Atos je treći prst velikog poluostrva Halkidiki I među našim turistima najmanje poznat. Razlog leži u tome što najveći njegov deo pripada Monaškoj republici Svetoj gori, a mnogo manji njegov deo u korenu prsta poseduje plaže dostupne turistima, nekoliko hotela I u samom podnožju planine, na granici sa Svetom Gorom, gradić Uranopolis.
Mi smo na Atosu letovali dva puta. Prvi put smo se odlučili za Atos jer sam tada preko agencije nasla izuzetno dobar hotel u pogledu odnosa kvalitet-cena, hotel Theoxenia. Pošto nismo znali da li će nam se svideti uplatili smo samo 5 dana, a ostalih 9 smo proveli na Tasosu. Potpuno zadovoljni tim letovanjem, naravno sledeće godine smo ga ponovili. Ovaj put smo ostali dan duže, jer bi nam manje od 8 dana na Tasosu bilo zaista malo
Atos je u skladu sa svojom veličinom, imajući u vidu samo koren prsta gde dolaze turisti, najmanje turistički razvijen deo Halkidikija u smislu smeštajnih objekata, ali zato....
Sam hotel Theoxenija je smešten tako da je sa jedne strane plaza koju od hotela deli magistrala, a sa druge nepregledne šume četinara. Uveče, kad sunce zadje, vetar donosi prelepe mirise četinarskih šuma I svežinu, tako da klima uopšte nije potrebna. Samo more u tom delu je kristalno čisto I toplo. Mane su da je plaza šljunkovita, pa ti kamenčići znaju neugodno da bodu I jako brzo počinje trava u vodi, već nakon pet-šest metara, pa more u tom delu dobija neku tamnu boju te zbog te boje nije baš najprijatnije plivati u tom delu, iako je savršeno bezbedno. Iako magistrala nije naročito prometna hotel I plažu povezuje podzemni prolaz. Sa leve I desne strane hotela Theoxenia nalazi se još nekoliko hotela, ukupno pet-šest I to je sve.
Lepo!
