 (jer '17 nismo bili u Grčkoj)
Mi smo imali nd varijantu u hotelu, pa smo onda ručali negde po tavernama na plažama, znate one sa kariranim stolnjacima i stolicama sa sedalom pletenim od pruća... One kao nekad. Gde radi cela porodica, pa vam piće donose neka sitna dečica koja se već uče da rade, a u kujni je glavna baka, koja komanduje svima, i oni donose, odnose, prinose, pomažu... dok deda sedi negde u ćošku i svira, onako, kao sam za sebe, ili da im se skloni s puta...
Onda uveče kad se vratimo padne taj neki giros ili palačinke, ili sladoled, ili već neka kombinacija...
Jedno veče bila živa svirka u onom kafiću Boulevard of broken dreams. Bluz dibiduz...
Početak u 22h, kraj u 24. Sve se ovde zatvara u ponoć, nema ludovanja i diskoteka.
Jednom smo uveče na putu do marketa naišli na varijantu da u taverni devojka peva uz pratnju klaviriste ove novije r&b stvari...
U Life of Angels taverni imaju tog svog dekicu i tatu koji uveče sviraju tradicionalnu muziku, deda onu liru sa gudalom što liči na gusle, a tata buzuki... Zašto je Life of Angels? Pisala sam već da najstarija ćerka nasleđuje bakino ime (bake po majci), tako da se vrte 2 imena žena koje nasleđuju ovo kafanče od njegovog nastanka pre stotinak godina. Ta imena su: Zoe (život, Živana) i Angela (anđeo, Anđelka) Tako su dali ime...
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
